DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 21 <-- 21 --> PDF |
I. 1. Poja m š u m s ko g gazdinstva. Po naučnoj definiciji šumsko bi gazdinstvo bilo privredno narodno dobro sa trajnim načinom iskorišćavanja, t. j . današnje generacije smeju uživati samo interes, a glavnica mora ostati netaknuta. Ova je definicija opšte poznata svima šumarskim stručnjacima i ona mora biti »conditio1, sine qua non«, ako se žele gajiti šume u jednoj državi i ja se ne mislim njome dalje baviti. Mene interesuje jedna druga definicija, koja je jednostavnija i koju su postavili finansijski stručnjaci. Dovoljno je, da zagledamo u budžet 1929.130. godinu pa ćemo videti, da se budžet deli na: a) budžet opštih državnih rashoda i prihoda, b) budžet rashoda i prihoda državnih privrednih preduzeća. U državna privredna preduzeća ulazi i Ministarstvo Šuma i Rudnika; dakle naše državno šumsko gazdinstvo je privredno preduzeće. Fininsijski su stručnjaci uvrstili šumsko gazdinstvo u preduzeće s atributom »državno«. Po sebi se razume, da su i sva ostala šumska gazdinstva preduzeća. Time se htelo reći, da šumarstvo kao preduzeće mora biti aktivno, t. j . mora ne samo pokrivati sve svoje rashode, nego mora davati državi i prihode. Ako se ne varam, ovaj drugi postulat je za finansijske stručnjake mnogo važniji, a videli smo, da se za minulih 10 godina nastojalo, da šumsko gazdinstvo daje sve veće i veće prihode. Otišlo se tako daleko, da se počela trošiti i glavnica — ono, što je svetinja u modernom šumarstvu. Što se tiče investicija u cilju unapređivanja šumskog gazdinstva, one su ili bile neznatne ili se njima nije ni poklanjala pažnja. Šta tu treba investirati, kad je šuma postala od prirode. To je bogatstvo Bogom dano! Rcč je dakle o državnom šumskom gazdinstvu kao preduzeću. To je ono, što želim istaći. Sad nam se nameće pitanje, na kakovoj osnovi treba da postoji jedno preduzeće? Da li na krutoj, birokratskoj, ukočenoj, stegnutoj svim mogućim paragrafima o Državnom, Računovodstvu i Glavnoj Kontroli, sa kompliciranom administracijom? Obično kod svakog kredita postoji strogo naređenje pretpostavljene Direkcije : »Kredit se ima i srne trošiti1 držeći se striktno čl. n. n. zakona o držav. računovodstvu; mora biti u zakonskom roku od mesec dana obračunat; nikakav vanredan izdatak ne srne se učiniti, dok se ne dobije odobrenje; odobreni kredit ne srne se prekoračiti niti u celokupnoj svoti niti po odobrenim pojedinim stavkama itd. itd.« Ili naprotiv jedno preduzeće mora biti elastično, sa uprošćenom administracijom na trgovačkoj osnovi? Svako preduzeće radi sa izvesnim rizikom, ne postoji preduzeće bez rizika. Kod državnih preduzeća mora biti valjda princip »što manje rashoda, a što veći prihod« Ali svemu ima granica, pa i štednji. Ako se u šumi desi požar ili poplavna voda preti da odnese hiljade prostornih metara izrađenih drva, ne bi se smeo činiti izdatak, dok ne stigne naređenje. Ko će da odgovara i kako će se opravdati utrošeni izdatak, ako su bile učinjene preventivne mere, a voda ipak nije nanela štetu? Kad se ima na umu, da je osoblje kod šumskog gazdinstva kao državnog preduzeća svedeno na minimum, onda je sasvim jasno, da ono ne može dati ni izdaleka onakovih rezultata, kao što bi to dalo privatno preduzeće. Bar mi šumarski stručnjaci dolazimo često u doticaj sa privatnim šumarskim preduzećima, odnosno ta preduzeća razvijaju svoj rad pred nama. Uviđamo mi razliku, koja postoji 227 |