DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1931 str. 24 <-- 24 --> PDF |
MANJA SAOPĆENJA NOVI ZAKON O ŠUMAMA. Osvrt na V. deo tog zakona. I. Nakon izdanja Ministarstva Šuma i Rudnika pod naslovom »Šumarski zakoni i; propisi. I. Zakon o šumama sa tumačem, uredbama i pravilnicima«, gde je pala konačna odluka u pogledu već i osedelih šumara sa »neodgovarajućom« kvalifikacijom u prlA´atnim nameštenjima, moram da iznesem neke primedbe u pogledu V. dela Z. o š. Pozivom Pov. br. 800—1930. od 30. X. 1930. Ministarstvo Suma i Rudnika, Odc- Ijenje za šumarstvo priznaje indirektno već i samo, da Z. o š. treba neke revizije. Ta revizija moraće jamačno da se protegne i na spomenuti V. deo zakona. 1.) Tumačenju § 133. u alineji pretposlednjoj prilagođen je u »Pravilniku o postavljanju kvalifikovanih šum. struč. lica za upravu nedržavnih šuma čl. 5. druga alineja: »Izuzetno a u smislu § 58. Z. o š. i u smislu postupka države kod uprave državnih šuma i referenata opštih uprav, vlasti, u cilju zaštite stečenih prava, mogu zatečeni upravitelji šuma, koji su podanici Kraljevine Jugoslavije te imaju potpunu srednjoškolsku spremu sa propisanim ispitom za samostalno vođenje šum. gospodarstva i koji su bili ovlašteni za takav rad po dosadašnjim zakonima i propisima i nadalje vršiti tu službu sa odgovornošću prema vlastima u smislu § 133. Z. o. š.« 2.) Taj član morao bi još da glasi dalje: »Onima pak, koji nemaju potpunu sredinjoškolsku spremu (prema dosadanjem shvaćanju) i t. d., te su zatečeni kao upravitelji šuma, priznaje se stepen šumarskih činovnika II. kat., koji proizlazi iz »Pravilnika za polaganje ispita šum. činovnika .. kat., obnarodovanog u Služb. Novinama Kraljevine Jugoslavije od 12. IX. 1930. br. 208. Takovi upravitelji šuma moraju da dokažu najmanje 5-godišnjc upravljanje šumom, 0 čem daje uverenje šumarski referent prvostep. opšte upravne vlasti. Protiv uverenja pristoji pravo žalbe u roku od 30 dana preko kr. Banske uprave na Ministarstvo Šuma i Rudnika.« 3.) Ako bi se sistem organizacije šum. službe preinačio (kombinovani sistem nadšumarski sa šumarničkim najbolje bi odgovarao drž. šumama, a privatnima u prvom redu šumarnićki kao takav), onda se upravitelji pod taokom 2.) izjednačuju sa onima pod tačkom 1.). 4.) . tački 2.) i 3.) ovi su razlozi: a) Ako se priznaju stečena prava šumarima pod tač. 1.) (ma da ih se potkrepljuje starim zakonom), treba da se priznaju stečena prava i šumarima pod tačkom 2.). Ta stečena prava jesu, da oni vrše bez smctanja i prigovora šum. upravu, a da ih država po zakonu u tome sprečavala nije. Država je pokraj toga dapače i svojim vlastitim nameštenicima, koji bi inače danas morali da se bore za priznanje tačke 2.), priznala (po stečenom pravu ili inače) ne samo položaj II. već i I. kategorije. b) Jednakopravnost zagarantovana je svima državljanima, bili ili ne bili oni drž._ činovnici. c) Tačka 2.) navodi Pravilnik za polaganje ispita šum. činov. II. kat., koji pro pisuje takove predmete ispita i u takovom objamu, da nikako ne premašuje visine pre davanja u nižim šum. školama austrijskim (od pre rata), koje su frekventovali naročito u poslednje razdoblje pre rata ponajviše kandidati sa svršenom nižom srednjom školom, građanskom školom ili stručnom (poljodelskom) školom. d) Stoga se te niže šum. škole no mogu i ne smeju prosuđivati po odnosnom zastarelom austrijskom zakonu, već po faktima i efektu, po situaciji, koja se stvorila preko zakona, jer ga je pretekao tok vremena. 23 |
| ŠUMARSKI LIST 1/1931 str. 25 <-- 25 --> PDF |
e) Ako se tzv. šum. stručnjaci u čl. 7. Pravilnika... za upravu nedrž. šuma naročito favorizuju, t. j . »opskrbljuju«, onda bi po pravednosti upraviteljima šuma pod tač. i2.) ponajmanje eo ipso moralo pripasti onde predloženo priznanje II. kat., ako ne zaslužuju, da budu »osigurani« još po navedenom čl. 7. Inače može ih vlastelin baciti konačno i na cestu. Uzroka, ma i indirektnih po novom zakonu, vazda bi se našlo. Jer ono u čl. 3. Pravilnika... za upravu nedrž. šuma: »...dužan je isti (posednik) postaviti za svaku daljnju punu gore označenu površinu još po jednoga kvalifikovanog šum. stručnjaka, bez obzira na to, da li se postavlja kao samostalan upravitelj ili se dodeljuje kao pomoćni stručnjak« — slaba je zaštita stečenih prava, ma da poslednja alineja tumačenja § 133 Z. o.š. ne isključuje (!) primenu šumarničkog sistema. To se u Zakonu i Pravilniku već »pristojnosti radi« moralo reći, jer bi inače tangirani šumari bili možda odmah skočili, te išli s molbom do najvišeg mesta. A imali bi i pravo, jer svaki hoće i mora da čuva i brani svoj svakidašnji lebac. Organizovati moraće se onako niži šumari za zaštitu svojih interesa, koji sada nisu zaštićeni. f) Takovi dalekosežni propisi, koji mogu da vrlo oštete veći broj u svome zvanju već osedelih nižih šumara, mogu se primeniti samo u budućnosti — za one, koji će se tekar posvetiti šumarskoj struci. Jer njima stoje današnji, za postojeće s a d a n j e stanje neprihvativi propisi već ma uvid, pa ako im ne konveniraju, mogu da ne odaberu šum. zvanje. »Crvenu nit« u V. delu Z. o. š. može svaki da razabere i shvati. g) Upraviteljima šuma pod tačkom 2.) mora se tek dokazati njihova nesposobnost na licu mesta — u praksi, pa onda bi tek moglo da im se ospori pravo na njihove položaje. I uredovati moglo bi se napr. uopće tek tada kod takovih upravitelja šuma, kad bi po njihovom neznanju nastale onakove ili slične (ma i manje) štete, kao što su štete opisane ,u Š. L. br. U god. 1930. u članku: »Sušenje četinjavih šuma u Bosni«. Ta to može biti konačno i novom zakonu dokaz, da svedodžbe nisu nešta apsolutno ispravnoga, ma za koga bilo u njegovoj praksi — naročito u privrednim i sličnim granama (drugačije je kod prvog nameštenja tek po svršenoj škoU), pa da nije ni svaki sistem dobar, ako se sasvim ne prilagođuje prilikama, te da stoga nije neopravdano traženje nižih šumara upravitelja, da im se prizna pravo u tački 2.). Iz toga sledi, da bi i tačka 3.) imala svoje opravdanje. h) Malo čudno zvuče ti novi strogi propisi na posletku i stoga, što se čuje s jedne strane, da nemamo dosta šumara (bar iskusnih) — a stariji u praksi dugo već prokušani onemogućuju se s druge strane. Poslovica kaže »svaka škola nešto stoji« i mladima se stoga ne može zamerati. II. Odmah posle preokreta prihvatiše šumarski prvaci nadšumarski sistem uprave sa reći »pokušajmo«. To kušanje trajalo je čitavo vreme od ujedinjenja amo, a novi Z. o. š. prihvatio je sada u celosti taj nadšumarski sistem i za privatne šume, to valjda u vidu eksproprijacija, likvidacija i t. d. velikih privat. šum. poseda. Konsekventno provođenje nadšumarskog sistema proizlazi iz samoga Z. o. š. koji u svom temeljnom tekstu (paragrafima kao takovima) precizuje samo pojam fakultetski obrazovanih šumara (§ 132) i pojam lugara (§ 135), »kojima je povereno čuvanje šume«. Od ovih se »traži, da su svršili lugarsku školu ili položiti ispit za čuvarsku službu« ... Niži šumari ispadaju iz glavnog teksta zakona — što vredi teoretski za gornji princip, nikako pak praktički za racijonalno, a ipak razmerno jeftino upravljanje šumom, naročito onde, gde se sa šumom u glavnom tek »gazdovati« započinje. Nemojmo se obazirati na sistem nadšumarski u zaista naprednim zemljama, gde »se sa pojedinim stablom tako reći prije razgovara nego li će se posjeći« (5. L, br. 23 |