DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 54 <-- 54 --> PDF |
uništavaju, a onda i celog naroda i države, pa i naše« narodnog ponosa i ugleda na strani, jer se o svemu ovome u kulturnom stranom svetu ipak mnogo zn;<, više nego što mi i mislimo. To na svojim vlastitim dobrom, od koga živi, ovako kao mi, ne će niko rado dai ima posla* prijateljstva ili savezai. Postoje i razne međunarodne ustanove za propagandu i zaštitu šuma u svetu, kao Što je »Međunarodni Agrikulturni Institut« u Rimu, »Silva Mcdirrannea « i druge, pa i one vode mnogo računa o tome, šta mi radimo sa svojim šumamai Zamislite samo položaj predstavnika na/še države na tim međunarodnim kongresima za šume i šumarstvo! Kako se oni moraju crveniti kad neko od tih učesnika Ipočne da govori o tom, šta se kod nas radi od šuma! Recite, koliko sveta kod nas o tom vodi makar malo računa? A ondje se eto iznose nage slike i prilike! 9. Šume i naš trgovački biians (izvoz i uvoz). Popnata je stvar, da je stanje i aktivnost trgovačko« bilatrisa (t. j . odnos izvoza prema uvozu) jedne države vrlo važna i presudna činjenica s obzirom na prosperitet države. To naročito utiče na njen kredit i ugled na strani i na njenu valutut vrtednosit njena novca u međunarodnom novčanom i trgovačkom saobraćaju. Ne treba zaboraviti, da naša država ne spada još u one sretne države, koje imaju tako zv./ zdravu tvalutu1, t. j . čiji se novac/ prima i traži sa1 potpunom sigurnošću i ustaljenom vrednošću u rnedu-( narodnom saobraćaju, a to velikimi delom i zato,, što je naš trgovački bilans samo neko-S liko puta od oslobođenja bio uravnotežen ili blizu ravnoteže. Opšte je poznato, da su kod nas šum. proizvodnja, šumi industrija i šum. (trgovina] najjače i najaktivnije privredne grane. Naša šum. industrija, kako sam spomenuo, zaposljaval oko 200.000 ljudi, radnika, te ona uaima najjačeg učešća u našoj izvoznoj trgovini, a taj se procenat njena učešća u tom kreće između 18% do 25%. Tako su godine 1924. drvo i ostali šum. proizvodi učestvovali u našoj nvoznoj trgovini sa vrednošću od preko 2 milijarde dinarac a to je za naL trgovački bilans veoma zamašna svota. Notorna je stvar, da M naš bilans vrloi rdavo stajao, često { skrahirao, da nije naših šuma, koje ga spašavaju i održavaju. Šume u njemu najviše učestvuju i po vrednosti i po masi i po tonaži. Tako su nas naše šume i s te strane mnogo zadužile i zadužuju, pa ih zato treba čestito da čuvamot, cenimo i volimo, alko sami sebi dobra želim»1. (Nastavit će se.) 860 |