DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 51 <-- 51 --> PDF |
jer radi i živi — osim malih izuzetaka — potpuno neracionalno, neekonomski, nepa´ metno. Kako rekoh, u ovim krajevima već odavno vlada tip komb-inovanog gazdinstva, kojem je istom nešto pred dva decenija pristupila šum. privreda. Ta šum. privreda, eksploatacija u velikom stilu, trebala bi, po zdravoj pameti i ekonomskim načelima i! zakonima, da ekonomski mnogo i znatno unapredi ovdašnji živalj, koji je već i dotle ekonomski prilično dobro stajao li mogao da živi sam od sebe, a ovo, što mu je mogla i trebala doneti eksploatacija ovih ogromnih šuma, trebalo je da bude čisti višak i dobitak njegove domaće privrede, koji se trebao stalno gomilati i povećavati se s kamatama na kamate. Međutim šta vidimo?! Ovdašnjii svet, mesto da se mudro i pametno koristi sečom i preradom ovih svojih nepreglednih šuma, da postane ekonomski nezavisniji, bogatiji, prosvećeniji i ugledniji, on je, ne znajući i prosto ne htijući se — radi svoga javašluka, lenosti indolentnosti — snaći, u mnogom je ostao, gdje je i pre početka ove eksploatacije bio (u nečem je čak i nazadovao), a samo su poneki svesniji, vredniji i sposobniji pojedinci — koji manje, koji više — koraknuli napred i to obično samo materijalno, dok je glavna masa ostala, gdje je i bila ili je nešto nazadovala. Ovaj je nekad gotovo potpuno ekonomski nezavisan svet postao opet protivno zdravu razumu, neko ekonomsko roblje, jedna jeftina i obilna, prosta, fizička radna snaga za eksploatatora ovih retkih narodnih šuma. To je u mnogome i zato, što ovaj narod ovdje nije imao ´svoje domaće narodne prijateljske inteligencije, koja bi ga vodila,´ potstrekavala i upozoravala na sve što je potrebno, a narod je sam po sebi bio, ´pa je i danas na niskom kulturno-prosvetnom stapenu, prepušten sam sebi i svojoj sudbini, nesposoban da dobro i pravilno uoči svoj interes i da ga čuva i brani, dok su oni, kojima je on nudio svoju radnu snagu, kao i oni, koji su s njim politički do nedavna upravljali, bili sasvim indiferentni za njegovu sudbinu i gledali u njemu samo; jedan objekt eksploatacije bez skrupula. Oni su u ovim šumama tražili samo svoj materijalni račun i profit, a drugo im nije ni trebalo, niti im je konveniralo. Narod međutim, sam sebi prepušten, nije imao dovoljno svesti i snage, pa ni pameti i sloge, da se trgne i sam osvesti, nego se naprotiv utrkivao u poniznosti i ropskoj u služnosti, na svoju veliku (štetu i sramotu. Tako se može slobodno reći, da će ovaj narod ovdje, ako ostane ovakav, kakav je, po odlasku firme »Krivaje« (Eisler i Ortlieb) stajati u mnogom pogledu gore nego pre njena dolaska u ove krajeve. On je zapustio i zanemario svoju dosadašnju seosku privredu, potpuno se »otpalio« od intenzivnog redovnog poljoprivrednog rada, postao je — i to s nekim ponosom i uživanjem — -neka vrsta poluproletarijata i zadovoljan je, što danas, može, da drži za kočnicu, skretnicu, slušalicu i slično, očekujući »plaću«, da plati ili ne plati ono, što je zatrošio prehranjujući se i odevajući, a eventualni višak (pa neisplaćeni dug) da »smaže« u piću, kartama i slično, misleći samo na iduću »plaću«, koju čeka ista sudbina, dok na čuvanje bijelih novaca za crne dane niko i ne misli. O gubitku i smanjenju ljudskog i nacionalnog ponosa, časti morala, karaktera i poštenja da ovdje i ne govorim. Sve ovo neka narod pripišc sebi, svojoj- krivici i sudbini. Ovi svi gore navedeni negativni, nepovoljni momenti trebali su, da je bilo sreće, biti pozitivni, kao što je to slučaj u drugim naprednijim i svesnijim krajevima, jer ma kako bio obestan, moćan i nečovečan eksploatator (ovdje tudinac) ovakovih narodnih blaga, kao što su ove naše šume, on ipak mora da utroši u njihovu eksploataciju velik kapital, iz koga vest i sposoban narod, koji ume da ceni i pametno da iskoristi svoju radnu snagu, mora izvući veliku korist za se. Svaka njegova greška i nedostatak u tom pogledu ide u korist eksploatatora i bez po muke za njega. Šume omogućuju u znatnoj meri olakšanje narodne ishrane u obliku zaposlenja oskudnog sveta; ukratko imaju veliku socijalnu-ekonomsku važnost, jer su šumsko 257 |