DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1931 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Ako se suprotnosti između ta dva gledišta na prvi pogled čine i znatnima, one su u stvari zapravo manje. Takovi slučajevi dvojbe, na što da se preradi izvesna masa, dakle kako da se kvalifikuje, mogu da nastupe jedino kod rnanjevrednih sortimenata tehničkog drveta, koji čine prelaz prema ogrevu i čija se šumska taksa (gledište šumoposednika} odnosno preduzetnička dobit (gledište prerađivača) mnogo ne razlikuje od onog efekta, koji bi se postigao preradom na ogrev. To su uglavnom (u ovom momentu) ovi sortimenti: rudničko i celulozno drvo, bukovi pragovi bez razlike i hrastovi pragovi slabijih profila, bukova cepana roba, hrastova duga, telegrafske motke, hrastovi stupovi za hmelj i si Kod tih sortimenata gubi se često jasnoća u pogledu prerade delova stabala, pa nastupa izvesna desorijentacija. Izlaz iz te situacije možemo da nazremo s pomoću oprezne kalkulacije. Ali pri tom ne smemo smetnuti s uma. da svaka, pa i najpreciznija kalkulacija pretstavlja samo neko predviđanje i da ovisi o raznim nepredvidivim momentima, što sve donekle slabi pouzdanost takovog rada. Podvlačim, da sam s naročitom tendencijom upotrebjo reč »n a z r e m o«, jer je kod ovakovih odluka važna i trgovačka intuicija, koju je nemoguće brojčano izraziti. Općenito govoreći, povoljna konjunktura povoljno deluje na formiranje sortimenata tehničkog drveta. Za povoljnih konjunktura sve ide, sve prolazi i gotovo čitava masa sposobna je za tehničku preradu. Setimo se samo. kakovi su sve trupci u to doba dovažani na pilane. Sve je to prolazilo kroz gatere i sve se dobro unovčivalo. Obratno, za loših je konjunktura već teže, jer se postavljaju teži uslovi u pogledu kvaliteta robe, što je od upliva i na formiranje sortimenata. Tome poslu treba u takovim prilikama posvećivati najveću pažnju, jer se uopšte ne stne dozvoliti hiperprodukcija, a pogotovo nevrednih sortimenata. koje je nemoguće unovčiti u većim množinama. D o k povoljna konjunktura deluje uvećavajući na opšti procenat tehničkog drveta, loša konjunktura naprotiv ima tendenciju, da ga snizi. Međutim, da bi izbegli krivom tumačenju ovog zaključka, ponovno naglašujem, da su ovim oscilacijama opšteg procenta tehničkog drveta uzrokom samo oni granični sortimenti tehničkog drveta, koji čine prelaz prema ogrevu, kako je to već ranije navedeno. Konjunkturne prilike naprotiv ne mogu da uplivišu na formiranje onih sortimenata tehničkog drveta, kojih je vrednost (šumska taksa odnosno poduzetnička dobit) toliko iznad vrednosti ogreva, da njihova prerada nikako i ne može doći u pitanje. Time je i oscilacija apsolutnog iznosa opšteg procenta tehničkog drveta svedena u neke racionalne, uže granice. Kolika je amplituda tih oscilacija? Na to se ne može dati općenit odgovor, koji bi vredeo u svim prilikama i u svim vremenima. U obzir dolaze samo granični i ostali dvojbeni sortimenti. a da li se isplaćuje njihova prerada na tehničko drvo, zadatak je oprezne kalkulacije, da pruži potrebna obaveštenja. Jednako, kao što je opšti procenat tehničkog drveta varijabilna veličina, tako je i njegova unutarnja struktura do izvesnih granica također promenjiva. Razlogom mogu biti lokalne prilike, konjunkturne promené, preuzete obaveze iz ranijeg doba, pomanjkanje ili kvalitet otpremnih sredstava i t. d. 184 |