DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 32 <-- 32 --> PDF |
tekućem prirastu. U takovom je slučaju ophodnja, u koliko bi se uopšte i određivala, rezultat gospodarenja, a nikako norma, jer svakom trajnom uređaju odgovara ižvesna ophodnja i bez obzira na to, da li ista praktički dolazi do izražaja ili ne. Ona je pro- sečno produkciono doba, koje odgovara određenoj drvnoj zalihi. Kod određenih sasto .jinskiih ip stojbitiskih prilika drvna masa i ophodnja u međusobnoj su ovisnosti. I u pitanju potrajnosti Wagner se odvaja od dosadanjeg običajnog shvatanja. N>e slaže se sa Heyer-Judeichovim širim shvatanjem potrajnosti, koji ovamo supsumiraju i produkcionu trajnost. Ističe kontrast ovog poimanja i Hartig-Hiindeshagenove stroge, potrajnosti prihoda. Svakako su od upliva razlozi shodnosti, kojemu se ^hvatanju treba prikloniti.3 Prema Wagneru ne srne se pojam potrajnosti shvatati uskogrudno i kameralistički. Ona je jedan važan ekonomski faktor uređivanja, osnovica rentabiliteta, koji se u velikom gospodarenju bez nje ne može ostvariti. Autor drži, da između rentabiliteta i potrajnosti ne postoje nikakove protivnosti;´ kako to tvrde pristaše Bodenreinertragsschule s Judeichom na čelu. Potrajnost je u velikom uređaju preduslov najvišeg rentabiliteta. Kao važan surogat potrajnosti navada Wagner obrazovanje rezerve i to bilo u drvetu ili novcu Naročito je zanimivo njegovo shvatanje u pogledu ovih poslednjih. Naglašuje, da u tom pogledu pojmovi još nisu đovoljng pročišćeni. Apsolutnu jednakost prihoda nemoguće je polučiti: a) Zbog kolebanja cena u pojedinim godinama i što radi kalamiteta dolaze do seče nejednake mase. To su godišnja kolebanja prihoda. b)j Što u pojedinim periodima mogu prihodi kolebati zbog abnormalnog razmera dobnih razreda. c) Što seče mogu zadirati i u sam kapital — drvnu masu — snižavanjem ophodnje i zalihe. Polazeći sa gledišta takove diferencijacije prihoda razlikuje Wagner tri vrste rezerva, koje su raznog postanka, a prema tome i različitih zadataka. Stoga i postupak s takovim prihodima mora biti različit. Zadatak rezerva pod a) bio bi izjednačenje razlika u tekućim prihodima, iskorištavanje povoljnih konjunktura ili povećanih etata, da bi se postignutim viškovima ispunili manjci ili praznine slabijih godina. Premda se ova zamisao na prvi pogled čini zavodljivom, teško ju je u celosti provesti, a pogotovo u velikom gospodarenju i u koliko se odnosi na iskorištavanje povoljnih konjuktura, jer je teško predviđati njihovu promenu. Rezerve pod b) također pretstavljaju reservoire, koji se mogu iskoristiti u doba nestašice prihoda, kad smalakše prihodna sposobnost šume ztoog abnormalnog stanja dobnih razreda. Rezerve pod c) su prave rezerve ili nepotrošive glavnice. Dok se kamate prvih dviju rezerva priklapaju glavnici, da bi se kasnije u doba potrebe zajedno s glavnicom potrošile u cilju izjednačenja prihoda, to rezerve pod c) pretstavljaju prave nepotrošive glavnice. Mogu se trošiti samo njihove kamate, dok se u samu glavnicu nesme dirati. To još ne znači, da glavnica mora večno da ostane u formi novca ili vrednosnih arti.ia. Ona se može uložiti u izgradnja šumskih zgrada, saobraćajnih sredstava, melioracije, arondaciju poseda. veštačka zašumljenja i slično. Bitno je da se prihodi takove vrste ne utroše za redovne ili tekuće potrebe. Diferencijacija postanka rezerva važna je za šume javnopravnih korporacija (zemljišnih zajednica, imovnih opština) i onih lica, fizičkih ili juridičkih. koja su samo -´ Vidi također o tome: Dr. H. W. Weber: Forstvvirtschafts-Politik .(>, str. 24. Zielsetzungen. -~,J 3 Ovde se Wagner udaljuje od Rührlovog shvatanja (Geschichtliche Entwicklung und´waldbauliehe Bedeutung der Vorrats-und Zuwachsmethoden :), koji naglašuje izvesnu protivnost ovih dvaju osnovnih principa šumskog gospodarenja (stru. 14). 29a |