DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 26 <-- 26 --> PDF |
\ F- d Greška je dakle približno u veličini izraza g ´ a to je polovina volumena- napomenute piramide, koju možemo prilično opravdano nazvati piramidom greške. Primeni li se na kubisanje ovakovog dela debla Huberova formula, to iz pređašnjeg razlaganja sledi, da će greška biti ravna četvrtini napomenute piramide. Volumen piramide greške zavisi, kao što se vidi, od dveju promenljivih veličina F i d. Prva je zavisna samo od oblika debla (trupca), druga opet od naše volje. Promenljiv sa promenama veličina F i cl, volumen greške biće sve veći sa sve većim i sve manji sa sve manjim veličinama F i d, a menjat će se naravski i sa promenom samo jedne od njih. Za F = 0 ili za cl = O volumen njezin ravan je 0. U prvom slučaju trupac ima oblik oblice, u drugom se stablo redukuje na jednu od osnovičkih ravni. Za´konstantno d, t. j . za trupce iste dužine, a razna oblika, volumen piramide greške rasti će sa površinom F, koja od minimalne vrednosti O, kod oblice, raste sa sve jačim udaljivanjem od toga oblika. Smanjuje li se d, što je zavisno od naše volje, greška, kao što sam rekao, biva sve manja. To se u stvari i čini, kada se hoće da dobije što tačnija kubatura jednog debla. Obično se, kao što je poznato, uzima cl ne veće od jednog metra i na taj se način obrazuje čitav niz sekcija za računanje. To je u dendrometriji poznata metoda sekcionisanja. , RÉSUMÉ. En partant de la formule générale de cubage des prismoides, due a Torricelli ou a Newton, et qui est aussi connue sous le nom de formule de Hugues ou de Wittstein. . auteur cherche a donner . interprétation graphique de . erreur qui se commet en appliquant les formules de cubage de Smalian et de Huber. II établit que cette erreur, h, propos] de la formule de Smalian vaut, par approximation, dans la plupart de cas, la moitié du volume de la pyramide d´erreur, qui a pour base le triangle de la différence de superficie entre les deux sections considérées. A propos de la formule de Huber, cette erreur, dans de cas semblables, vaut la moitié de . erreur qui se commet en appliquant la formule de Smalian. Insp. JOSIP OORNIČIĆ, ZAGREB: O OTPREMI ROBE I DRVA ŽELJEZNICOM (TRANSPORT DE BOIS PAR VOIES FERRÉES) Tovarenje uopće. Prošao je već preko decenij, a da sc na prometnom polju poratne prilike nisu nikako približile predratnom solidnom stanju. Autoritativni upliv, koji je na željezničke prilike uopće, na egzekutivnu, tarifalnu i upravnu službu, te na sam. posao (trafic) vršilo društvo njemačkih željezničkih uprava (Verein deutscher Eisenbahn-Verwaltungen), nije poslije rata riičim naknađen, tek u četiri države (Njemačka, Austrija, Mađarska . |
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 27 <-- 27 --> PDF |
i Nizozemska) opaža se veća sređenost u pravcu obdržavanja generalnih i specijalnih ustanova, koje reguliraju promet. Zato neće biti na odmet, ako potegnem neku paralelu između sadašnjih i predratnih odnošaja na internacionalnom polju, kompariram te prilike, te ilustriram postojeće stanje, koje je — više nego predratno — komplicirano carinskim uzancama. Poratno doba prouzročilo je i na polju drvne industrije velike promjene. Svakom, koji se bavio dobavom bilo kakove robe, poznato je, da su prije svjetskog rata carine igrale u međunarodnom prometu dosta sporednu ulogu. Specijalno se to moglo kazati za promet između nekadašnje Austrije i njemačkog carstva, kada se roba najraznije vrsti dobavljala bez svake carine ili uz minimalno opterećenje carinom. Ali i u prometu sa Francuskom, Belgijom, a i Velfkom Britanijom, bile su carine i za skuplje artikule dosta primjerene. Exporten računali su s tom olinom tek u drugom redu, dok je otpremna stavka na željeznici bila od mnogo veće važnosti za transport manje vrijedne robe, među koju spada velik dio šumskih proizvoda. Željezničke uprave nastojale su olakšati taj promet ne samo unutar svojih mjesnih tarifa — izdavanjem najraznoličnijih polakšica, nego i posebnim tarifnim svescima za drvo i drvne proizvode (kora, drvni ekstrakt, ugalj i t. d.), Ali i u poratnim tarif ima nalazimo već brojne stavove za razne drvne artikule — u samim mjesnim tarif ima i njihovim dopunjcima. U pojedinim priključcima (Anhang), koji se redovito izdavaju za svaku godinu posebice, imamo brojne stavke, koje govore satno o otpremi drvnih proizvoda. Pojedine stavke (stavovi) vrijede kao i prije za tovarenje u količinama od 5, 10 i 15.000 kilograma, a i za nosivost (Tragfähigkeit) kola. Potonji rekvizit postao je u najnovije doba osobito aktuelan. Starijim otpremnicima poznate su odredbe želj. uprave, koje su poznavale samo tovarnu stavku za 10.000 kg. Jako rijetko bila je označena nosivost kola, jer je ona svršavala sa 12´5 tona, a gradnja kola sa 15 tona nosivosti počela je tek u 90-tim godinama prošlog vijeka. Porastom prometa nastala je potreba povisiti nosivost kola, a valjalo je računati i sa postajnim uredbama, pak sa duljinom vlaka. Tako su nastala kola sa nosivošću od 15 do 20 tona, pa i više. Tako su uvrštene u tarif i stavke za nosivost kola u većoj mjeri. Najnovije odredbe dozvoljavaju razne polakšice otpremnicima, ako im od strane željeznice budu stavljena na dispoziciju kola sa 30 i više tona, nosivosti. Stoji doduše i sada pravo naručitelja kola, da zatraži na postaji kola sa odgovarajućom sadržinom, ali događa se, da takova kola nisu uvijek na raspoložbu u kolnom parku željeznice. U tom slučaju tarifna odredba, koja obavezuje stranku, da iscrpi nosivost dostavljenih joj kola, ne vrijedi, te se ne plaća kirija za 25, 30 ili više hiljada kilograma, nego samo za utovarenu količinu, t. j . težinu utovarene robe. Naruči li pak stranka kola sa većom nosivosti — specijalna kola, onda mora platiti za »prazninu«, ako ne natovari cijela kola, odnosno ne iscrpi nosivost. Kod tovarenja robe od na pr. 23.000 kg u kola od 30 tona nosivosti platiti će za nosivost označenu na kolima. Događa se međutim, da otpremnik pojedine robe takovim postupkom ni najmanje ne strada, jer je stavka za nosivost u pravilu uvijek jeftinija od one, koja je ustanovljena za 10 ili 15.000 kilograma. Za tovare teške do 5.000 kg uvijek su stavovi viši od onih, koji vrijede za 10.000 kg. Iznimke glede tovarenja 289 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 28 <-- 28 --> PDF |
do nosivosti kola postoje nadalje u većoj mjeri kod računanja kirije na prugama, koje ne podnasaju radi slabe konstrukcije veći pritisak na osovine. To su većinom pruge II. reda, t. zv. vicinalne, regionalne 1 t. d. Isto se tiče otpreme na uskotračnim prugama. Gore spomenute odredbe tiču se naime samo normalnih pruga sa širinom od .495 m između obiju tračnica. Ali i na uskotračnim prugama nastoje željezničke uprave olakšati poslovanje svojim komitentima. U tu svrhu dozvoljavaju se razne polakšice, ako se tovar, koji dolazi sa normalne pruge, mora pretovarivati u kola uskog kolosjeka ili obratno. Tada se za teži tovar stavljaju stranci, bez nadoplate u bilo kakovoj formi, mjesto jednih po dvoja kola na raspolaganje. Ostane li pak iza obavljenog pretovara na pretovarnoj postaji još koja količina robe za naknadnu otpremu, to se taj višak s obzirom na glavnu otpremu šalje uz naplatu kirije, dotično jediničnog stava, koji je vrijedio za originalnu otpremu. Moram međutim naglasiti, da ni tovarenje na svim normalnim prugama nije uvijek bez zapreka. Ni ondje nije uvijek moguće izrabiti niti tovarnu stavku od 10.000 tona — osobito, ako su kola teže konstrukcije. Kako bi se stranka očuvala od pogibelji, da joj se istovari robn kod prelaza na prugu sa slabijom podgradnjom, objelodanjuju željezničke uprave od slučaja do slučaja iznose pritiska, koji podnasaju tračnice ove ili one pruge. Obično se registrira u tim iskazima pritisak od 12 tona, a i niže po osovini, dok pojedine željeznice idu j preko te mjere (Čehoslovačka, Danska i t. d.). Biva to radi velikog broja kola sa većom nosivosti. Klizaljke (Rollböcke). Mnoge željezničke uprave pobrinule su se, da posebnim napravama omoguće otpremu normalnih kola na uskotračnim prugama. Ovu praksu nalazimo na brojnim njemačkim željeznicama, ali proširuje se uporaba takovih uređaja i na druge države, odnosno dijelove svijeta (Austrija: Preding—Stainz i t. d.. Čehoslovačka: Jindfichuv—Hradec Obrt i t. d.). Ovakovi uređaji (Rollböcke, roulants pour le transport des vagons, traverse trolleys) osobito su važni za poljsko, a i šumsko gospodarstvo, te omogućuju u prvom redu otpremu cestovnih kola po tračnicama uskog kolosjeka u tvornice i na industrijska poduzeća, pak otpremu normalnih željezničkih kola na uskotračnim prugama. Razmak tračnica (kolosjek), koji se najviše rabi kod tih klizaljka, je 1 metar. Ima ali i klizaljka, koje služe za kolosjek 0´75 m. Kod potonjih se gubi sigurnost otpreme u većem stepenu, dok je kod kolosjeka od 0´60 m pogibelj prevrnuća (Umkippen) još veća nego kod širine od 0´75 m. Kod tih otprema valja najprije paziti na pritisak vjetra, koji kod kolosjeka od 1 metra iznaša za prazna normalna kola 100 kilograma po četv. metru, a 750 kilograma po četv. metru kod kolosjeka od 0´75 m. Sam tovar na kolima ima se rasporediti tako, da pritisak na tračnice bude podijeljen razmjerno. Trema težini tovara, koji se ima sklizati, uzimlju se klizaljke sa dvije, tri, a i četiri osovine. Prednost tih klizaljka je u prvom redu u tom, da se na taj način normalna kola (kolosjek .435 m) mogu otpremati preko zavoja, kojima je polumjer manji od 100 m, dapače i kod polumjera od ciglih 15 m. Promjer kolesa tih klizaljka mora biti jako malen već s obzirom na tovarnu mjeru (Lademass) pruge, kojom se kreću te klizaljke. Odredbe za mani jo |
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 29 <-- 29 --> PDF |
pulaeiju s ovim napravama reguliraju se u svakom pojedinom slučaju napose, već prema mjesnim prilikama, posebnim pravilnicima. Naravski da kod ovakovog načina otpreme ne može biti govora o kakovoj brzoj otpremi tovara, jer je maksimalna brzina vlakova, koji kreću s takovim vozilima, dosta ograničena (do 20 km po satu). Dalnja dobra strana tih naprava je u tom, da su po njima moguće otpreme u inače sasvim nepristupne krajeve. .´.--„ Glede troškova otpreme, t. zv. režijskih troškova, nedadu se ustanoviti nikakova normalija, jer sve zavisi o terenskim prilikama, o kapacitetu takove pruge, o pogonskom materijalu i skupoći radne snage. Potonja je pak, kao i sam pogoni iza rata podvrgnuta najvećim fluktuacijama. Otprema minimalnih količina i tajni tarifi. U šumskom poslu od važnosti je otprema većih količina od strane jednog ili više otprematelja, unutar stanovitog roka i u stanovitoj relaciji. Ovo pitanje dosta je komplicirane naravi i odlučuje glede unosnosti posla, osobito kraj sadašnjih neproporcionalnih troškova otpreme na veće udaljenosti. Poratne prilike proizvele su i u tom pravcu veće promjene, koje prije nisu bile baš običajne. Događa se naime, da željeznička uprava izdaje privilegij pojedinoj stranci, da može uz označenu nižu stavku otpremiti ugovorenu količinu robe, nu pridržaje si pravo ukinuti po svojoj volji upitnu pogodnost pod uvjetom, da do ukinuća pogodnosti stranka participira na pogodnosti (nižoj stavci), ali za dalnje transporte da joj ne pripada polakšica. Tim postupkom štetuje katkada osjetljivo kalkil trgovca, koji je cijeli posao sagradio na uvodno spomenutoj povlastici. Ispričava doduše željezničku upravu okolnost, da cijene artikula mogu u međuvremenu porasti i tim sniziti fiziko poduzetnika na štetu željezničkog poduzeća. Kako je međutim višeputa cijeli šumski posao riskantan, dovada taj postupak poduzetnika u neugodan položaj ponovnih pregovaranja sa primaocem robe, odnosno komisionarom. U tom pravcu čine na pr. nizozemske željeznice iznimku, jer se kod njih polakšice, odnosno percentualni popust strankama od normalnih stavova, üzdaju tek iza dogovora, kojim se fiksiraju prava i.dužnosti stranaka i željeznice. Poseban položaj za otprematelje stvoren je posliie rata proširenom uporabom t. zv. tajnih tarifa. Ovakovi tarifi bili su doduše Doznati i u predratno.doba, a podjeljivali su se raznim korporacijama i konzumnim udrugama. Takovi tarifi davali su se izravno na znanje postajama, te nisu bili objelodanjiivani ni u službenim ni u strukovnim časopisima. Kao oodvoz zaračunavana je neznatna kakova manioulaciona pristojba (5 ili 10 filira) i to tih forme radi, da bude neka razlika između tih i režijskih pošiljaka, 7:0 koje se ne plaćaju nikakove pristojbe. Ali opseg tih tajnih tarifa nije bio baš velik, te im se nije pridavala veća važnost u otpremnim krugovima. Poratno doba donijelo je i na tom polju većih promjena. Pod pojam tajnih tarifa potpadali bi i stavovi, kod kojih se za temelj računu uzimlju udaljenosti znatno manje, nego je faktična kilometarska udaljenost između predajne i odredišne stanice. Taj slučaj opažen je kod rumunjskih državnih željeznica, koje za forsiranje izvoza via Constanza 891 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 30 <-- 30 --> PDF |
rabe pri izračunavanju vozarine posebne kilometričke udaljenosti za favorizirane pošiljke. Ovo je upravo antipod virtualnim kilometrima, koji su i sada jako u porabi na pr. kod Austrijskih saveznih željeznica (Oe. B. B. Insbruck—Bremen i t. d.). Slično se za stare ere uzimala udaljenost crte Knin—Split sa 132 kilometra, dok ona iznosi samo 102 km. (Nastavit će se — A suivre). JUGOSLOVENSKO TRŽIŠTE DRVETA MARCHÉ AU BOIS´ YOUGOSLAVE ZAGREB, 29.; MAJA 1930. — ZAGREB, LE 29 MAI 1930. TEČAJEVI ZAGREBAČKE BURZE. (Les cours officiels de lai Bourse de Zagreb). Stanje kao na dan 28. aprila 19,30. Vidi S. L. broj 5—1930. La situation comme en date du 28 avril dernier. Voir le Numéro précédent. LITERATURA Dr. Christof Wagner: Lehrbuch der theoretischen Forsteinrichtung. Berlin 1928. str. 333. P´rošla godina doiiela je nemačkoj uredajmoj literaturi jednu krupnu prinovu. Dr. Ch. Wagner, profesor na Univerzitetu u Freiburgu, pisac zapaženih dela »Die Grundlagen der räumlichen Ordnung im Walde« i »Der Blendersaumschlag und sein System« izdao je i ovo treće delo, koje će još dugi niz godina davati pobude za daljnjim razrađivanjem pokrenutih pitanja. Ovo posljednje delo, uzeto kao celina, bezuslovno znači jednu veliku dobit za uredajnu literaturu. Uz to po svojim koncepcijama i metodici upravo iskače iz posleratne stručne literature, makar je ova dala i nekoliko dobrih dela. U neku ruku moglo bi se ono smatrati logičnim nastavkom spomenutih dvaju radova, s kojima zapravo čini jednu organičku celinu. U prvom redu primećuje se jedna osebiua već u samom naslovu. Knjiga se bavi teorijom uređivanja šuma, pa je ta linija konstatno zadržana u ćelom delu. U predgovoru pisac ispravno konstatuje, da su mnoge ranije knjige o uređivanju šuma stajale pod uplivom uredajnog sistema propisanog zvaničtiim instrukcijama za izvesno upravno . |