DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1930 str. 14     <-- 14 -->        PDF

razredi manjkaju. Prema M i c k 1 i t z u je jednoličnost tih prašuma tolika,
da dolazi do zaključka, da uopće nije potrebno izlučivati u visokim planinama
pojas naročite gospodarske jedinice s prebornim gospodarenjem,
kad ni sama priroda nije bila u stanju da proizvede sastojine prebornog
karaktera. I ako je ta konstatacija ispravna, ipak se ne bih mogao složiti
s konačnim zaključkom toga autora. Prema Rubneru 2 prašume visokog
Kavkaza imaju izgled visoke šume. Tkačenko i Rloškov 3 navadaju,
da su borove, ariševe i smrekove prašume sjeverne Rusije (gub.
Arhangelsk, Olonjec i Novgorod) jednoličnog karaktera. Stabla da su doduše
raznih debljina, ali ne odviše različitih starosti, čemu da su razlogom
ogromni požari u prošlosti na silnim površinama. Od 1 mil. desjatina ispitane
šume otpada prema Roškovu na :


Dobni razred od 1— 40 god. 3%


» 41— 80 » 12%


» 81—120 » 24%


» 121—160 » 30%


» » » 161 i više » 31%


B o g u š e v s k i je mišljenja, da su te nordijske sastojine prastare
prašume, pak poriče, da bi stabla raznih debljina bila i podjednako stara.
Već navedeni razmjer dobnih razreda je dokazom raznodobnog postanka
tih šuma i njihovog prašumskog karaktera. Naročito se ne slaže s tumačenjem
načina njihovog postanka (požari).


U pogledu sastojinskog oblika prašume razlikuje Cerm a k´\ koji
se bavio istraživanjima prilika bosanskih prašuma, ove tipove:


1. Približno jednodobne sastojine.
2. Nejednako stare, ali ipak jednolične sastojine obrazovane iz sastojina
izvjesnih dobnih razreda. Oba ta tipa obrazuju vrste drveća, koje
podnašaju zasjenu. Naprotiv one vrste, koje zahtijevaju više svjetla,
obrazuju treći tip prašume, naime
3. Sastojine prebornog karaktera, a rijetkog obrasta na mršavim
tlima i u većim nadmorskim visinama.
Međutim u navedenim radovima ne nalazimo na žalost i podatke o
broju stabala razvrstanih na debljinske stepene. Ti bi elementi mnogo
bolje prikazivali konkretno stanje sastojine nego i najbolji opis. Naročito
je nezgodno unašati u prašumu pitanje njene starosti. U koliko; je to i
potrebno za upoznavanje načina postanka i pomlađenja prašume, ne može
se tim faktorom riješiti i pitanje njene strukture, dakle izvanjeg izgleda.
Ako se s njime već operiše, treba postupati sa najvećim oprezom, jer se
s obzirom na veliku fizičku starost, koju u prašumi mogu da poluče pojedina
stabla, prelazi i nehotice olako preko razlika u dobi poodmaklih drveta
(na primjer između drveta od 200 i 300 god.). Te nam se naime diferencije
subjektivno čine malenima, makar su faktično znatne. Stoga sam
mišljenja, da pitanje starosti prašume, u koliko se s tim faktorom uopće
operiše, treba uvijek tretirati u vezi s konkretnim podacima o strukturi,
jer bi se u protivnom slučaju moglo doći do pogrešnih rezultata.


Prema brojnim izbrajanjima stabala u jednodobnim kulturnim —
proređenim i neproređenim, bukovim i ostalim — sastojinama brojevi
2 Dr. .. Ru b ner : Spomenuto cijelo, strana 258.


3 Guše : Aus den nordischen Wäldern des europäischen Russlands. Forstwiss,
Centralblatt, Berlin 191(2. str. 150—160.
´ Dr. Le o Ce r mak : Einiges über den Urwald von waldbaulichen Gesichtspunkten.
Centralblatt f. d. ges. Forstwesen 1910. str. 340—370.


324