DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 19 <-- 19 --> PDF |
hören. In der Ebene Slavoniens entfähllt auf die Wälder 107.371 Joch, von welcher Fläche 63.687 Joch auf die Staatsforste entfällt, der Rest auf die Qemeindewälder. Der Boden der Staatsforste sollte für Kolonisation der Bevölkerung aus den sogenannten passiven Gegenden und aus dem Karstgebiet dienen. Nur auf diese Weise wird es möglich sein, den Karst aufforsten, was die erste Kultur-Aufgabe des Staates ist, da man das Halten der Ziegen und das Ausgraben der Laubbäume sammt Wurzeln verbieten muss. Der zweite wichtige Faktor der ForstproduMon, die Zeit ist von teoretischer Seite auseinandergesetzt in der Absicht, um zu beweisen, wie sehr schädlich es ist die Umtriebszeit in den privaten und Gemeindewäldern zu kürzen und auf diese Weise erlauben Fälleni der jungen und noch unreifen Bestände. Die Wichtigkeit des dritten Faktors der Forstproduktion, der Holzmasse wird teoretisch dargestellt und auf dieser Basis der Schluss gezogen, dass das Gestrüpp, welches 2,5 Millionen Ha umfasst nicht als Wald genannt werden darf, da hier die Faktoren der Produktion: Boden und Holzmasse ausgeschieden werden müssen aus der Produktion zum grossen national-ökonomischen Schaden. In Bezug auf die Organisation des Forstdienstes wird erwähnt, dass in Gegenden ohne Verkehrsmitteln und-ohne die Existenz von Wäldern von verschiedenen Alter die Fläche von 25.000 Joch normal ist und nicht 5000 Joch, wie in den Staaten mit fortschriftlicher Forstwirtschaft. Die Intensität der Wirtschaft hängt in erster Reihe von entwickelten Verkehrsmitteln und des hohen Holz-Preises und erst in zweiter iJnie von der Fach-Qualifikation des Forstverwalters. Zum Schluss wird darauf aufmerksam gemacht, dass der Wert des Waldes nicht nur zur Zeit ihres reifen Zustandes zum Fällen beurteilt werden darf, sondern man muss wissen, dass die Wälder in jedem Alter einem Einfluss auf den kulturellen und materiellen Fortschritt ausüben, und dass sie geschont werden müssen in der vollen Kraft des Werdens. Šum. saojetnik TODOR GJURGJIĆ, MOROVIĆ : DELOKRUG I RAD ŠUMSKE UPRAVE (LES SPHERES DE L´ACTIVITÉ DES ADMINISTRATIONS DES FORETS) Imajući pred očima raspis Gospodina Ministra Šuma i Rudnika br. 1149/29, koji je u stvari posljedica manifesta Nj. V. Kralja od 6. I. 1929., kao i shvatajući duboko intenciju i svrhu toga raspisa odlučio sam, da napišem ovaj članak. Do sada su pretresana mnogobrojna pitanja, bilo u stručnom šumarskom časopisu bilo u drugim časopisima. Razume se — pisalo se i pretresalo o svakom pitanju, koje je od naročite važnosti po unapređivanje šumskog gazdinstva. Jedno je od tih važnih pitanja svakako delokrug i rad šumske uprave, t. j . polazna tačka za šumsko gazdinstvo. Obično, kad se govori i piše o organizaciji šumarske službe i administracije, polazi se od Ministarstva Šuma odnosno Generalne Direkcije, zatim Oblasne Direkcije, a najzad dolazi Šumska Uprava kao najniža instancija — pogrešno bi bilo reći i instancija najmanje vrednosti. Meni se čini, da bi trebalo poći obrnutim redom, kad se radi o organizaciji šumarske službe. SPb mom mišljenju trebalo bi početi od najmanjega, pa ići na veće, t. j . s donjeg kraja na gornji. 225 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Uredba o ustrojstvu Ministarstva Šuma i Rudnika od 15. III. 1919. godine govori u 24. čl. o Šumskim Upravama. Fo tome članu Šumske su Uprave izvršni organi Direkcije Šuma. One se staraju o čuvanju svih šuma od bespravnih goroseča, one izvade gazdinstvo u svima šumama po izrađenim privrednim i drugim planovima, a po odredbama zakona i pravilnika, one su neposredni upravljači svih šuma . . . Uopšte one vrše šumsko-policijsku i šumsko-privrednu službu. Analizirajući taj član treba potencirati: 1. Šumske uprave su izvršni organi Direkcije Šuma; 2. Šumske uprave izvode šumsko gazdinstvo po privrednim i drugim planovima; 3. Šumske uprave su neposredni upravljači svih šuma u svom teritorijalnom području. To bi bila sinteza toga člana. U tesnoj je i nerazdvojnoj vezi sa 24. članom i čl. 25. Uredbe, koji propisuje, da je starešina Šumske uprave šumarsko stručno lice činovničkog reda, koje je njen samostalni upravljač. On je izvršni organ nadležne Direkcije, kojoj je lično odgovoran za svoj rad. Njemu je pridodan potreban broj kvalifikovanog šumarskog, tehničko-pomoćnog i čuvarskog osoblja, pa služitelja. Ova zadnja reč mogla je slobodno da izostane, jer služitelj uopšte ne postoji kod ovdašnjih Šumskih uprava ´(u Hrvatskoj i Slavoniji), koliko mi je poznato. Dakle po uredbi iz 1919. god. starešina je šumarsko lice činovničkog reda. On je samostalan i odgovoran za svoj rad. Ovo smatram za potreno da naglasim kao i napred citirana tri slučaja iz člana 24., jer je sadržina 24. i 25. člana od primordijalne važnosti po šumsko gazdinstvo. Postulat za starešina Šumske uprave je rastezljiv, jer bi trebao da glasi »stručno šumarsko lice činovničkog reda sa fakultetskom spremom ili spremom dobivenom od visoke šumarske škole u rangu fakulteta«. No u vreme, kada je donesena uredba, razna šumarska zakonodavstva u našoj državi kao i posleratna nestašicu u stručnim licima sa fakultetskom spremom u pojedinim krajevima naše otadžbine bili su »vis major« u prilog toga, da se predviđaju i stručna lica bez fakultetske spreme. Bez svake sumnje nov zakon o šumama, jedinstven za ćelu državu, a i nova Uredba o organizaciji propisaće* kao uslov za starešine Šumskih Uprava, da moraju imati fakultetsku spremu. Srbijanski zakon o šumama propisuje u čl. 18., da svaki šumski okrug ima zasebnu okružnu šumsku upravu, koju sastavlja okružni državni šumar sa potrebnim brojem podšumara i šumskih čuvara. Zakon od 22. I. 1894. godine za Hrvatsku i Slavoniju govori u čl. 6. o uređenju šumarsko-tehničke službe kod političkih vlasti. Državno šumsko gazdinstvo u Hrvatskoj i Slavoniji spadalo je u nadležnost zajedničkog Ministarstva Poljoprivrede u Pešti, pa je verovatno u zajedničkom zakonu i propisana organizacija šumskih uprava. Više manje, sa raznim nijansama, propisi o organizaciji i delokrugu šumskih uprava u svim su zakonima naše države identični. Da uzmognem rasvetliti pitanje o delokrugu i radu šumske uprave u današnjim prilikama i pod današnjim okolnostima, moram da se najpre nešto izjasnim 1. o pojmu šumskog gazdinstva, 2 .o organizaciji službe u šumskim upravama, 3. o uslovima za sticanje položaja šefa šumske uprave, 4. o pomoćnom osoblju. Smatram, da je sve ovo u tesnoj vezi sa delokrugom i radom šumskih uprava i od eminentne važnosti. * Ovaj je članak stigao Uredništvu prije sankcije Zakona o šumama. Uredu . 226 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 21 <-- 21 --> PDF |
I. 1. Poja m š u m s ko g gazdinstva. Po naučnoj definiciji šumsko bi gazdinstvo bilo privredno narodno dobro sa trajnim načinom iskorišćavanja, t. j . današnje generacije smeju uživati samo interes, a glavnica mora ostati netaknuta. Ova je definicija opšte poznata svima šumarskim stručnjacima i ona mora biti »conditio1, sine qua non«, ako se žele gajiti šume u jednoj državi i ja se ne mislim njome dalje baviti. Mene interesuje jedna druga definicija, koja je jednostavnija i koju su postavili finansijski stručnjaci. Dovoljno je, da zagledamo u budžet 1929.130. godinu pa ćemo videti, da se budžet deli na: a) budžet opštih državnih rashoda i prihoda, b) budžet rashoda i prihoda državnih privrednih preduzeća. U državna privredna preduzeća ulazi i Ministarstvo Šuma i Rudnika; dakle naše državno šumsko gazdinstvo je privredno preduzeće. Fininsijski su stručnjaci uvrstili šumsko gazdinstvo u preduzeće s atributom »državno«. Po sebi se razume, da su i sva ostala šumska gazdinstva preduzeća. Time se htelo reći, da šumarstvo kao preduzeće mora biti aktivno, t. j . mora ne samo pokrivati sve svoje rashode, nego mora davati državi i prihode. Ako se ne varam, ovaj drugi postulat je za finansijske stručnjake mnogo važniji, a videli smo, da se za minulih 10 godina nastojalo, da šumsko gazdinstvo daje sve veće i veće prihode. Otišlo se tako daleko, da se počela trošiti i glavnica — ono, što je svetinja u modernom šumarstvu. Što se tiče investicija u cilju unapređivanja šumskog gazdinstva, one su ili bile neznatne ili se njima nije ni poklanjala pažnja. Šta tu treba investirati, kad je šuma postala od prirode. To je bogatstvo Bogom dano! Rcč je dakle o državnom šumskom gazdinstvu kao preduzeću. To je ono, što želim istaći. Sad nam se nameće pitanje, na kakovoj osnovi treba da postoji jedno preduzeće? Da li na krutoj, birokratskoj, ukočenoj, stegnutoj svim mogućim paragrafima o Državnom, Računovodstvu i Glavnoj Kontroli, sa kompliciranom administracijom? Obično kod svakog kredita postoji strogo naređenje pretpostavljene Direkcije : »Kredit se ima i srne trošiti1 držeći se striktno čl. n. n. zakona o držav. računovodstvu; mora biti u zakonskom roku od mesec dana obračunat; nikakav vanredan izdatak ne srne se učiniti, dok se ne dobije odobrenje; odobreni kredit ne srne se prekoračiti niti u celokupnoj svoti niti po odobrenim pojedinim stavkama itd. itd.« Ili naprotiv jedno preduzeće mora biti elastično, sa uprošćenom administracijom na trgovačkoj osnovi? Svako preduzeće radi sa izvesnim rizikom, ne postoji preduzeće bez rizika. Kod državnih preduzeća mora biti valjda princip »što manje rashoda, a što veći prihod« Ali svemu ima granica, pa i štednji. Ako se u šumi desi požar ili poplavna voda preti da odnese hiljade prostornih metara izrađenih drva, ne bi se smeo činiti izdatak, dok ne stigne naređenje. Ko će da odgovara i kako će se opravdati utrošeni izdatak, ako su bile učinjene preventivne mere, a voda ipak nije nanela štetu? Kad se ima na umu, da je osoblje kod šumskog gazdinstva kao državnog preduzeća svedeno na minimum, onda je sasvim jasno, da ono ne može dati ni izdaleka onakovih rezultata, kao što bi to dalo privatno preduzeće. Bar mi šumarski stručnjaci dolazimo često u doticaj sa privatnim šumarskim preduzećima, odnosno ta preduzeća razvijaju svoj rad pred nama. Uviđamo mi razliku, koja postoji 227 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 22 <-- 22 --> PDF |
između privatnog i državnog preduzeća, ali šta ćemo, kada smo nemoćni. ´ Obično se govori, da država ne može biti preduzetnik, da državni stručni organi nemaju potrebne spreme za izvođenje preduzetničkih poslova. Mi u šumarskoj struci ne bavimo se prerađevinama takove vrsti, da je drvni materijal sposoban odmah za upotrebu sem ogrevnih drva i željezničkih pragova. Mi1 ne izvodimo takove trgovačke konjukture, da je tu potrebna kakova velika stručnost. Nađe se i među šumarima dobrih trgovačkih stručnjaka, koji bi mogli voditi državna preduzeća. Mi zastupamo gledište, da i država može biti dobar preduzetnik, samo bi trebala ta svoja preduzeća osnovati na sasvim drugoj osnovi, nego što je sadanja. Čuveni francuski ekonomista u svojoj stručnoj knjizi doslovno veli: »Što se tiče neuspeha i deficita u slučaju, da je država poduzetnik, da li privatna preduzeća ne pretrpe po koji neuspjeh i deficit? Ali ti njihovi neuspjesi i1 deficiti prolaze neopaženi, dok državni stvaraju čitave skandale. « (Ch. G i d, Économie Politique, I. volume: Regie d´Etat). Smatram, da sam u glavnim potezima izneo uzroke, koji koče napredak državnih preduzeća, pa i šumarskih. 2. Organizacija službe kod šumskih uprava. Citirani čl. 25. Uredbe o Ustrojstvu Ministarstva Šuma propisuje između ostaloga, da je starešini šumske uprave pridodat potreban broj stručno kvalifikovanog šumarskog, tehničko-pomoćnog i čuvarskog osoblja, pa služitelja. Bar u koliko se tiče organizacije šumarske službe kod šumskih uprava u Hrvatskoj i Slavoniji, ovaj je član ostao mrtvo slovo na hartiji. Ističem državne šumske uprave u Hrvatskoj i Slavoniji, jer mi je organizacija u tim krajevima poznata. Verovatno j prilike Hrvatska i Slavonija po tehničkom drvetu velike vrednosti zauzima prvo mesto u državnom šumskom gazdinstvu, a bez sumnje žauzimaće ga i u buduće, u koliko ne nastupi katastrofa po slavonske hrastike. Da vidimo, koje je osoblje na tim upravama? Mi vidimo, da se osoblje sastoji iz šefa šumske uprave, kao jedinog stručnog i odgovornog lica za sve materijalne i moralne stvari, zatim vidimo lugare i nadlugare kao čuvare šumskih srezova. O kakovom kvalifikovanom i tehničkom pomoćnom osoblju nema ni govora. Napomenuo sam još napred, da služitelji kod ovih uprava ne postoje. Oni su i nepotrebni. Pa i što će služitelji, kad je tu pisar uprave, koji će raditi i služiteljske poslove? Tako danas nemamo nigde služitelja u kancelarijama. Ponegde se prakticira, gdje je stan šefa uprave u istoj zgradi sa kancelarijom šumske uprave, da služiteljske poslove u kancelariji šumske uprave obavlja kućna služavka šefa uprave. A šta ćemo u onom slučaju, ako je šef uprave neoženjen ili je njegov stan odvojen i udaljen, od šumske uprave? 3. U s 1 o v i za s t i c a n j e položaja s t a r e š i n e šumske u p r a v e. Po Uredbi i ostalim propisima starešina uprave je izvršni organ predpostavljene Direkcije. On je odgovoran za sve poslove dotične šumske uprave. Rekli bismo, da Direkcija ima svoje oči i uši u licu šefa šumske uprave, dakle je šef uprave polazna tačka za upravljanje državnog šumskog preduzeća. Od njegove sposobnosti, umešnosti i agilnosti zavisi uspeh ili neuspeh državnog šumskog preduzeća. On treba da daje 228 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 23 <-- 23 --> PDF |
inicijativu za sve radnje kod šumske uprave. Direkciji se dostavljaju predloži i ona po svojoj nadležnosti ima te predloge da prihvati, da ih modificira ili da ih odbije sa obrazloženom motivacijom ili prećutno i bez {kakve motivacije. Istakao sam napred, da starešna šumske uprave mora imati fakultetsku naobrazbu. Docnije je došao Pravilnik, čemu je prethodila živa polemika u stručnom šumarskom časopisu o tome, da nijedan šumarski stručnjak ne može zauzeti položaj šefa uprave, dok ne položi praktični ispit i to posle provedene dvogodišnje prakse u šumarskoj struci. Ja bih bio načelno protivan tome praktičnom ispitu sam o sa dvogodiš njo m praksom. Ovaj bi ispit imao da služi kao regulator, da se ne bi producirao proletarijat u šumarskoj struci. Inače što on nosi naslov »praktički ispit sa dvogodišnjom praksom,« to je male n rok od 2 godine, a da bi jedan početnik za to vreme stekao toliku praksu, da bi na osnovu toga ispita rukovodio i upravljao državnom imovinom od nekoliko milijuna dinara. Po mojem mišljenju tu praksu za polaganje praktičnog ispita treba povisiti na duži rok. Doduše predvidelo se, da će jedan svršeni student za 2 godine službe preći sve grane šumskog gazdinstva u praksi, pa će se na osnovu toga videti [ oceniti njegova sposobnost za samostalno vođenje šumskog gazdinstva. Želeo bih znati, koliko je mladih šumarskih kolega kroz dvogodišnje službovanje prešlo bar četvrtinu praktičnih radova u šumskom gazdinstvu. Moglo bi se apodiktički utvrditi, da ih je bilo i takovih, koji nisu za dve godine imali prilike da vide ni delovodni protokol! Razume se, ima izuzetaka, ali izuzeci nisu pravilo. Najzad, ako bih se i složio, da je za sticanje stalnosti potrebna dvogodišnja praksa sa položenim praktičnim ispitom, nikako se ne mogu složiti s time, da´ je jedan mladi šumarski stručnjak već samim tim sposoban da upravlja šumskom upravom. Izuzetaka ima, ali to bi bili talentirani mladići, koji po prirodi sve lako- shvataju. Može jedan mladi kolega imati veliku volju il ambiciju (a bez volje i ambicije svakako se nije posvetio šumarskim studijama), može on biti neobično vredan i savestan, siguran sam, da će povereno mu šumsko gazdinstvo ramljati bar kroz jednu godinu dana. A to je štetno kod intenzivnog i modernog šumskog gazdinstva, o čemu se neprestano piše i govori kod nas. Zastoj — pa ma i od jedne godine dana — u,´ šumarskom gazdinstvu ostavlja štetne posljedice za duži niz godina. O tome imamo najbolji dokaz, ako objektivno pogledamo unazad za deset godina naše samostalnosti, kada je veći broj šumarskih stručnjaka, usled promené državnog režima, morao napustiti našu otadžbinu i otići u druge države. Da bi se popunila praznina u šumarskim stručnjacima kod državnog šumskog gazdinstva, upražnjena mesta popunjavana su stručnjacima odi imovnih opština, od političke uprave, a u nedostatku ovih postavljani su mladi ljudi za starešine šumskih uprava i bez ikakove praktične spreme. U krajevima s ove strane Drine, Save i Dunava to je ipak lakše išlo, ali u Srbiji, gde je šumarskih kvalifikovanih stručnjaka bilo u malom broju i gde je šumarstvo koraknulo unapred tek posle rata, tu se prosto moralo tako postupati. Mi smo u mnogo prilika videli, a i danas nailazimo na velik broj pogrešaka od strane tih mladih ljudi bez predihodne prakse, koje su učinili u šumskom gazdinstvu. I baš nam dobro dolazi statistika o desetgodišm´em radu u šumskom gazdinstvu. Ne sumnjam, da ta statistika neće biti objektivna, ona će nam najbolje ilustrovati sve nedostatke u dosadašnjem radu. To će biti od neobične važnosti po 229 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 24 <-- 24 --> PDF |
daljnji napredak našeg nacionalnog šumarstva. Nije redak slučaj, da se po koji šumarski kolega, premešten od imovne opštine ili od političke uprave u državnu šum. administraciju, žali, kako mu je teško raditi, dok. ne upozna način rada kod državnog šumarstva. Kao što vidimo, da jedan mladi šumarski stručnjak uzmogne zauzeti položaj starešine na jednoj šumskoj upravi, gde ga očekuje raznovrsno i široko polje rada, potrebna je pored teoretske (fakultetske) spreme još i duža praktička sprema. Teoretska i praktička sprema su nerazdvojne. Da navedem samo jedan banalan primer. Kad se jednom mladom potporučniku, koji je tek izišao iz Vojne Akademije, poveri jedna četa ili jedan vod vojnika, da vrši s njima vežbanje, on će stajati ispred čete ili voda i dugo razmišljati, kako će taj vod okrenuti u drugi kakav položaj, dok će se jedan prosti kaplar sa dužom praksom igrati s tim vodom. Praksa za vođenje samostalnog šumskog gazdinstva mogla bi se jsteći ili time, što bi jedan mladi stručnjak posle fakultetske spreme otpravljao bar kroz 4—5 godina veći i važniji deo poslova šumskog gazdinstva pod nadzorom i po upustvima starijeg kolege, ili time, što bi proveo samo dve godine u praksi, ali pod tim uslovom, da je u trećoj i četvrtoj godini šumarskih studija obavljao i izvodio i mnoge praktične radove iz šumskog gazdinstva uporedo sa teoretskim vežbanjima na kakovom šumarskom gazdinstvu, kao što je to slučaj kod šumarskih fakulteta u drugim državama, koji raspolažu sa desecima hiljada hektara šumskih dobara za izvođenje praktičnih radova. Teoretska (fakultetska) sprema je preduslov, da se ude u službu, ali praktična sprema, stečena iskustvom kroz potreban broj godina, po mom je čvrstom ubeđenju od eminentne važnosti, da jedan šumarski stručnjak zauzme pcložaj šefa uprave. Široko je polje rada kod šumskog gazdinstva i ono traži, da pripravna praksa bude što duža. 4. Pomoćno osoblje kod šumskih uprava. Spomenuo sam, da pored šumarskog stručnjaka — kao jedinog odgovornog lica za sve materijalne i moralne stvari — vidimo kod svake šumske uprave pisara uprave sa zvaničničkom spremom, zatim lugare i nadlugare, sa istom spremom, kao čuvare šumskih srezova. Pisar i sreski čuvari jedini su pomoćnici starešine uprava. Istina, dešava se pokatkad kod radova u većem obimu, da se starešini uprave dodeli koji pomoćnik sa stručnom spremom, na primer kod vođenja izrade u samoupravi ili ako se obavlja procena velikih scčina. Pogrešio bih, ako bih tvrdio, da je druga stručna sila kao pomoćna sila šefu uprave uvek uskraćena. No kad govorim o pomoćnom osoblju, imam u vidu stalno pomoćno osoblje kod šumskih uprava. Da li se pisar uprave i čuvarsko osoblje sa spremom zvaničnika može nazvati pomoćnim osobljem sa stručnom kvalifikacijom? Smatram, da ne. Da se sve to osoblje rckrutovalo iz svršenih đaka postojećih lugarskih škola, ni onda se ncbi moglo reći, da takovo osoblje dolazi u obzir pomoćnog osoblja sa kvalifikovanom spremom. Šta može jedan mladić sa četiri razreda osnovne škole i posle prekida od nekoliko godina naučiti za 10 meseci u lugarskoj školi? Teško da mogu takovi mladići shvatiti i najosnovnije pojmove, a kamo li da i nešto praktički nauče. Doduše ima izuzetaka. Nailazio sam na lugare, koji su znali govoriti i o optičkim instrumentima, koji su znali reći i formulu normalne drvne mase i t. d. Ali sam nailazio i na mnogo slučajeva, da takav lugar nezna ni prečnicu držati, a o rukovanju numeratorom (kolobrojem) ni govora. Pa kad tako 230 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 25 <-- 25 --> PDF |
stoji stvar sa lugarima, koji su prošli kroz lugarsku školu, šta bismo tek imali reći o mnogim lugarima, koji su debili nameštenje i bez te spreme. Nije mi svrha, da omalovažavam rad nastavnika u lugarskim školama. Nisu oni krivi. Kriv je propis, da 1ugarska škola traje samo 10 meseci. No ne mislim se dalje upuštati u to pitanje. Interesira me pitanje, da li je kakovo pomoćno osoblje sa kvalifikacijama potrebno kod šumskih uprava? Imao sam prilike da vidim kod šumskih uprava u Srbiji, da pored šefa uprave ima tu bar po jedan podšumar, a negde i više njih, da mnoge uprave imaju svoje blagajnike i po dva pisara. Istina je i to, da je prostorna površina tamošnjih šumskih uprava velika ili ogromna — po 20 do 50 hiljada hektara. Ne gubim to iz vida. Mi bi se ipak zadovoljili, kad bismo kod ovdašnjih šumskih uprava imali bar jednog pomoćnika sa spremom činovnika III. kategorije kao odgovornog po zakonu, koji bi vodio sve računsko-blagajničke i druge administrativne poslove, koji ne nose stručan karakter. Prigovor, da bi ta bilo budžetsko opterećenje šumskih) uprava, odbacujem time, što bi u tom slučaju šefu uprave ostalo slobodno vreme sa 50´/ za terenska službu, . to znači, da bi ta uprava dala i mnogo veći prihod, jer bi se i poslovi razvili u mnogo većem stepenu. Svaka šurr^ska uprava, koja ima sastojine preko 30 godina stare i koja nije vrlo udaljena od saobraćajnih sredstava, mora biti aktivna. Prihodi od leževine, suvara, paše, izrađenog ogrevnog drveta u samoupravi bili bi toliki, da bi pokrivali sve rashode, šta više — dali bi i čistu dobit. Prema tome1 bi otpao prigovor s opterećivanjem budžeta. No time bi moderno i intenzivno šumsko gazdinstvo mnogo dobilo, jer bi šef uprave sprovodio uređajne i uzgojne radnje u većem opsegu nego u sadanjim prilikama. II. Videli smo, kakove su kvalifikacije potrebne, pa da jedan šumarski stručnjak može zauzeti položaj starešine uprave i kao takav postati izvršni organ pretpostavljene Direkcije, što šef uprave faktično i jest. On naime ima da stvara predloge Direkciji1, a ova ih usvaja u celosti ili modificirane dostavlja upravi na izvršenje. Za sve stručne i materijalne radnje mora biti odobreni predlog. Sad nam se nameće pitanje, pa šta starešina šumske uprave sme uraditi samostalno od stručnih poslova i čime se uopšte najviše bavi u svojoj službi? Mislim, da se svaki mladi kolega mora razočarati, kada mu se kaže prava istina, da on naime na položaju šefa uprave ima samostalno pravo samo u toliko, da izda na uplatnice leževinu i suvare do 10 cm debljine i da mu je posao najvećim delom kancelarijske naravi. Nije li i jednoi i drugo apsurdno? Za njegov položaj potrebna je tolika sprema, poverava mu se na upravljanje jedno veliko državno dobro, čija vrednost dosiže nekoliko milijuna, a njegova se kompetencija sastoji u tome, da sme i može izdati bez odobrenja svoje starije vlasti samo leževinu i suvare do 10 cm debljine, čija je vrednost 10 dinara po prostornom metru! Inače ma i za jedan kubni metar topolove grade, čija je vrednost 40 dinara, mora postojati´ odobrenje pretpostavljene Direkcije. Uzmimo slučaj, da se u jednoj sastojini usled uzajamnog napadaja gusenica i medljike o´sušilo 100 komada hrastovih stabala ili da ima oko 200 fns topolove građe i da se ta osušena stabla i ta topolova građa ima izdati kao seljačka građa za domaću potrebu, za što postoji tražnja okol ni |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 26 <-- 26 --> PDF |
nih seljaka, a naročito posle rata. Seljaci obično traže 3—5 nf građe. Da ,bi se dakle onih 300 m8 topolove građe izdalo seljacima, treba da bude predloženo 50 molba s obrazloženim predlogom i mišljenjem, da se svakom odobri 3—5 m3. Tek kad nadležna Direkcija izda formalno rešenje i ovlasti1 upravu za svakog pojedinca, uprava kao izvršni organ može izdati tu građu. To bi se dalo skratiti, ako bi se učinio predlog za sve seljake, alii se svi ne javljaju istovremeno, već kako koji stigne i kad mu se ukaže potreba. Ima odvažnijih starešiina šumskih uprava, koji izdadu građu ili urade neki posao, za koji nisu imali ovlaštenje, pa naknadno traže odobrenje. Mislim, da su dosta okajali tu odvažnost, kojom su dirnuli u neprikosnoveno pravo pretpostavljene Direkcije. Može tu biti i opravdanog´; prigovora, da ono, što je šef uprave uradio bez prethodnog odobrenja, nije dobro, a naročito ako se tiče kakvog novčanog izdatka. Ali se i dešava, da je on ispravno postupio, tek je svojim postupkom zakoračio u kompetentnost Direkcije, pa time okrnjio surevnjivost i oset Ijivost referenta ili direktora. Na temelju vlastitog iskustva mogu reći, da je šefu uprave zauzeto upravo 80—85% radnog vremena u kancelariju i da mu ostaje tek 15—20´% za terenski rad u šumi, dok bi trebala da bude obrnuta srazmera ili da se naglašava kadgod se piše. Pokušaću da ovu svoju tvrdnju i dokažem. Uzmimo sarno, da kroz delovodni protokol šumske uprave u toku jedne kalendarske godine prođe 1200 službenih akata, koje treba šef uprave lično da resi, a plisar samo da prepiše. Uzmimo, da tokom godine izda 2000 raznih uplatnica za gorivo i građu, paševnica, cedulja glede režijskog drveta i t. d., da mora obračunati 300 komada šumskih prijavnica. To je upravo 3500 predmeta godišnje. Dodajmo tome i složene službene predmete, koji se sastoje iz više stručnih radova kao sastav godišnjih osnova, režijskih preliminara, mesečnih obračuna, statističkih podataka i drugo. Uz to još šef uprave mora da vodi sve blagajničke stvari, da vrši isplatu radnika, da obračunava radničke liste, da obračunava radničke poreze, okružnu blagajnu, dražbene zapisnike, da vodi sve materijalne dnevnike, razne očevidnike, pa će se lako uočiti da je ispravna tvrdnja, da je 80—85% radnog vremena zauzeto kancelarijskim radom. Može biti da će mi neko prigovoriti, da mnoge od ovih pobrojanih predmeta može da radi pisar uprave. No takvo je mišljenje pogrešno. P´re svega šef uprave kao jedino ukazno lice, a i po propisima, jedini je odgovoran materijalno svojoj Direkciji. Baš i kad bi šef uprave i poverio neke od tih poslova pisaru uprave, mora ipak da ih sve tačno pregleda, pa tek onda pošalje Direkciji. Inače se može dogoditi, da takav posao računski bude pogrešan i da se povrati na ispravak, a to je ne samo dvostruk posao, već ako bi se to često desilo, kao što sam imao prilike da se osvedočim kod nekih uprava, onda se takav rad pripisuje šefu uprave kao aljkavost i nemarnost. Često puta mi dođu do ruke predmeti drugih uprava, koji su povereni pisaru uprave, pa sam video ne samo, da su neispravni*i površni, već su i nepismeno (t. j . šablouski) sastavljeni. Postupak je kod mnogih administrativnih predmeta kompliciran. Uzmimo napr., da se izda 1 m3 ma kakove građe. Za taj m´! građe treba načiniti premerbeni zapisnik, sa premerbenog zapisnika treba načiniti uplatnicu u triplikatu, provesti u prodajni popis, po odobrenju prodajnog 232 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 27 <-- 27 --> PDF |
popisa sprovesti u materijalni dnevnik, zatim u pomoćni očevidnik. Dakle treba 1 m3 građe ili 1 prostorni metar ogrevnog drveta da prođe pet procedura. Kod prodaje licitacijom najpre treba obrazložiti predlog za doznaku i procenu stabala. Kad to stigne, proeenbeni elaborat treba slati na preijspitanje i odobrenje, po odobrenju raspisati licitaciju, zatim dražbeni zapisnik s odobrenim procembenim elaboratom slati na računsko preispitanje i odobrenje. Utržak sa dražbenim zapisnikom i procenom sa mesečnim obračunom ponovo slati Direkciji i tek posle svega toga dolazi sprovođenje drvnog materija sa vrednošću u materijalne knjige. Ili da uzmemo postupak kod izrade u samoupravi. Kad je odobren preliminarni troškovnik, treba voditi radničku listu sa napred pomenutom procedurom kod isplate, popis, za obračunavanje svakog izdatka dobivenog kredita sa naznakom, kome je isplaćen i u ime čega. Taj popis predujma mora se svakog meseca zaključiti i sa svima prilozima mora se slati Direkciji na preispitanje. Mora se slati izveštaj o stanju izrađenog drvnog materijala u toku meseca, izveštaj izdanog drvnog materijala u samoupravi, kome je izdan, na osnovu kojeg odobrenja i t. d. Iz ova tri citirana konkretna primera može se najbolje uočiti glomaznost i komplikovanost administracije. Daljnje razlaganje odvelo bi me i suviše daleko. U mesto da se administracija uprosti, ona se iz godine u godinu sve više komplicira. Uvek se traže jasniji i pregledniji načini, posao se samo rasteže i komplicira. Kad se ovolikom poslu dodadu i izvanredni poslovi — jer ne treba gubiti iz vida da se svaki raspis Ministarstva ili prikupljenje ma kakovih podataka dostavlja šumskim upravama, da ih one sastave, obrade i tako dostave Direkcijama, koje sačinjavaju sumarne izveštaje —onda je tek jasno, koliko administracija oduzima vremena šefu uprave. Za mnoge podatke ne bi zaista trebalo opterećivati uprave, jer one sve svoje podatke dostavljaju svakog meseca ili godišnje Direkciji i dotični referent, u čiju nadležnost dođe kakav Ministarski raspis, trebao bi samo da pokupi sve mesečne ili sve godišnje izveštaje od svih uprava, pa bi iz istih sastavio potreban izveštaj za Ministarstvo. Kad se ima na umu da izvestan referent iz Ministarstva traži kakove važne podatke bilo za jednu godinu ili za deset godina, pa stavi Direkcijama rok od 15 dana, a Direkcije upravama rok od 5—8 dana, onda nastane prava trka i taj; tako ozbiljan posao mora da se svrši na vrat na nos. Svaki se drugi posao mora obustaviti, da bi se dotičan na vreme svršio, jer je inače šef uprave odgovoran i mora se dugo opravdavati, zašto nije udovoljio naređenju. Za ovakove opsežne i važne podatke morao bi sel ostaviti mnogoi duži rok, bar 2 meseca. Ubeđen sam, da ti podaci, na brzu ruku sređivani i prikupljani, ne mogu biti tačni i ispravni. To je doduše» za osudu, ali je istinito, a istini se mora u oči pogledati. Takav je obim rada u kancelariji šefa uprave. I ako referenti kod Direkcija tvrde, da kroz njihove ruke prođe po 2000 akata godišnje, jatvrdim, da oni imaju manje posla, pogotovu jer oni dobiju gotove, razrađene predloge i imaju samo da te predloge u celosti prihvate ili da ih u malome izmene. Video sam, da kod šumskih uprava u Srbiji svaki predmet dolazi u delovodni protokol, svaka uplatnica, svaka paševnica, tako da te uprave imaju 5—6000 brojeva delovodnog protokola, skoro kao Direkcije u ovdašnjim krajevima. Imale bi i ovdašnje šumske uprave toliko službenih brojeva, ali sve ne dolazi u delovodni protokol pojedi na |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 28 <-- 28 --> PDF |
načno, pa zato ipak kancelarijski rad na šumskoj upravi apsorbuje 80— S5c/r radnog vremena. Još jedan primer da navedem za tvrdnju, da je sve poslove bilo stručne bilo administrativne šef uprave dužan i upravo pozvan da sam rešava, a pisar uprave da ih samo prepiše. U materijalnom pogledu do danas niko osim šefa uprave ne srne niti primati niti izdavati ma i najmanju svotu. To je strogi propis. Uzmimo na primer, da je jedan lugar u nekom selu zaplenio kola drva, čija je vrcdnost 25 dinara. Kako prema postojećem propisu lugar nije ovlašten da primi tu svotu, šef uprave mora ići u to selo i licitacijom prodati ta kola drva, čija je vrcdnost 25 dinara, dok je dnevnica šefa uprave 45—50 dinara. Rfeći će mi se, da to šef uprave može uraditi uzgredno sa drugim poslom. Ali može biti da šef uprave ne bi inače u to selo došao nijedanput u godini, jer mu nije na putu. Na osnovu napred izloženog šefu uprave ostaje raspoloživog vremena 15—20% za sav stručni posao na terenu. Da li jedan šef uprave može odgovoriti svojoj dužnosti da rukovodi i upravlja intenzivnim šumskim gazdinstvom u tako neznatnom delu raspoloživog vremena? Tvrdim, da je to nemoguće. Doduše i ovde ima izuzetaka, ali stručnjake sa nadčovečanskom moći i naročite fenomene ne uzimam u obzir, jer imam u vidu samo savesne, marljive i obične smrtnike. Pa ma kako da je jedan šef uprave vredan i marljiv, on ne može sve radove blagovremeno obaviti na terenu- u tom vremenu. Najzad pretpostavimo, da napregne sve svoje fizičke sile, nastaje pitanje, dokle bi on mogao tako izdržati, da noću radi u kancelariji, samo da bi što više imao slobodnog vremena za terenski rad. I da li je takav stručnjak uopšte sposoban, da te radnje savesno izvede? Kad se uzme u obzir još i nestalnost šumarskih stručnjaka i često premeštanje iz mesta u mesto, onda je to pogotovo^ nemoguće. Jer ne treba gubiti iz vida, da je kontinuitet rada u šumskom gazdinstvu od važnog upliva na uspeh. Ma. to bio i stručnjak sa višegodišnjom praksom, kad dođe na drugu šumsku upravu, njemu će biti potrebno vreme od najmanje 6 meseci, da samo upozna svoje područje, otpravljajući za to vreme samo tekuće i najhitnije poslove. Tek posle toga vremena može otpočeti sa izvođenjem radova u većem obimu, jer mu je potrebna jasna slika stanja u poverenoj mu upravi. A šta da kažemo za stručnjake, koji dođu na jednu upravu sa manjom praksom? Njima će biti potrebno još i duže vreme, jer jedna šumska uprava i od 10.000 kat. jutara deli se na 5 i više čuvarskih srezova, svaki srez na 25—27 okružja, a svako okružje ima 1—10 i više sekcija sa raznim sastojinama. Upoznati svaku sastojinu u svima sekcijama, pa onda preduzimati i stručan posao, zato treba vremena. Kad sam nabrajao administrativne poslove, nisam ih ni nabrojio sve, nisam, naveo sve knjige i očevidnike, koje šef uprave mora sam voditi, nisam spomenuo, da svakog meseca ima sastaviti najmanje desetak izveštaja. Iz svega ovoga najbolje se vidi, da mu za terenski rad ostaje tek mali dco raspoloživog vremena, i to slobodno vreme često puta nezna na što bi pre upotrebio. Stići i uraditi sve radnje, u šumi kod tolikog kancelarijskog posla, prosto je te´hnički nemoguće. Imao sam prilike da posmatram rad veoma vrednih i sposobnih šumarskih stručnjaka. Ali sam uočio, da; je i njihov terenski rad jednolik, t. j . i oni su najveći deo raspoloživog vremena trošili ili kod izrade u samoupravi, jér je ovaj posao dosta komplikovan, ili su posvetili veću pažnju uzgojnim momentima ili 234 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 29 <-- 29 --> PDF |
pošumljavanju, ali zato ipak nisu mogli raditi i na drugim potrebnim radovima. No za izvođenje terenskih radova kod ovako malo raspoloživog vremena javlja se još jedna velika prepreka. Iz godine u godinu vidimo, da su krediti za terenska službena putovanja sve manji i manji, da su podvozni paušali nedovoljni, pa i ovako reducirani na minimum ne isplaćuju se po nekoliko meseci, te usled nedostatka kredita idu u tražbine iz ranijih godina,. Šef uprave mora putovati, trebaju mu kola, a čime da ih plati? O nedovoljnim kreditima za terenska putovanja bilo je dosta govora na šumarskim skupštinama, te se ne mislim na njima duže zadržavati. Hteo sam tek da se dodirnem ovog tugaljivog pitanja. No i mesečne prinadležnosti šumarskih stručnjaka svedene su na minimum, tako da svaki od nas mora najveću brigu posvetiti tome, kako će ishraniti sebe i svoju porodicu. Može li se kod takvog stanja stvari postići poželjan uspeh kod vođenja intenzivnog šumskog gazdinstva i to na preduzetničkoj osnovi? Držim, da ne može. Mi smo svi bez izuzetka ozbiljno shvatili tendenciju i želju najmerodavnijih, nama šta više nisu ni potrebne ozbiljne opomene i raspisi, mi radimo i radićemo, ali nije opravdano, da se naš trud ni toliko ne nagradi, kako bismo nesmetano mogli svim svojim bićem da se posvetimo svome zadatku. Kod preduzeća nema određenog radnog vremena, pa tako mi stvarno i radimo kod šumskog gazdinstva. Mi vidimo, da se poboljšavaju materijalne prilike izvesnim činovnicima, pa se nadamo i s pravom očekujemo, da će i na nas šumarske činovnike doći red. Tim pre što smo pozvani, da ne samo čuvamo državno dobro, već da ga i unapređujemo i da privređujemo. Preostaje mi još, da navedem one činjenice, koje su od neobične važnosti za bolji prosperitet šumskog gazdinstva. To je pre svega stalnost ne samo šumarskih stručnjaka, već i pomoćnog osoblja. Potreban je kontinuitet rada. Šef uprave kao izvršni organ i neposredni rukovalac šumskog gazdinstva morao bi ostati kod jedne uprave bar 3-5 godina. Mislim, da ovo ne treba dokazivati. Ono, što je jedan šef uprave zamislio, treba da on lično i; izvede, a ne njegov naslednik. Sedište šumskih uprava treba da je u centru šumskog gazdinstva. Trebalo bi svuda izgraditi državne stanove za šumarske stručnjake, što danas nije slučaj. Stanbeno je pitanje danas jedno teško pitanje i nije čudo, što mnogi šumarski stručnjaci svom nagom nastoje, da ne služe onde, gde nemaju stana u naravi, jer se kod današnje stanarine ne može dobiti stan ni na selu, a kamo li u varoši. Velika je potreba, da se glomazna i komplicirana administracija uprosti, sve što je nepotrebno i suvišno da se ukine, da se kod svake šumske uprave postavi po jedan činovnik 111. kategorije, koji će voditi sve blagajničke i računarske poslove, tako da će starešini uprave ostati više raspoloživog vremena za terenski rad. Velika je potreba i veća sprema čuvarsko´g osoblja, kao i način njegovog rekrutovanja. Ovim osobljem treba da jedino šef uprave rukovodi, a ne da i on zavisi od pojedinih uplivnih ljudi van šumarske struke. Od osobite je važnosti, da se šefu uprave — uz pretpostavku, da je stekao dovoljnu prethodnu praksu za samostalno vođenje šumskog gazdinstva — dade veća kompetencija, a ne samo da srne stalno izdati leževinu i suvare do 10 cm. debljine. Najzad za uspešan rad potrebno je, da se osiguraju potrebni krediti za službena 235 |
| ŠUMARSKI LIST 5/1930 str. 30 <-- 30 --> PDF |
putovanja u cilju otpravljanja poslova na terenu. To su glavniji uslovi, pod kojima bi se zaista moglo sprovesti intenzivno i moderno gazdovanje u šumskom gazdinstvu. Résumé. Apres avoir exposé 1" le sens et la signification de l´économie forestiere en général, 2" l´organisation actuelle du service dans nos Administrations des forets (instances administratives, executives), 3e les conditions actuelles et celles jugées comme nécessaires pour l´obtention du grade de chef d´une Administration, 4" le caractere et la nécessité d´un personnel manipulatif, adjoint a cettes Administrations, l´auteur expose finalement les nombreux défauts dans l´organisation de cettes unités administratives — spécialement quant aux spheres de leur activité — et montre les remedes. 236 |