DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 35 <-- 35 --> PDF |
razmerno lakše primenjlv u prebomoj šumi. Teže je u pravilnoj visokoj šumi s jednoličnim i jeđnodobnim sastojinama. Prema Wagncru, još će mnogo vremena proteći, da ovaj drugi način općenito prodre u veliko gospodarenje, jer opetovana inventarisanja zadaju mnogo posla, a uz to mogu biti i povodom raznih netačnosti. Međutim zbog jednostavnosti, jasnoće, teoretske ispravnosti osnova i mogućnosti prilagodenja konkretnim prilikama budućnost pripada svakako empirijskim metodama. U drugom odseku prvog dela Wagner razrađuje principe prostornog poretka. I taj je važan elemenat uređivanja, jer se objekti gospodarenja protežu na prostranim površinama, pa je s gledišta tehničkog uređenja gospodarenja potrebno razraditi i principe prostornog poretka. Prilazimo li šumi i proučavamo li njene prilike u prostornom pogledu, to primećujemo izvesnu strukturu, koja je bilo prirodnog postanka ili je prouzrokovana ranijim gospodarenjem. To pitanje prostornog poretka proučava Wagner sa gledišta izgradnje i strukture sastojine i gospodarskog razdelenja površine. Brojnim sasto´jinskim profilima prikazuje pisac strukturu raznih sastojinskih oblika počam od Tichy-jevih prebornih tipova, pa preko pravilne visoke šume s golom sečom i abnormalnim ili idealnim poređajem dobnih razreda, zatim »Decksystema« Fachwerka, Loshieba, sekoreda, do profila malih sastojina i konačno do valova svoga »Blendersaumschlaga «. kome je Wagner ranije posvetio čitavo jedno delo i kojeg, razume se, ne može mimoići ni ovom prilikom. I ovaj deo knjige s didaktičkog je gledišta od velike vrednosti, a uz to dolaze do izražaja Wagnerove osobine kao vanrednog analitika i metodika. Gospodarsko razdelenje šume tretira Wagner kao rešavanje jednog geografskog problema, što je posve u redu. Okružju (odelenju) nesme se davati karakter sečne površine jedne periode, kako je to bilo u sistemu tipičnih šestarskih metoda. Zairimivo je, da kod rasprave ovih pitanja ne nalazimo šema gospodarskog razdelenja, premda delo inače obiluje tim pomagalima. Moguće da je Wagner mišljenja, da to spada u praksu uređivanja šuma, a ne u delo, koje se bavi teorijskom stranom ovog pitanja. Takovo gledište ne bi bilo bez prigovora, pa pomanjkanje tih podataka smatram nedostatkom ovog inače izvrsnog dela. Bezuslovno je potrebno, da se čuje i mišljenje teorije o raznim sistemima gospodarskog razdelenja nizinskih, brežuljkastih, brdskih i visoko* planinskih šuma. Kod izlučivanja odseka (pododjela) dolaze do izražaja razlike u stojbinskim i sastojinskim prilikama. Prve su trajnog karaktera, a druge prelaznog. Upravo u pogledu diferenciranja ovih poslednjih primećuju se dva naziranja. Jedno smatra odseke slučajnim, prolaznim, pa čak i neželjenim elementom prostornog poretka. Pododjel treba da vremenom — za trajanja prve ophodnje — iščezne, da bi se došlo do jednoličnosti sastojinskih prilika unutar pojedinog odelenja. To je shvatanje pristaša šestarskih metoda. Prema drugim pododjel (odsjek) je trajna jedinica gospodarenja, to jest ekonomiše se sa stanjem, kakovo se upravo zateklo, u koliko nije neophodno potrebno, da se koji odsjek eliminira zbog naročitih razloga. To bi bilo gledište onog ekotfomisanja, koje bazira na odsjeku i koje odelenje posmatra kao jedan geografski pojam. Odsek (sastojina) principijelno se zadržava kao osnovica gospodarenja, jer bi njegovo eliminisanje bilo spojeno s izvesuim žrtvama. Razume se, da pojam odseka (pododelenja) vredi samo za sečinsko gospodarenje pravilne visoke šume. Prebornom gospodarenju nije potreban pojam odseka (pododjela). Kod sitne i srednje šume pododjel zamenjuje godišnja sečina. U drugom delu razrađuje Wagner pitanje organizacije gospodarenja kako u ekonomskom tako i tehničkom pogledu. 1 ovaj je deo pažljivo razređen, samo što pisac pokazuje i suviše sklonosti sistemiziranju. Delo se završava razradom metoda određivanja prihoda. Nas će naročito zanimati sud o Qurnaud-Biolley-evom kontrolnom 29? |