DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 46 <-- 46 --> PDF |
sušenje, pa Bog zna, šta1 će za kratko vreme biti od naših šuma — osobito kad se ovako naglo i mnogo seku i tamane. Neka svako pomisli na to, da sve, što živi ima i svoju bolest, od koje naglo može da umre, a takvih bolesti imaju mnogo i naše šume. Najvažnije, najveće i najopasnije jesu mnogovrsne gljive i gljivice, a osobito »bube« i kukei, koji se milijardama množe i namnože po šumama živeći neko vreme u živom ili bolešljikavom drveću, najviše iispod kore u sloju lika. kambija, kuda struje životni sokovi drveća. Ovi su kukei bezbrojni i najradije napadaju još sočna ležeća ili stojeća bolesna, ozledena stabla, a Icgu se u dve, a često i u tri godišnje generacije — u proljeće, početkom ljeta i u jesen. Kad se jako namnože. prelaze sa bolešljivih stabala i sa sveže ležike i na potpuno zdrava stabla, koja unište — postaju, kako se to naučno kaže, od sekundarnih primarni. Ako neki krajevi imaju šuma u izobilju za svoju neposrednu potrebu, ne treba zaboraviti, da ima i u našoj državi celih krajeva (a u ostalom svetu još i više prostora), gdje nema šuma, pa gotovo ni drveća nikako, kao što su na pr. Dalmacija, najvećim delom Hercegovina, pa i Vojvodina, te da višak šumom bogatih krajeva treba da ide talmo, a u zamenu da se odonud dobije ono, što u ovim šumovitim krajevima nema. To su u prvom redu razne životne namirnice. A gdje su još koristi od šum. radova i trgovine unutrašnje i spoljašnje! Zato čuvajmo i gajimo naše šume, jer ne znamo, šta nas sutra čeka. Teška je i vrlo neprijatna konstatacija, da naš narod u šumi vidi samo neku prolaznu, časovitu korist i vrednost, pak jedva čeka, da se te koristi što pre dočepa, naročito danas u doba dobre prođe drvetu. Svoje privatne šume ne zna narod ovdje nimalo da ceni, pa ih zato i prodaje u bescenje spekulantima, koji na njima zarađuju velike pare. Narod pak ostaje bez svojih (privatnih) šuma za dug niz godina, a mnogi i za navek., On to čini zato, jer ne poznaje u prvom redu današnjih tržnih cena drvetu i nezna, da mu je šuma siguran, gotovo nepropadljiv kapital, koji mu može da donosi sigurnu i stalnu rentu. Vrlo je rđava svedodžba za svest posedrika ovih priv. šuma, što je nedavno i sama državna vlast (Ministarstvo Suma) morala da izda naređenje svojim organima, da se strogo pazi, kome će se dati dozvola za seču priv. šume, jer da mnogi i mnogi ne znaju šumu ni prodati niti njome gospodariti. 11. Šumsko zakonodavstvo. Da bi se šume podizale, gajile, štitile i iskorišćivale po nekoj utvrđenoj prornišîjenoj osnovi, planu i direktivi, država je stvorila potrebne-šum. zakone, propise i uredbe. Državni činovnici i svi građani (stanovnici) ove države treba i moraju da se drže ovih zakona i zakonskih propisa, bilo milom ili silom, jer je narod ponekad kan odrasla deca. prkosna i jogunasta, a državna je vlast i sila tu, da upameti neposlušne i neupućene i natera u red one,, koji ne će da rade kako treba ili ne znaju šta rade, ne vodeći računa o celini, državi. K tome su opšti narodni interesi uvek preči od interesa pojedinaca, grupa ili pojedinih krajeva. Dakle svaki neka metne prst na čelo, a ruku na srce, pa neka malo promozga i prosudi! Mi pak šum. činovnici i službenici, bar oni, koji znamo i hoćemo da znamo važnost i ulogu šuma i šumarstva za život, budućnost i prosperitet naroda i države, za njihovu sigurnost i blagostanje, mi kojima su ove šume poverene na čuvanje i upravu, koji ih volimo, koji svojski, časno i iskreno služimo svome narodu i kralju i ozbiljno shvaćamo svoju dužnost i poziv, osećamo složnost dužnosti, koju imamo da izvršimo i svu težinu odgovornosti, koja kroz to na nas pada. Uzevši u obzir sve — mi svi, koliko nas god ima, treba da pregnemo svojski, da sačuvamo ovo naše veliko narodno dobro, vodeći računa o tom, da potrošnja drveta u svetu mcsto da opada sa napretkom savremene tehnike, ona se sve više .povećava, 808 |