DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 45 <-- 45 --> PDF |
gajenje, čuvanje i upotrebu. Treba pogledati, kako se danas onde podižu i iskorišćuju šume! Kad bi to naš narod vidio i saznao, on bi se prenerazio i sam sebe proklinjao i ubio se od stida i sramote. A nije ni onde neka naročita vrsta ljudi, samo što imaju više svesti i znanja, a razume se i dobre volje i pregalaštva. Danas je onde sve prekrasno i najmodernije uređeno, da je milina pogledati i uživanje raditi, a koristi su velike, maksimalne. Kad bi opet ti Nemei, Francuzi ili Englezi zavarili kako treba u ove naše šume, pa videli u kakvom se stanju nalaze, kako se ludo pustoše, uništavaju i razvlače kao »Alajbegova slama« i to od samog naroda, a na sve moguće i nemoguće načine; kad bi videli onaj nered i zbrku u njima, oni bi pali u nesvest ili bi pobegli »glavom bez obzira«. Da vidite, kako se onde šume veštački podižu i gaje, kako se čuvaju i pametno iskorišćuju! A što mi u tom pravcu činimo i što smo dosad uradili, gdje nJ sama država nije stigla, ni našla dovoljno sredstava i sistema, da učini sve, što je potrebno za zaštitu i obnovu šuma. Privatna inicijativa kod nas, fala Bogu, nikako i ne postoji u tom pravcu, nego se baš obratno manifestuje preko mere u pravcu razgrabljavanja ovih šuma. da ih zbriše radi lične, sebične i časovite materijalne korlisti, dok baš niko ne govori o potrebi njihove štednje i obnavljanja. Uzurpiranje tih šuma uzelo je kod nas takvog maha, da je postalo prava anarhija, koju nažalost ni pozvane vlasti ne suzbijaju s dovoljno volje i energije. Svi znate, kako se kod nas sporo i mlitavo vode šum.-kaznene rasprave, presuđuju i naplaćuju šum. štete i ispravljaju uzurpacije i prijave. Sasvim je nelogično, nerazumljivo i upravo žalosno, da je uništavanje šuma kod nas zauzelo strašne dimenzije od oslobođenja pa na ovamo! Zar mi s tim ne pokazujemo, da za nas nije sloboda, jer je bruka, da nam je tuđin, okupator bolje štitio i čuvao ovo naše blago, nego mi sami!? Ne zaboravite i to, da ga je čuvao baš od nas samih! Ko smo i kakvi smo, najbolje je pokazalo onih deset godina t. zv. političkih sloboda, kad je pomoću svojih vajnih voda i prvaka, političara i malih i velikih i lokalnih i onih na vrhovima — dakle svih kalibara i funkcija —-´narod bio pretvorio ovu svojti državu u ludu kuću, a svoju skupo plaćenu slobodu u pravu tiraiii.ili, anarhiju i samoubistvo! Danas je, hvala Bogu, tako partijska anarhija i teror, samovolja i pljačka obično najgorih elemenata prestala, presečena onim mađijskim štapićem od 6. januara o. g.. koji nam je istom donio spas i slobodu! Zato će sad svako da bude na svom mestu i da radi svoj posao, za koji je pozvan i sposoban, a narodom će i državom upravljati oni, koji su za to Bogom i svojom sposobnošću pozvani! Obućar neka ostane kod svoga ćiriša! Sad će svako moći, bez smetnja, da radi pošteno i savesno u svakom pogledu i za svoje i za opšte dobro, a one dosadašnje, samozvane i sebične, lažne »narodne vode«, neka ne boli glava, šta će biti s narodom, kad mu oni više ne sede na grbači. Eto, tu leži nada. da će se odsad i sa šumama bolje postupati, jer su baš napred spomenute prilike i »narodni oci«. vođe i vodice, najviše i doprineli, da su one danas došle na rub propasti. .A ima li ikoga medu nama da veruje. da su ti »narodni oci« bar nešto radili za narod i radi naroda, a da nisu radili samo za se?! Poznato vam je, koliko se narod protivi podizanju šum. kultura i šum. zabranama i kakovih muka i natezanja imaju vlasti s narodom oko toga. Da li onda kao takvi spadamo u kulturan i uopće normalan svet?! Niko ne može objektivno reći, da to narod čini iz neke velike nužde, jer se zna, da naš narod — bar u ovim krajevima — ima na raspolaganje u svakom pogledu ogromne i nepregledne površine drž. šuma i pašnjaka (pored svoga privatnog poseda), pa je ono, što se zabranjuje, samo jedna malenkost prema ovome. .la ne znam, da li će i kad će ovaj naš svet uvideti, šta mu i koliko znače šume i da su bar za ovdašnje mase šume jedno životno pitanje. Ou misli, da ovih šuma ne može nikad nestati, a možda i ne vidi, da se samo za ove dve posljednje godine posu, šilo oko 1k. ovih šuma i da to sušenje nije još nj prestalo, da je to jedno katastrofalno 30? |