DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 27 <-- 27 --> PDF |
popisa sprovesti u materijalni dnevnik, zatim u pomoćni očevidnik. Dakle treba 1 m3 građe ili 1 prostorni metar ogrevnog drveta da prođe pet procedura. Kod prodaje licitacijom najpre treba obrazložiti predlog za doznaku i procenu stabala. Kad to stigne, proeenbeni elaborat treba slati na preijspitanje i odobrenje, po odobrenju raspisati licitaciju, zatim dražbeni zapisnik s odobrenim procembenim elaboratom slati na računsko preispitanje i odobrenje. Utržak sa dražbenim zapisnikom i procenom sa mesečnim obračunom ponovo slati Direkciji i tek posle svega toga dolazi sprovođenje drvnog materija sa vrednošću u materijalne knjige. Ili da uzmemo postupak kod izrade u samoupravi. Kad je odobren preliminarni troškovnik, treba voditi radničku listu sa napred pomenutom procedurom kod isplate, popis, za obračunavanje svakog izdatka dobivenog kredita sa naznakom, kome je isplaćen i u ime čega. Taj popis predujma mora se svakog meseca zaključiti i sa svima prilozima mora se slati Direkciji na preispitanje. Mora se slati izveštaj o stanju izrađenog drvnog materijala u toku meseca, izveštaj izdanog drvnog materijala u samoupravi, kome je izdan, na osnovu kojeg odobrenja i t. d. Iz ova tri citirana konkretna primera može se najbolje uočiti glomaznost i komplikovanost administracije. Daljnje razlaganje odvelo bi me i suviše daleko. U mesto da se administracija uprosti, ona se iz godine u godinu sve više komplicira. Uvek se traže jasniji i pregledniji načini, posao se samo rasteže i komplicira. Kad se ovolikom poslu dodadu i izvanredni poslovi — jer ne treba gubiti iz vida da se svaki raspis Ministarstva ili prikupljenje ma kakovih podataka dostavlja šumskim upravama, da ih one sastave, obrade i tako dostave Direkcijama, koje sačinjavaju sumarne izveštaje —onda je tek jasno, koliko administracija oduzima vremena šefu uprave. Za mnoge podatke ne bi zaista trebalo opterećivati uprave, jer one sve svoje podatke dostavljaju svakog meseca ili godišnje Direkciji i dotični referent, u čiju nadležnost dođe kakav Ministarski raspis, trebao bi samo da pokupi sve mesečne ili sve godišnje izveštaje od svih uprava, pa bi iz istih sastavio potreban izveštaj za Ministarstvo. Kad se ima na umu da izvestan referent iz Ministarstva traži kakove važne podatke bilo za jednu godinu ili za deset godina, pa stavi Direkcijama rok od 15 dana, a Direkcije upravama rok od 5—8 dana, onda nastane prava trka i taj; tako ozbiljan posao mora da se svrši na vrat na nos. Svaki se drugi posao mora obustaviti, da bi se dotičan na vreme svršio, jer je inače šef uprave odgovoran i mora se dugo opravdavati, zašto nije udovoljio naređenju. Za ovakove opsežne i važne podatke morao bi sel ostaviti mnogoi duži rok, bar 2 meseca. Ubeđen sam, da ti podaci, na brzu ruku sređivani i prikupljani, ne mogu biti tačni i ispravni. To je doduše» za osudu, ali je istinito, a istini se mora u oči pogledati. Takav je obim rada u kancelariji šefa uprave. I ako referenti kod Direkcija tvrde, da kroz njihove ruke prođe po 2000 akata godišnje, jatvrdim, da oni imaju manje posla, pogotovu jer oni dobiju gotove, razrađene predloge i imaju samo da te predloge u celosti prihvate ili da ih u malome izmene. Video sam, da kod šumskih uprava u Srbiji svaki predmet dolazi u delovodni protokol, svaka uplatnica, svaka paševnica, tako da te uprave imaju 5—6000 brojeva delovodnog protokola, skoro kao Direkcije u ovdašnjim krajevima. Imale bi i ovdašnje šumske uprave toliko službenih brojeva, ali sve ne dolazi u delovodni protokol pojedi na |