DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 26 <-- 26 --> PDF |
nih seljaka, a naročito posle rata. Seljaci obično traže 3—5 nf građe. Da ,bi se dakle onih 300 m8 topolove građe izdalo seljacima, treba da bude predloženo 50 molba s obrazloženim predlogom i mišljenjem, da se svakom odobri 3—5 m3. Tek kad nadležna Direkcija izda formalno rešenje i ovlasti1 upravu za svakog pojedinca, uprava kao izvršni organ može izdati tu građu. To bi se dalo skratiti, ako bi se učinio predlog za sve seljake, alii se svi ne javljaju istovremeno, već kako koji stigne i kad mu se ukaže potreba. Ima odvažnijih starešiina šumskih uprava, koji izdadu građu ili urade neki posao, za koji nisu imali ovlaštenje, pa naknadno traže odobrenje. Mislim, da su dosta okajali tu odvažnost, kojom su dirnuli u neprikosnoveno pravo pretpostavljene Direkcije. Može tu biti i opravdanog´; prigovora, da ono, što je šef uprave uradio bez prethodnog odobrenja, nije dobro, a naročito ako se tiče kakvog novčanog izdatka. Ali se i dešava, da je on ispravno postupio, tek je svojim postupkom zakoračio u kompetentnost Direkcije, pa time okrnjio surevnjivost i oset Ijivost referenta ili direktora. Na temelju vlastitog iskustva mogu reći, da je šefu uprave zauzeto upravo 80—85% radnog vremena u kancelariju i da mu ostaje tek 15—20´% za terenski rad u šumi, dok bi trebala da bude obrnuta srazmera ili da se naglašava kadgod se piše. Pokušaću da ovu svoju tvrdnju i dokažem. Uzmimo sarno, da kroz delovodni protokol šumske uprave u toku jedne kalendarske godine prođe 1200 službenih akata, koje treba šef uprave lično da resi, a plisar samo da prepiše. Uzmimo, da tokom godine izda 2000 raznih uplatnica za gorivo i građu, paševnica, cedulja glede režijskog drveta i t. d., da mora obračunati 300 komada šumskih prijavnica. To je upravo 3500 predmeta godišnje. Dodajmo tome i složene službene predmete, koji se sastoje iz više stručnih radova kao sastav godišnjih osnova, režijskih preliminara, mesečnih obračuna, statističkih podataka i drugo. Uz to još šef uprave mora da vodi sve blagajničke stvari, da vrši isplatu radnika, da obračunava radničke liste, da obračunava radničke poreze, okružnu blagajnu, dražbene zapisnike, da vodi sve materijalne dnevnike, razne očevidnike, pa će se lako uočiti da je ispravna tvrdnja, da je 80—85% radnog vremena zauzeto kancelarijskim radom. Može biti da će mi neko prigovoriti, da mnoge od ovih pobrojanih predmeta može da radi pisar uprave. No takvo je mišljenje pogrešno. P´re svega šef uprave kao jedino ukazno lice, a i po propisima, jedini je odgovoran materijalno svojoj Direkciji. Baš i kad bi šef uprave i poverio neke od tih poslova pisaru uprave, mora ipak da ih sve tačno pregleda, pa tek onda pošalje Direkciji. Inače se može dogoditi, da takav posao računski bude pogrešan i da se povrati na ispravak, a to je ne samo dvostruk posao, već ako bi se to često desilo, kao što sam imao prilike da se osvedočim kod nekih uprava, onda se takav rad pripisuje šefu uprave kao aljkavost i nemarnost. Često puta mi dođu do ruke predmeti drugih uprava, koji su povereni pisaru uprave, pa sam video ne samo, da su neispravni*i površni, već su i nepismeno (t. j . šablouski) sastavljeni. Postupak je kod mnogih administrativnih predmeta kompliciran. Uzmimo napr., da se izda 1 m3 ma kakove građe. Za taj m´! građe treba načiniti premerbeni zapisnik, sa premerbenog zapisnika treba načiniti uplatnicu u triplikatu, provesti u prodajni popis, po odobrenju prodajnog 232 |