DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1931 str. 24 <-- 24 --> PDF |
danas iskorišćava tek 10%, oborene mase.21 Nije stoga čudo, ako se slična iskorišćavanja šuma u drugim zemljama nazivaju kolonijalnim eksploatisanjem jednog dragocenog dobra. Naprotiv u krajevima, gde se oseća nestašica drveta, velika je potražnja, a stoga i dobra cena, pa se i drvo racionalno iskorišćava. Stoga nije čudo, ako u takovim prilikama nailazimo na visoke procente tehničkog drveta. U takovim je prilikama moguće najintenzivnije gospodarenje, pa tako dolazimo do unutarnje veze između intenziteta gospodarenja i kriterija kvalifikacija, odnosno apsolutnih iznosa procenata tehničkog drveta. Intenzivnom gospodarenju odgovaraju i visoki procenti tehničkog drveta. Zbog toga i sve mere, koje idu za podizanjem intenziteta šumskog gospodarenja, istovremeno dejstvuju u prilog podizanja procenata tehničkog drveta. Iz ove konstatacije sledi nadalje i činjenica, da mi iz naših sastojina karaktera prašume ne možemo na silu realizovati odgovarajuće visoke procente tehničkog drveta, ako istovremeno ne stvorimo i sve preduslove, potrebne za intenzivnije gospodarenje. Ti se preduslovi sastoje i čitavog niza šumsko-uzgojnih, tehničkih i administrativnih mera. Da li u našem šumarstvu postoje ti preduslovi? Smemo li ga nazvati intenzivnim i možemo li očekivati od njega one rezultate, koje drugi postizavaju? Na ova pitanja neka svak dade odgovor po svojoj savesti. I taj odgovor neka dovede u vezu s rezultatima našeg ekonomisanja, pa će mu mnogo toga biti jasno. Pored toga moramo biti svesni još nečega. Mi ne popravismo stanja naših sastojina karaktera prašume. One su tu, uzrasle vekovima, pa nema mogućnosti, da ih nekim naročitim šumsko-uzgojnim merama bitno izmenimo u pogledu njihove kvalitete. U tom pogledu je naša aktivnost dosta ograničena. Težište rada leži na ostvarenju ostalih preduslova za inaugurisanje intenzivne ekonomije, pa tek tim putem možemo doći do viših procenata tehničkog drveta. Kod nove, mlade sastojine naprotiv možemo primenom odgovarajućih šumsko-uzgojnih mera direktno uplivisati na formiranje njenog kvaliteta. Međutim možemo se ponadati, da će procenti tehničkog drveta s vremenom biti u stalnom porastu zbog sve veće potražnje drveta, viših cena i izgradnje boljih saobraćajnih sredstava. Postepeni porast procenata tehničkog drveta možemo smatrati jednim historijskim faktom, jednako kao i sekularni porast cena drvetu. Ta se tvrdnja jasno razabire iz prednjih tabelarnih pregleda. Isto tako i S c h w a p p a c h22 navada, da je još godine 1893. uzimao, da bukvi odgovara prosečno 25—30% tehničkog drveta, dok tada (g. 1911) smatra, da iznosi za najbolje stojbine 41%; u daljnjem materijalu penje se čak i na 60%. Pošto nema razloga pretpostavci, da se stanje sastojina kroz to razmerno kratko vreme moglo bitno izmeniti, to su ti viši procenti tehničkog drveta verojatno prouzročeni najvećim delom izmenom opštih eksploatacionih i ekonomskih prilika. Ovom prilikom moramo naglasiti i činjenicu, da je upravo bukva ona vrsta drveća, o čijoj kvalifikaciji postoje najrazličitija shvatanja. Ne da se zatajiti, da je znatan deo mase bukovih stabala stvarno upotrebiv i za tehničku porabu. Setimo se samo, a to je bilo još u nedavnoj pro 21 Dr. Rud. Lorenz : Die zukünftige Rohstoffversorgung der Papierindustrie. Tharander Forstliches Jahrbuch 1929. broj 1, str. 10. 22 Spomenuto delo o bukvi str. 189. 226 |