DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1930 str. 33     <-- 33 -->        PDF

Revue des Eaux et Forets. No 11. 1929. — Barrault: La foret du Rialsessc (Šuma
masiva Rialsess). — V. H.: Nouvelles expériences relatives a l´action de la foret sur
le débit des cours d´eau. (Upliv šume na oticanje vode). — A. Langhoff e .: Le
dépérissement du chene en Yougoslavie, s p e c i e 1 e m e n t dans
la S 1 a v o n i e (Suše n je hrasta u .1 u g o s 1 a v i j i, napose u S 1 a v o n i j i).


K. Kostka: Busola kao visinomjer. Izdanje knjižare A. Neubert, Prag, Hybernskâ
12. -- Tablice , pomoću kojih se mogu odrediti visine stabala. Sa kakovim instrumentom,
buzolom ili teodolitom treba izmjeriti kut prema vrhu i dnu stabla. Odrediti
direktno ili indirektno udaljenost instrumenata od stabla i pomoću tih dvaju ulaza očitati
i/ tablica visinu. Dakle zapravo trigonometrijsko mjerenje visina. Tablice su izrađene
na decimetre tačno. Skrižaljke su opisane na 8 raznih jezika. Na isto toliko jezika
štampan je kao poseban prilog skrižaljkama, naputak za njihovu upotrebu. Naputak je
štampan i na našem jeziku. Cijena je skrižaljkama 25 českosl. Kruna. Nabavljaju se
kod knjižare, koja ih je izdala. Preporučamo ih našim šumarima.
Forstwissenschaftliches Centralblatt, 1929. Hit. 22. — Dr. Siegrist: Über die Bedeutung
und Methode der physikalischen Bodenanalyse (0 važnosti i metodu fizikalne
analize tla). — Dr. Bauer: Huchenfeld 1919—1927. (Nastavak). — Kalnius: Haben Studien
über die technischen Eigenschaften der Hölzer einen Wert für die Waldtypenlehre
(Da li je studij tehničkih svojstava drveta od kakove važnosti po nauku o tipovima
tla).


Hft. 23. — Dr. Rubner: Bodenvegetaticn und Höhenbonität im Versuchsrevier
Qrafrath (Vegetacija tla i boniteti po visinama stabala u pokusnoj šumariji Grafrath.
Vidi kod Hft. 24. niže). — Dr. Bauer: Huchenfeld (Nastavak).


Hft. 24. — E. Buchholz: Der geplante Neuaufbau der russischen Holzwirtschaft
(O projektovanom podizanju šumarstva i drvne industrije u Rusiji. Govori se o planu
sovjetske vlade, koji je izrađen za petgodište 1929.—1933. Qolemi se kapitali imadu
uložiti u podizanje drvne industrije i otvaranje šum. kompleksa. Potpuna reorganizacija
i komercijalizacija. Međutim izgleda, da će povećane sječe biti na štetu samome
šumarstvu. Gospodari u šumama ne će biti šumari već industrijalci. Pisac zaključuje,
da će šumarstvo u evropskom smislu cvasti u Rusiji tek onda, kada više neće biti sječivih
sastojina. Govori se dalje o transportnim prilikama, troškovima produkcije i
pitanjima izvoza iz zemlje. Najveći i najzamašniji skok u produkciji ima da bude godine
1930. Predviđeno je po planu da se te godine podigne produkcija grad, drveta na
]!)8 milijona kubika (62 mil. u g. 1929.), a rezanog drveta na 24 mil. m3 (od 15.5 mil. m3).


— Dr. Rubner: Bodenvegetatiou und Höhenbonität (Nastavak. Pisac istražuje, da li
je bonitiranje po biljnom pokrovu tla, dakle bonitiranje po t. zv. tipovim a tla, moguće
i ispravno za prilike centralne Evrope. Dolazi do zaključka, da je jedva vjerojatno,
da bi se tipovi mogli upotrijebiti za prihodue skrižaljke unutar većih šumskih
površina. Studij tipova ipak je od najveće važnosti po uzgoj šuma).
Centralblatt für das gesamte Forstwesen, 1929. Hft. 11. — Hasumi: Beitrag zur
Berechnung eines schwimmenden Drahtseilrechens (Prilog za proračunavanje žice,
koja imade da zaustavlja drvo, splavljeno po vodotoku).


Tharandter Forstliches Jahrbuch 1929. Hft. 12. — Gräser: Zur Bewirtschaftung
des erzgebirgischen Fichtenwaldes (0 gospodarenju smreke u rudogorju). — Vietinghoff—
Riesch: Aus der Wirtschaft... (Nastavak). — Holzpreisbewegung in den sächsischen
Staatsforsten 1928 (Kretanje cijena u saskini drž. šumama godine 1928.).


Allgemeine Forst- und Jagdzeitung. 1929. Hft. 12. — Dr. Eichhorn: Das badische
Forstgesetz und seine Erneuerung (Nastavak). — Dr. Heil: Die forstlichen Verhältnisse
der Provinz Ostpreussen (Šum. prilike istočne Pruske). — Stampf: Forstwirtschaft
(Šum gospodarstvo).


87