DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1930 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Na ovaj bi način nadalje bila dokumentovana i ranija Kerno v a:;1 pretpostavka, prema kojoj su »u potpuno obraštenim sastojinama, bile ove makar koje bonitete i bili u njima razredi debljine i anormalno zastupani, kružne ploštine uvijek jednake«. Samo što tu svoju pretpostavku Ker n svojevremeno nije bio dovoljno obrazložio konkretnim materijalom. Na analogan način kao i kod broja stabala — možemo i za zbrojeve temeljnica izračunati relativno učešće pojedinih debljinskih razreda u čitavoj ploštini kružnih ploha. Tako dolazimo do rezultata sadržanih u tabeli 13. Tabela 13. Od ukupnog broja temeljnica otpada na debljin. razred: X. I. II. III. IV. V. VI. VII. VIII. 1 IX. Šuma : 102 12-20 22-30 32-40 42-50 52-60 62-70 72-80 82-90 92-100 . i više SD O> /0 02 Bilo-Gora 6-06 7-52 11-59 1697 21-38 19-58 11 16 434 1-57 0-23 Petrova Gora 594 7-86 12 36 1687 18 37 16´86 11-25 6-12 2-67 1-70 o Dikavae 613 694 9 87 1429 18 19 18-27 13-86 7-S6 336 113 o .—1 Kalnik 637 1V72 16-44 21-76 18-60 1343 682 341 116 0-29 1. 4-73 6-45 10 25 1507 25 98 21-45 16 07 — — — Garjevica 2. 5-47 7-37 1270 19 09 20 92 23-59 j 7 10 376 — Garjevica Relativno učešće pojedinih debljinskih razreda u ukupnom zbroju temeljnica predočeno je za šumu Petrova Gora na slici 4. Iz tog se grafikona jasno razabire, da relativno najveće učešće pokazuju srednji debljinski razredi. Učešće susjednih nižih i viših debljinskih razreda već je slabije, dok konačno na obim granicama sistema .. padne na minimum. Poznavanje strukture temeljnica može biti od važnosti za razne dendrometrijske radnje u bukovim sastojinama karaktera prašume. 3. Drvne mase. Daljnjom razradom navedenog osnovnog materijala, a pomoću lokalnih tabela drvnih masa, koje su za ove šume sastavljene na temelju brojnih podataka, dolazi se do ovih rezultata u pogledu drvnih masa: 31 A. Kern : Uređenje u prebornim šumama. »Šumarski List« 1898. str. 300—326. 74 |