DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1931 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Na taj način dolazimo do sortimenata. To su osnovne jedinice za ustanovljenje vrednosti. Zbog toga je i valjana kvalifikacija jedan od prvih preduslova za uspešno sklapanje svake kupoprodaje. Sortimenti su naposletku osnovica svake statistike i polazna tačka za razna statička istraživanja/ 3. Pojam ogrevnog i tehničkog drveta. Prema upotrebivosti 5 može se proizvedeno drvo uglavnom razdeliti na dve osnovne kategorije i to na ogrevno i tehničko drvo. Osim toga jedan deo proizvedene mase nij e upotrebi v delimice ili uopšte. To je t. zv. otpadak. U pogledu kvalifikacije proizvedene mase na Sortimente ogrevnog i tehničkog drveta kao i otpadak, ne postoji saglasnost mišljenja. Razlog tim diferencijama leži i u tome, što ti pojmovi nisu dovoljno precizirani i što pitanje kvalifikacije nije dovoljno objašnjeno. Stoga pre nego uopšte uđemo u raspravu ovog pitanja, potrebno je, da prethodno prečistimo te pojmove, jer o tome bitno ovisi i naš sud o apsolutnom iznosu tehničkog drveta kod raznih vrsta drveća. Pod ogrevnim drvetom u najširem značenju razumevamo sve drvo, koje služi za proizvodnju kaloričkog efekta. Na stvari se ništa ne menja, ako se drvo prethodno i pouglji, jer je konačna svrha finalnog proizvoda i u ovom slučaju ostala nepromenjena. Polazeći dakle s te najšire baze, upotrebljivosti , čitava proizvedena drvna masa može da posluži kao ogrev, pa se ona stoga može kvalifikovati — u najširim granicama — kao ogrevno drvo. Međutim s obzirom na svoju upotrebljivost drvo je sposobno i za podmirenje ostalih potreba, a ne jedino ogrevnih. U prvom je redu prikladno i za građevne svrhe. Ali za ove se traže i neka druga naročita svojstva. Ti viši zahtevi upotrebljivosti uslovljeni su specijalnim morfološkim (uspravnost, jedrina, dužina i t. d.) i strukturnim osobinama (čistoća od grana, cepkost, pravilna struktura i t. d.). Ta se svojstva nalaze već r e đ e, pa se takovo drvo s puno prava i više ceni. Odatle logično sledi, da građevno drvo mora da ima i veću upotrebnu vrednost od ogrevnoga. Međutim i ta veća upotrebna vrednost dolazi u primitivnim prilikama do izražaja samo dotle, dok postoji potreba na građevnom drvetu. Čim je ova zadovoljena, prestaju i razlozi za preradu na građevno drvo, pa se i ovo, jednako kao i ostala masa, može iskorišćivati kao ogrev. Takovo stanje možemo zamisliti za doba t. zv. Versorgungswald-a, kada je šuma služila jedino podmirenju potreba najbližeg okoliša. Izmenom opštih ekonomskih prilika, a naročito popravkom saobra ćajnih odnosa, to se ranije primitivno stanje do danas iz temelja prome nilo. Došlo se do spoznaje, da šuma nije samo sredstvo za podmirenje izvesnih potreba u naravi, već da ona može poslužiti i kao sredstvo za rade — sticanja. Prema Diirrhamme r-u" je »Versorgungs wald« postao »E r w e r b s w a 1 d«-om. U novim prilikama šuma pro ducira ne samo za sopstvenu potrebu vlasnika ili za potrebe ovlaštenika, 4 Dr. H. Martin : Die Fortstliche Statik, Berlin 1905. — Die Bildung der Sortimente. Str. 103. 5 Dr. H. Martin : Spomenuto delo, str. 104. 6 Dr. W. Dürrhammer : Betriebliche Probleme in der Forstwirtschaft 1927., str. 14. 180 |