DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 31 <-- 31 --> PDF |
područje tako, da su se ostale metode spominjale tek uzgred. I takova dela izgledala su više ili manje kao neki tumač službenih instrukcija. Kao da se htelo već u školi pripremiti studente samo u pravcu izvesnog sistema uređivanja.1 Wagner stoga posve ispravno konstatuje, da takovo gledište nije opravdano. Uređivanje šuma, kao specijalna disciplina, treba da obuhvata šire vidike, da uvađa i u idejnu stranu svojih problema, da jasno i precizno izloži osnove, zadatke i metode, koje primenjuje pri rešavanjn pojedinih pitanja. Delu je zadatak, da u čitaoca probudi izvestan kriticizam, jer će se samo na taj način kasnije uspešno snaći u raznim prilikama. Ta je tendencija posve opravdana. Samo dodajem, da je takovim objašnjavanjem nekih pojmova delo postalo ponešto opširno, pa bi moglo da u početniku pobudi izvesne sumnje i ondje, gdje im nema mesta. Delo stoga nije za prvog početnika. Pravu korist imaće onaj, koji već vlada materijom i koji je već upoznat sa sistemom i metodikom nauke o uređivanju šuma. ., U želji, da našu stručnu javnost pobliže upoznam s ovim zanimivim delom, koje obraduje toliko savremenih pitanja i problema, biću nešto opširniji. Pisac deli ćelu materiju na dvoje: na opšte osnove i organizaciju gospodarenja. Veran svojim ranijim načelima pisac grupiše prvi deo, t. j . opšte osnovice, na dvoje i to: na principe vremenskog i principe prostornog poretka. U tom pogledu ostaje kouzekventan svojim ranijim idejama izloženim u delu »Die Grundlagen der räumlichen Ordnung im Walde«. To su ujedno najljepši i najoriginalniji delovi knjige, pa su neke partije razrađene upravo magistralno. Materijal je uz to metodički i logično sređen tako, da jedan pojam izvire iz drugoga. U drugom delu izlaže autor ekonomsku i tehničku organizaciju gospodarstva, obrazovanje gospodarskih jedinica i konačno se bavi sistematizacijom metoda određivanja prihoda. U prvom delu razrađujući pojam ophodnje (obrata) naglašuje, da Judeichova definicija odgovara zapravo prekidnom gospodarenju. Kod potrajnog gazdovanja ophodnja zapravo znači unapred određeno prosečno trajanje produkcije. Pod uplivom Heyerovog normalnog stanja prećutno se pretpostavlja, da ophodnja gospodarske jedinice ujedno znači i normalno sečno doba svih sastojina. Ophodnja je dakle postala kriterijem za prosuđivanje zrelosti pojedinih sastojina za seču. Stoga se i govorilo o žrtvama, čim je neka sastojina iskorištena pre isteka ophodnje odnosno ako je ostavljena da stoji i iza provaljene ophodnje. To je moglo odgovarati pojmu šematske idealne šume, koja bazira na pretpostavci iste vrste drveća, jednakih boniteta i potpunog obrasta, što u zbilji retko biva. Međutim Ch. Wagner pritnećuje, da se u pravilnoj visokoj šumi ne može istovremeno govoriti o ophodnji gospodarske jedinice i ophodnji pojedine sastojine. Tako pojedine sastojine mogu imati razno doba seče, ali ipak su povezane istom ophodnjom. Zbog toga u običajnom smislu uređivanja šuma ophodnja nije isto, što i produkciono doba pojedine sastojine. Zrelost za seču i sečno doba sastojine određuju ophodnju gospodarske jedinice. Zbog toga ophodnja odgovara prosečnoj sečnoj zrelosti sastojina, a ne — obratno — da bi doba seče ovisilo o visini ophodnje. Na osnovu takovog rezonovanja dolazi Wagner do zaključka da praktični uređaj zapravo i ne treba ophodnje. Ona je tek jedna fiktivna, računska veličina. To je jedna važna konstatacija, ako se uvaži, da je ophodnja do danas bila hrptenica regulisanja vremenskog, a donekle i prostornog poretka. Ophodnja je potrebna jedino u trajnom gazdovanju, u koliko se određuje prihod po dosada običajnim metodama. Za takove je prilike ophodnja: 1. Osnovica ekonomske organizacije i 2. Osnovica za određenje potrajnog prihoda. Ophodnja je naprotiv nepotrebna ondje, gdje potrajni prihod bazira na 1 Toga se dojma ni ja nikako nisam mogao osloboditi radeći svojevremeno po inače dobroj knjizi šćavničkog profesora Muzsnai Qéze: Az Erdorendezéstan. Selmecbânya. 293 |