DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1931 str. 13 <-- 13 --> PDF |
memo visokih procenata tehničkog drveta (do 30.7%, a prosečno 18.1%. Vidi tabelu 3). Ti su se procenti odnosili samo na pojedina birana i mlađa stabla. Međutim lokalna potreba nije bila u stanju da konzumira velike zalihe prestarih kestenara Banijskih uprava, tako da je ta vrst drveća do pred rat bila bez ikakovog većeg značenja za veliku trgovinu. Tek osnivanjem taninske industrije stvorena je mogućnost racionalnijeg iskorišćavanja prestarih kestenara. To je ujedno bio jedini način da ta, gotovo bezvredna vrst drveća, dođe do veće vrednosti. Zbog toga se najveći deo kestenovine sada kvalificira kao taninsko drvo, jer je kestenovo tehničko drvo nepoznato u velikoj trgovini. Zbog okružljivosti i drugih nutarnjih mana starija kestenova stabla nisu ni sposobna za tehničku upotrebu, što se jasno razabire i odatle, što je u Majurskoj režiji od 12.066 irf kestenovog drveta na tehničko drvo prerađeno samo 59.42 m3 ili 1.35% i to samo za vlastite potrebe (Vidi tabelu 6). Taninsko se drvo ne srne smatrati ogrevom, i pored sličnosti sortimenta, jer ne služi za proizvodnju kaloričkog efekta. To je tehničko drvo su i generis , a šumska mu je taksa viša od prosečne takse kestenovog teničkogh drveta (koje se traži u minimalnoj množini) i kestenovog ogreva. Karakter toga tehničkog drveta ne menja ni činjenica, što se zapravo iskorišćava samo onaj deo, koji se može ekstrahirati. 4. Jela i bukva na Kršu Gorskog Kotara i Like. U državnim šumama Gorskog Kotara i Like bila je starim privrednim planovima propisana oplodna seča, koju je trebalo voditi u dve faze s trajanjem pomladnog razdoblja od 10 godina. U koliko bi se i moglo govoriti o oplodnoj seči s razmerno dugačkim pomladnim razdobljem, to ovakov a oplodna seča, kakova je bila inaugurisana tim starim osnovama, znači jedan stručni monstrum. Uz to je i praktički neprovediva, pa se iza rata vratilo staroj i prokušanoj prebirnoj seči, koja najbolje odgovara terenskim i sastojinskim prilikama šume na Kršu. Najveći deo tih sastojina još je izrazitog prašumskog karaktera. Ranijim neurednim sečama iskorišćen je najvredniji materijal, tako da su ostajala većim delom stabla manje vrednosti. Uz to se na mestima pojavio gusti pomladak, koji je trebalo oslobađati. Iz svih tih, a i brojnih drugih razloga uvedeno je u šume Gorskog Kotara jedno prelazno prebirao gospodarenje sa zadatkom, da se u izvesnom razdoblju iskoriste prestara stabla, dovedu u red sastojinske prilike i na taj način stvori mogućnost za prelaz k finijem prebirnom gospodarenju u daljnjoj´ budućnosti. To je upravo razlog, da su procenti tehničkog drveta novih osnova nešto niži od onih, koji su ranijim prodajama postizavani u tim šumama i koji u prošeku za Gorski Kotar iznose za bukvu 28.6%, a za jelu 68.40%. Iz navedenih razloga pao je procenat bukovog tehničkog drveta u drž. šumama Gorskog Kotara u godini 1928. sa ranijih 28.6% na 21.5%, a kod jele sa 68.4% na 56.9%. Razlog je tome taj, što se zbog prelaznog gospodarenja šuma u prvom redu čisti od prestarih stabala slabih kvaliteta. I to je jedan konkretan dokaz, kako se u istoj prebirnoj šumi i kod umerenog intenziteta sa promenom cilja gospodarenja menja također realizovani procenat tehničkog drveta. 215 |