DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 52 <-- 52 --> PDF |
uzgojni, šnmsko-gospodarski i šumsko-eksploatacioni poslovi i mnogobrojni i unosni, kad se razumno vrše. Što se neko ne zna i ne će s tim da koristi, u punoj meri to nisu krive šume, koje u svakom, slučaju zaslužuju punu pažnju i ljubav naroda i države, pa i onih, koji ili tamane i eksploatišu. Radnog naroda zaposlenog u raznim manjim i velikim šum. industrijama i preduzećima, kojih u našoj državi ima blizu 2(101), bilo kao šumski, pilanski, tehnički, saobraćajni itd. radnici, osim (inteligencije i stručnjaka, koji u njima učestvuju, lima blizu 200.000. Zamislite sada, koliko ljudi živi i održava se pomoću šuma, počevši od obaranju stabala u šumi do utovara gotove robe u vagon za otpremu na tržište, a koliko ih još radi na đaljnoj i konačnoj preradi i upotrebi! 7. Važnost šuma sa stanovišta državne sigurnosti i narodne odbrane Važnost šuma i njihovu ulogu mogu najbolje i najpripravnije da shvate i razumeju u prvom redu oni, koji ih nemaju — i to kako pojedinci, tako i ćeli krajevi, pokrajine* i države. Verujem, da ovdašnjem svetu, koji živi u kraju pokrivenom šumama, šume ne znače i ne vrede mnogo sa njegova ličnog, uskog stanovišta (razume se pogrešno shvaćenog) jer ih ima u izobilju, pa su mu donekle i na smetnju, pošto ne može slobodno da razmiče granice svoga poseda i obradive zemlje. Ali kad hi se kojim čudom ovaj svet našao jednog dana u koži naših Hercegovaca, Dalmatinaca, nekih Crnogoraca i slično, gdje se drvo kupuje na kile kao hljeb, onda bi istom kako treba uvidio pravu vrednost i važnost šuma u svakom pogledu. Uopće, 80% Bosanaca ne poznaje vrednost i upotrebu šuma, jer ne vide i nisu svesni koristi i vrednosti šuma sa opšteg narodnog, socijalnog, privrednog i fiskalnog stanovišta, nego ih posmatraju i cene (ako ih uopšte cene!) kroz svoju sebičnost i sa stanovišta svojih uskih, ni malo pravilno shvaćenih potreba, a valjda i zato, što je Bosna srazmerno vrlo šumovita, jer je oko 51% njene površine pokriveno šumama, od čega je danas već jedan znatan procenat pretvoren u golet, krš, ili obradno zemljište. Oni neće i ne mogu da vide i shvate, da te šume imaju i drugu svrhu i cilj, osim; njihovih ličnih interesa i potreba. Kao što pojedinci ili pojedini krajevi i pokrajine, tako istu i još veću muku muče one države i narodi, koji nemaju svojih šuma ili ih nemaju dovoljno, pa moraju drvo i sve ostale šumske proizvode po skupe pare, za svoje zlato nabavljati u drugim državama, kod drugih naroda i tako pomagati tuđu privredu i tuđi radni svet. Ove se poteškoće oskudice šuma odnosno drveta u pojedinim državama pretvaraju za vreime kakovih zapleta, rata itd., u jednu veliku nepriliku i opasnost po državu i narod, jer je drvo neophodno potreban artikl, naročito za vreme rata, a u ratnim se zapletajima ne može drvo lako (često i nikako) dobiti usled raznih zapreka i poteškoća. Tako se može da dovede u pitanje sam opstanak države i narodna nezavisnost. Za to svaki iskren i svestan građanin svoje države, pravi patriota i prijatelj svoga naroda treba stalno da ima pred očima vrednost i ulogu šuma sa stanovišta narodne odbrane i zaštite države. : 8. Šume i državni budžet (proračun). Naš bi narod trebao da zna, da mu šume, odnosno prihodi koje državni fiskus dobiva iz šuma u raznom obliku i na razne načine, mnogo olakšavaju poreske terete, jer država ima tačno proračunate svoje najnužnije i neizbežive izdatke za upravu i ostalo što je nophodno potrebno za njen napredak i prosperitet, a to su izdatci, koji se moraju izvršiti, ako se hoće, da državni aparat radi, funkcioniše i da država kao takva postoji i prosperira. Prema tome je razumljivo, da bi ovaj prihod, koji daju 258 |