DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1930 str. 7     <-- 7 -->        PDF

Dublje poznavanje strukture od naročite je važnosti za istraživanja
sortimenata tehničkog i ogrevnog drveta u svrhe komercijalne i statičke.
No ono je potrebno i u svrhe rješavanja raznih šumarsko-ekonomskih pitanja.
Stoga je obrađivanje ovog predmeta danas potpuno savremeno i
od znatne praktične važnosti — i to ne samo u pogledu jednodobnih sastojina,
već i sastojina prebornih i onih, koji imaju karakter prašume, gdje
takovih još ima.


Pregled dosadanjih radova o strukturi sastojina.


U prvom redu treba naročito istaknuti, da se strukturom bukove
prašume dosad bavio jedino Feket e L. u svom već spomenutom radu


o užhorodskim prašumama. Tek mu je temeljni materijal neznatan, jer
obuhvata svega dvije primjerne plohe, svaka od pola kat. jutra. Ujedno
je kod toga rada Feket e L. pošao svojim naročitim putem, polažući
najveću važnost na pojavljivanje poznate integracione krivulje, koju je
ranije (1902. godine) ustanovio kod jednodobnih sastojina smreke. Kasnija
Mathesova 8 istraživanja odnose se također na bukov e sastojine,
ali to su sastojine prebornog karaktera, kojima manjka jedno važno obilježje,
a to je intaktnost od sječa.
I neki drugi pisci bavili su se prašumom. Tako Cermak ´ u svom
radu o bosanskim jelovim i bukovim prašumama više naglašuje šumskouzgojnu
stranu toga pitanja, a pogotovo način pomlađivanja. Isto se tako
i Guše " u svom referatu o nordijskim šumama evropske Rusije više
bavi prilikama njihovog postanka i starosti, nego li samim ispitivanjem
elemenata strukture. Nadalje i u radu Barth e Abe l a11 nalazimo nekih
podataka o sastavu smrekovih prašuma s područja Direkcije
Šuma u Banjskoj Bistrici. Predmetom rada ostalih autora o strukturi bile
su jednodobn e sastojine. Ipak spominjem te radove ovom prilikom,
da bismo se upoznali s metodikom i principima njihovog proučavanja.


Temelje pvakovom radu udario je F e k e t e L. svojom prvom studijom
o strukturi jednodobnih smrekovih sastojina u planini Vepor.12
Naročito se bavio istraživanjem postotnog sastava, kod čega je obrazovao
debljinske razrede, koji sadržavaju 10, 20, 30, 40 i t. d. postotaka
čitavog broja stabala. Na taj način dolazi do poznate integracione krivulje,
koja je donekle pravilno prikazivala izvjesne elemente strukture
sastojine. Fekete-ove je ideje prihvatio i dalje razrađivao A. S c h i f f
e .3 u radovima o strukturi normalnih smrekovih sastojina. I Dr. W i m m
e r,14 prilikom istraživanja sortimenata bukovih sastojina, primijenjuje


8 Dr. M a t h e s: Der gemischte Buchenplenterwald auf Muschelkalk in Thüringen.
Allgern. Forst- und Jagdzeitung 1910. str. 149.


8 Dr. Leo Cermak: Spomenuto djelo.


10 Qu se: Aus den nordischen Wäldern des Europäischen Russlands. Forstwissenschaftliches
Centralblatt. 1912. str. 150—160.
11 Barth a Abel : A Lücfenyöröl. Erdészeti Kisérletek. 1909. str. 8—28. (O
smreci. Šum. pokusi.)
12 Feket e Lajos : Studija o sastavu jednodobnih sastojina prema debljinskim
razredima na staništu I. boniteta u planini Vepor. Erdészeti Kisérletek 1902. 3.—4. sv.


13 Adalber t Schiff e 1: Wuchsgesetze normaler Fichtenbestände. Wien 1904.


14 Dr. Emil Wimmer: Ertrags- und Sortimentsuntersuchungen im Buchenhochwalde.
1914.


5