DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 34 <-- 34 --> PDF |
dispozicija s masama. Ona se stoga može smatrati jezgrom i hrptenieom ekonomske organizacije gospodarenja. Tom prilikom Wagner postavlja pitanja, da li je to opravdano. 1 odmah daje negativan odgovor. Ophodnja je samo jedno indirektno, a uz to i nepouzdano sretstvo za ekonomsku organizaciju gospodarenja. Strogo uzevši ona se i ne da tačno odrediti, jer ona je zapravo zbog razne sečne zrelosti pojedinih sastoiina tek rezultat gospodarenja, a ne njegova norma. Za najpodesnije gospodarenje praksa ne treba ni starosti, ni ophodnje. Važniji kriteriji za ocenu sečne zrelosti svakako su, pored ostalih tehničkih svojstava, dimenzije stabla i tekući priraštaj. Poznavanje tih faktora najvažniji je zadatak provadača gospodarenja. Starost pri tom ne dolazi u obzir, ona je samo računska veličina Hever-.ludeichove škole. Poseban je zadatak oceniti vreme potrebno za polučenje izvesnih dimenzija. Tekući prirast je potrajni prihod neprekidnog gospodarenja. Ako se godišnje iskorišćava ona masa, koja i priraste, to je time osigurana potrajnost, u koliko se provadaju i ostale potrebne mere. Kao daljnji zadatak dolazi određenje ekonomski najpovoljnije drvne mase i njene distribucije na pojedine debljinske razrede prema vrstama drveća i stojbinama. U žarištu pitanja vremenskog poretka nalazi se dakle apsolutni iznos drvne mase i dimenzije stabala zrelih za seču. Pitanje stoga glasi: S kolikom bi se drvnom masom, i koje unutarnje strukture, mogla postići na konkretnom staništu trajno najviša produkcija. Takovu masu naziva Wagner ekonomičnom. Nju postići, to je glavni zadatak ekonomske organizacije gospodarenja. Ekonomična masa nije isto što i normalna. Ova posljednja je formalnog karaktera, jer se računski određuje na osnovu ophodnje, a putem tabela prihoda i prirasta. Osim toga ekonomična se masa ni ne da računski ustanoviti; do nje se dolazi tek putem empirije, pa se tek mora izgospodariti. Eberbach stoga ispravno navada, da je nemoguće računski utvrditi visinu mase, koja bi i šumsko-uzgojnim potrebama najbolje odgovarala. S toga gledišta ne može ni biti normalne drvne zalihe. Ekonomična zaliha varira prema vrsti drveća i stojbini. Nema stoga ni mogućnosti, dal bi se računskim putem mogla pouzdano odrediti. Tu najpodesniju drvnu masu naziva Eberbach velikom nepoznanicom našeg gospodarenja. Tek brižnim studijem stojbine, vrste drveća i obrasta možemo joj se približiti, ali je nikada nećemo sasma postići. Pri tom je potreban studij prirasta i strukture sastojine prema debl.iinskim razredima, što je moguće jedino periodičkim izbrajanjem svili stabala. Put, koji vodi do upoznavanja ekonomične mase, empiričan je. Osniva se na studiju drvne mase, uplivu provedenih seča i kontroli njene strukture. Postavlja se pitanje, da li se za neku konkretnu gospodarsku jedinicu uopšte može odrediti ta ekonomična masa na osnovu dosadanjih metoda nauke o uređivanju šuma (finansijska ophodnja). Ne dolazimo li za svaki stojbinski razred, vrst drva, smjesu i obrast do druge ophodnje? Nije li stoga put, kojim su pošli Biolley i Eberbach, bolji i sigurniji, što više i jedino moguć, da se dođe blizo istaknutom cilju? Potražimo najpodesniju masu i njenu strukturu empirički, bez posredovanja ophodnje, koja u tom slučaju postaje nepotrebnom. Prema tome, pred nama se otvaraju dve mogućnosti za regulisauje ekonomskog poretka gospodarenja: 1. Prvi i utrti put preko ophodnje s drvnom masom i debljinskim klasama ili s površinama i razmerom klasa starosti. Potrajnost se upire na ophodnju, a potrebna masa određuje se pomoću tabela i unapred odabrane ophodnje. 2. Put empiričkog traženja ekonomične mase. Potrajni etat određuje se iz tekućeg prirasta pomoću periodičnih inventarisanja. Studij pokreta drvne mase i njene strukture nadomešta ophodnju. Nauka i praksa držale su se dosada samo prvog puta. Drugi put još nije toliko utrt, da bi i velika praksa mogla njime da krene. Ali, ne da se tajiti, ovaj je drugi put 296 |