DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 33 <-- 33 --> PDF |
uživaoci redovnog i potrajnog godišnjeg prihoda. Pitanje rezerva od velike je važnosti i po državne šume, makar im se do danas nije posvećivala nikaJcova pažnja. Razlog tome su neodgovarajući zakonski propisi i kameralistički način knjigovodstva. U državnim šumama iskorištavamo danas znatne mase, koje daleko premašuju potrajni etat. Razlogom su abnormalne prilike šuma u pogledu distribucije klasa starosti, jer predvladuju najstariji dobni razredi. Prejaki intenziteti prebornih seča i suviše naglo umanjuju inventar prebornih šuma. Praznina u prihodima bezuslovno će nastupiti. Možda i ranije, nego se tome i nadamo. 0 toj činjenici treba povest1´ računa pri uređivanju naših šuma, pa kad već nije moguće usporiti tempo njihovog iskorišćavanja i svesti ga u racionalne granice, tad neka se bar jedan deo tih abnormalnih prihoda vrati šumi u vidu melioracija, pošumljenja krševa i goleti, izgradnje zgrada i trajnih saobraćajnih sretstava. Vidimo, da je ovo pitanje tolikog zamašaja, da bi mu u buduće svakako trebalo posvećivati veću pažnju. Pritom nesmemo zaboraviti na ogromne štete, koje su šumske rezerve, naročito one u gotovom novcu ili vrednosnim artijama pretrpele poratnom inflacijom i devalvacijom vrednosti. Žalosna iskustva upućuju na najveći oprez pri stvaranju novih novčanih rezerva, ali to još uvjek ne može pokolebati principijelnu ispravnost ovog problema i to tim manje, što ima i drugih načina, da se postignuti viškovi prihoda korisno ulože. Zanimiv je i onaj deo knjige, koji se bavi bilarisiranjem stanja šume i uspeha gospodarenja. Premda, to pitanje zalazi i u oblast šumarske statike, ono je u uskoj vezi i s uređivanjem šuma kao instrumenat ekonomske organizacije uređaja i potrajtiosti, što dokazuju brojni radovi Eberbacha, Trebeljahra, Qod´bersena, Ostwalda, Bernhardta, Liefmanna i drugih. Tretiranje ovog pitanja zapravo je jedna novost u oficijelnoj nauci o uređivanju šuma. Međutim u stvari to i nije tako novo pitanje. U Biollev-evim radovima o prebornoj šumi nalazimo već jedan razrađeni sistem bilansiranja. Opetovano inventarisanje drvne mase, studij pokreta inventara i kontrola seča sastavni su delovi bilansiranja. Na toj bazi dolazi se do konkretnih podataka o imovinskom stanju šutnoposjednika. Na realnim podacima prošlog gospodarenja osnivaju se i odredbe za budućnost. Bilarisiranjem se nadoknađuje velika praznina, koja se dosada mogla primetiti između prošlog i budućeg gospodarenja. Biolley i Hufnagl ispravno navadaju kao veliki nedostatak, što se kod svake revisije privrednih planova uvek iznova otpočimalo, a da se pri tom nije vodilo dovoljnog računa o onom, što je bilo. Nedostajala je veza između prošlosti i budućnosti. Ispravnim bilansiranjem spajaju se sva ta uređivanja u neprekinuti niz opažanja i rezultata, što sve daje solidniju bazu za ekonomisanje od pojedinih fragmentarnih ili epizodnih uređivanja, pa bila ona ma kako duhovita. Razume se, da se to bilansiranje ne srne shvatiti u značenju običnog kameralističkog knjigovodstva. Pitanje je još uvek u stadiju studija, makar su već mnogi pojmovi prečišćeni. Metodi toga rada moraju se prilagoditi naročitim osobinama šumskog gospodarenja. Većina pisaca je za to, da se sastavljaju samo periodične bilanse (10 godišnje) i to prilikom revizije gospodarskih osnova. Tek manjina traži sastav godišnjih bilansa, što međutim nije izvedivo. Najteže je pitanje ocene vrednosti drvnog kapitala. U tom pogledu mogu se razlikovati dve struje. Jedni (Eberbach, (iodberse.n, Spiegel, Bernhardt i drugi) zastupaju primenu običajnih metoda procene prema prodajnim i troškovnim vrednostima. Drugi opet (Krieger, Ostwald; Trebeljahr) zagovaraju primenu prihodnih vrednosti. Martin stoji po sredini, jer spaja oba sistema. Zadatak je budućnosti, da se nade najzgodniji način za rešenje ovog pitanja. Isto su tako zanimiva Wagnerova izlaganja i u pogledu normalnog stanja. Prelazim međutim preko toga pitanja, da bi se mogla dati kritična ocena osnova vremenskog poretka. Najvažniji elemenat vremenskog poretka dosadanjih metoda uređivanja svakako je ophodnja. O njoj ovisi ocena zrelosti za seču, razmer klasa starosti, drvna masa i 295 |