DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 6/1930 str. 23     <-- 23 -->        PDF

In ähnlicher Weise fand der Verfasser, dass das zweimalige Messen der in
8 Teile geteilten ürösse X ganz ebensoviel in bezug auf die Genauigkeit gilt als das
28-nialige Messen derselben, jedoch ungeteilten ürösse. Und dabei sinkt natürlich die
erforderliche Vermessungsarbeit auf ´/« derjenigen herab, die für das Messen der
ungeteilten ürösse notwendig ist.


Für die mittleren Fehler ,,x und mx der Funktion (III) leitete Verfasser unter


Annahme scheinbarer Beobachtungsfehler die allgemeinen, den Fall von v verschieden


malig (»,, »2) . . . ri„) gemessenen Gliedern in Funktion (III) berücksichtigenden Formeln


(59) und (60) her. Diese nehmen für n, =»,= = nv = n sowie .. = fis =
= ,»„. = ,« beziehungsweise für ar = as «=.... == aw = a und mr = >ns = = mw — m
einfachere Formen (61) bis (68) an.


Prof. ing. M. P. STEFANOVIĆ, BEOGRAD:


GEOMETRIJSKA INTERPRETACIJA
GREŠAKA PRI KUBATURI TRUPACA


(L´INTERPRÉTATION GRAPHIQUE DES ERREURS DE CUBAGE
DER GRUMES)


Slučaj je hteo, da razgledajući Dendrotnetriju profesora Dr. A. Lev
a k o v i ć a dođem na ideju, da greške, koje se javljaju između realne
i sračunate vrednosti kübature debala po najobičnijim dendrometrijskim
formulama, predstavim približno grafijski. Činjenica, da su metode sračunavanja
kulture zemljanih radova kod putova i željeznica skoro identične
sa onima za drvo, nije takođe bila strana ovom mome ogledu. Uz to dvoje
fakat, da se pitanju što tačnijeg sračunavanja kubature drveta — živog
ili odsečenog — poklanja u posljednje vreme vrlo velika pažnja i da se to
pitanje raspravlja u naučnim časopisima posvednevno, bio je treći, ali ne
i najmanje važni razlog, da sam se latio, da u ovo pitanje donekle uđem.
Najzad, analitičko računanje, koje, kada su formule jednom utvrđene, ne
predstavlja ništa dru^o nego zamenu simbola brojevriim vrednostima, ne
pruža, držim, jasnu predstavu o greškama, koje se pri tome čine, niti dopušta
jednu diskusiju, koja bi do očiglednosti jasno — crtežem — predstavila,
u čemu su one i kolike su. Na kraju držim, da je ovaj moj o^led,
koliko je, razume se, meni poznata inače tako obimna dedrometrijska literatura,
prvi svoje vrste.


Kao što je poznato — i li u b e r o v a i S m a 1 i j a n o v a formula za
računanje mase oborenih debala počivaju na jednoj pod raznim imenima
poznatoj formuli, koju je po jednima prvi dao Njutn , a po drugima
To riče 1 i, V i t š t a j n, H u g i ne znam ko još. U dendrometriji je ona
poznata i pod imenom R i k e o v e formule. Ona važi tačno za volumen
tako zvanih prizmoida, t. j . prizme, oblice (valjka), zarubljene piramide,
zarubljenos konusa, zarubljenog paraboloida, zarubljenog neiloida, a
možda još i kojeg drugog sličnog tela.


Ako sa d označimo dužinu jednoga od ovih tela, sa t\ i Fs površinu
donje i gornje osnove, a sa Fm površinu preseka u sredini dužine, koji
nazivamo srednjim presekom, onda ta formula ima oblik:


285