DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 49 <-- 49 --> PDF |
cane, nagrđene i iznakažene šume ili mizerne šikare. Šume su zaista jedinstven ukras zemljin, koji je Bog dao čoveku, da u njemu ne samo uživa, da se u njemu odmori i pomoću njega razgali i okrepi svoju umornu dušu i mozak, nego da se s njim, na imnogo načina, koristi. Koliko je drveće i kao ukras potrebno ljudskom oku, i osećaju, vidimo najbolje kod stanovnika u većim i velikim gradovima i varošima, gdje se ne žali ni truda ni novaca, da se podignu parkovi, drvoredi, aleje, a to se sve čini i radi zdravlja i radi ukusa i uživanja. Jeste li ikad čuli ili videli, da se sanatoriji, bolnice i slično podižu negde u šaši, kakvoj stepi, na kakvoj neizglednoj i neprijatnoj golini, ili da te zgrade ostaju, što no se kaže »gole kao bubanj«, bez parka i drveća oko njih?! Toga nema, jer se to protivi zdravu razum« i nagonu! A šta su parkovi i aleje, nego male šume i šumice, drveće, koje mi treba da znamo čuvati, ceniti i pametno upotrebljavati, pa ma gdje se ono nalazilo, bilo u nekim nepreglednim šumama (planinama) ili u nekom malom varoškom parku. 4. Šuma kao najelementarnija životna potreba. Svakom je čovjeku, koji bar malo misli, jasno, da je drvo kao šumski proizvod veoma važna i neophodno potrebna životna potreba. I to u svako doba od godine — i po ružnu i po lepu vremenu, i za bogata i za siromaha, za kraljevski dvorac kao i za seosku kolibici. Drvo što se kaže, treba čovjeku »od bešike do motike« — i kad se rodi i kad umire. Ko bi pobrojao sve koristi, potrebe i načine upotrebe drveta, ali ćemo svi priznati, da ih ima neobično mnogo. Uzmimo samo to, da bez drveta nema kuća, da se pomoću drveta najvećim ielom griju svi narodi, na njemu kuvaju, peku, od njega ili s njim prave raznovrsne, veoma potrebne i mnogobrojne predmete, sprave, oruđe itd. itd. Svi ti predmeti i izgradevinc potiču iskonski iz šuma, ma kojeg oblika, vrste i izgleda one bile, a znamo iz iskustva da kakovo seme šiješ, onako će ti i nići!«. Znamo, da se sve, što postaje i živi — nestaje, izrada se, degeneriše, ako se ne njeguje, ne gaji i ne čuva kako treba. Tako je i sa drvećem, odnosno šumom, koja će nam dati veće i lepše proizvode, ako je lepa, lepo odnegovana i očuvana, pametno iskorišćavana. Šume su i jedan idealan regulator padalina, koje nam osiguravaju veoma važnu životnu po trebu vodu, u obliku izvora i slično. Koriste tim mnogostruko poljoprivredni, reguli- šućii; klimu. 5. Šume kao zaštita i sigurnost. ´ Svako je od nas bar nešto i nekad osetio, vidio ili čuo, kakovih su sve čuda i pokora, pravih užasa i nesreća napravile razbešnjele prirodne sile, kao što su na pr. vode (poplave, gorske bujice), oluje, provale oblaka, hladnoće ili preterane vrućine i slično. Kolikogod su ove neobične sile i pojave strašne, sudbonosne i štetne, one bi to bile još u nesravnjivo većoj mcri, da nam nije šuma, koje mnogo, neobično mnogo umanjuju, sprečavaju i uklanjanu sva ta zla i nedaće, negdje manje, negdje Više, već prema terenskim prilikama, a naročito prema stanju, u! kojem se tamo šume nalaze u času, kad se te nesreće događaju. Znamo, koliko štete mogu da nanesu poplave usled provale oblaka i slično i pored šuma, ali moramo priznati i to, da su te štete neuporedivo veće i katastrofe teže-uz inače jednake uslove ondje, gdje nema lodnosno nije bilo ili nije dovoljno bilo šuma. Ovo naročito važi za brdske krajeve. Šume su jedan veoma važan, presudan regulator padalina. One sprečavaju, da padaline, naročito jake, obilne i nagle kiše, osobito to kod provale oblaka, ne otiču previše brzo po površini zemlje, tako da bi se vode naglo sabrale, pretvorile u razorne, štetne, strašne gorske bujice i nabujale potoke. Šume, drveće sa svojim krošnjama (granjem i lišćem) u veoma ih velikoj mcri regulišu, zaustavljajući njihovo naglo oticanje po 255 |