DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1931 str. 39 <-- 39 --> PDF |
riaše države, koji mogu biti za ´Ovakav predmet merödavn´f.´— "Za"kbn"b suifiâiria "najHëpopularniji je zakon, jer on nikom ništa ne daje već sr.ino uzima, krati prava i´ nalaže teške dužnosti. Ne može to drukčije biti i svi su zakoni šumski taki. A z:ito jest nerazumljivo, ako se i nekoji stručni krugovi obaraju na zakon premda bi morali biti uvereni kao stručnjaci i ljubitelji napretka! baš o protivnom. Jasno je, da na pr. ni redaktor krivičnog zakona, premda je taj narodu mnogo bliže u svesti, nije išao pitati »narod«, hoće li za jedno delo; propisati i kakvu kaznu ili neće, jer tako ne bi nikuda došao. Jasno je to naročito gledom na naš zakon o šumama, koji odjednom prekida sa najbezobzirnijtoan devastacijom i haračenjem šuma u pretežnom delu države. Tai devastacija je bila na propast privrede i mogućnosti opstanka a i na sramotu naroda. Zakon zavodi odnosnoi propisuje zavođenje spašavanja, čuvanja, podizanja, resurekcije, ujz pregor i žrtve dosad u tome »slobodnog« naroda! Nije to samo kod nas, svi su veliki Zakoni o šumama imali jednak križev put. Najbolje to posvedočava i dejstvo, da ni jedan od velikih tih zakona nije bio donesen od parlamenta, a tako ni naš zakon, kaoi što ni veći kakav napredak u našem šumarstvu uopće prije 6. januara 1929. god. nije bio moguć! Nažalost kod nas nekako se kaže, da kanimo poći onim revizionističkim, destruktivnim putem. Tek je zakon ugledao svetio dana, već su se sa nekih strana; počeli pojavljivati glasovi, da zakon ne valja, da ga treba menjati, dokinuti i t. d., jer da to narod traži. Ovu kritiku iznose i nekoji stručnjaci. Zamerke, koje oni ističu na zakonu niti su u mnogim slučajevima bitnog značenja, a nekoje su po mome mišljenju neispravne. A na koncu tvrde, da je i Ministarski Savet zaključio, da se nekoje točke zakona ili sav zakon mora preraditi, a ujedno zaboravljaju dodati, da je na zakonu potpis Nj. Veličanstva Kralja, da je to zakon a ono samo zaključak, da je sam Predsednik Ministarskog Saveta apelirao svakom važnijom zgodom, naročito na nas stručnjake, da pomognemo svim silama i svom dušom u velikom radu Kr. Vladu. Zameraju i kažu, da je nedopušteno kritikovanje zaključka Ministarskog Saveta, a sami kritikuju jedan od najvećih, najzainašnijih i najboljih zakona, što ih je prihvatila ta ista Vlada i sankcioniralo Njegovo Veličanstvo Kralj! Jedan od glasova zamjera, što je zakon .^ šumama izrađivao i recenzirao dugogodišnji aktivni odlični šumarski političar, tu osnovicu, smernicu i oruđe državne šumske politike i hteo bi, da, su ga isključivo privrednici izrađivali, odnosno valjda ljudi bez prakse i bez potrebne stručne kvalifikacije? A poznato je općenito, da su pogreške u zakonu mogle proizaći samo zbog töga, jer je kod njega radilo premalo »šumarskih političara«, a previše privrednika« — kojima čak nije i potrebno da znadu više od nekoliko članova šumskog zakona! Dobro bi bilo da se raščisti i pitanje, da li je dobro da stručnjak i član Udruženja ovakve zamašite stvari iznosi i tretira u nestručnim dnevnim listovima namesto u »Šumarskom Listu«?! Iz svega toga proizlazi, da se ovaj naš Zakon o šumama već danas nalazi u velikoj jednoj krizi i opasnostii Pogotovo i zbog toga, jer mi ni danas nemamo foruma - kako ga nismo imali ni pred deset godina; kad sam stavio predlog da se taj forum stvori — izlvan našeg Udruženja, koji bi mogao spremiti i izraditi, a doslcdno´ tome i valjano revidirati taj zakon obzirom na njegovu generalnost i stručnost. Zato molim i predlažem, oslanjajući se na sve gore istaknuto a osećajući apsolutnu potrebu, da se pozivu Predsjednika Ministarskog Saveta na saradnju odazovemo i to odmah u ovom najtežem za struku momentu, da Glavna Uprava Udruženja izvoli nastalu situaciju bitna uzeti u razmatranje i zaključiti: 1. Da se zamoli Kraljevsku Vladu, da sasluša i mišljenje našega Udruženja prije nego li donese konačne odluke o predmetu; 198 |