DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1931 str. 29 <-- 29 --> PDF |
metnim vrednostima. Druga naprotiv počiva isključivo na upotrebnoj vrednosti. Koja je ispravna i koja je pravo merilo vrednosti? Postavljanjem ovog pitanja primakli smo se jednom od najzamršenijih problema nacionalne ekonomije, naime problemu vrednosti. Kojoj teoriji da se priklonimo? Borggrev e je mišljenja, da šumsko gospodarenje producira samo upotrebne vrednosti, a nikako prometne. Martin1" ispravno primećuje, da su prometne vrednosti kolebljive , pa da momentane centnisu uvek pouzdano merilo za ocenu trajne vrednosti nekog dobra. Naglašuje, da ova činjenica često dolazi do izražaja prilikom otkupa servi* tuta. Servitutno pravo znači za ovlaštenika vrelo za trajno sticanje upotrebnih vrednosti. Pretvorbom tih vrednosti u novac i daljnjom njihovom kapitalizacijom, ustanovljene otkupne cene (prometne vrednosti), pa bile one ma kako visoko odmerene, ne mogu potpuno nadomestiti dotadanja dobivanja u naravi (upotrebnu vrednost). Postoji dakle neka razlika između obe navedene vrednosti. Ali Martin ujedno naglašuje, da i pored tih diferencija nema među njima neke naročite protivnosti. Upotrebna je vrednost preduslov, da bi se prometna vrednost uopšte mogla po j a v i t i. üde nema upotrebne vrednosti, nema ni prometne. Ali obratno, upotrebna vrednost može postojati i bez prometne. Bilo je vremena, kad prometna vrednost uopšte nije dolazila do izražaja. To je bilo doba naturalnog gospodarenja. Tek novije doba, kako je napred navedeno, iz temelja je preokrenulo gospodarske prilike, a do značenja je došla i prometna vrednost. Dok je kriterij u p o t r e b i v o s t bio jedino merodavan u naturalnom gospodarenju, gubi on sve više svoju isključivost prelaženjem k novčanom gospodarenju. Naposletku, u savremenom privrednom životu, koji bazira na principima kapitalističke proizvodnje i gde se dobra produciraju i za tržište, gubi se ekskluzivni značaj toga kriterija, pa oceni vrednosti pristupaju i finansijski i rentabilitetni momenti, obrazuju se dakle prometne vrednosti. Ove su u današnje kapitalističko doba raerodavne za ocenu vrednosti, dakle i za kvalifikaciju drveta. Tako je prerada izvesne mase na tehničko drvo opravdana samo onda, ako se time postizavaju viši finansijski efekti, nego preradom na ogrev. Nema li toga viška, ne isplaćuje se prerada na tehničko drvo i pored sve upotrebivosti u te svrhe. Na taj način i pojam tehničkog drveta dolazi u vezu sa opštim principom proizvodnje, naime da se producira ono, što se traži i na čemu se više zarađuje. Produkcija, koja bi bazirala na drugim principima, ne bi se mogla trajno održati, jer je nemoguć trajan rad s gubitkom. U takovim slučajevima gube izvesni delovi drvne mase karakter tehničkog drveta u komercijalnom smislu i pored sve svoje morfološke i strukturne sposobnosti. Time bismo ujedno došli do daljnjeg zaključka, da se kvalifikacija drveta.možc prosuđivati sa dva razna gledišta: čisto tehničkog (t. j . sa baze upotrebivosti) i komercijalnog, koje vodi računa i o finansijskom efektu prerade. ... . Prema tome, na koje se postavimo gledište, primenjujemo različita merila kvalifikacije, pa tako u izvesnim prilikama možemo kod istog objekta doći do raznih procenata tehničkog drveta, ogreva i otpadaka. 10 Dr. H. Martin : Sporn, delo, str. 114. Das Verhältnis von Gebrauchs- und Tauschwert. 183 |