DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1930 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Prof. Dr. A. PE TR ACIC, ZAGREB: SUŠENJE NAŠIH HRASTIKA I NOVA NAŠA ŠUMARSKA POLITIKA (LE DÉPÉRISSEMENT DE NOS CHENAIES ET NOTRE NOUVELLE POLITIQUE FORESTIERE) Nedavno je izašla iz štampe knjiga s naslovom »Sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije« od gg. ing. Ljubomira Marko v i ć a i ing. Milana M a n o j 1 o v i ć a. U toj su knjizi iznijeli pisci rezultate svoga višegodišnjeg proučavanja razloga sušenju posavskih hrastika. Iznijeli su i svoje mišljenje u pogledu mogućnosti obrane šuma od toga zla. Pitanje je obrađeno opširno, ako i ne potpuno — naročito što se tiče šteta od podkornjaka. Rezultat je njihovog proučavanja, da će hrastove sastojine moći odoljeti štetama od gubara i pepelnice, ako se od mladosti odgoje tako, da stabla razviju što normalnije krošnje i postanu tako otporna protiv šteta, koje im spomenuti parasiti nanose uništavanjem lišća. Takova otporna stabla — misle pisci — odgojila je priroda u starim hrastovim šumama, a mogu se i danas odgojiti t. zv. visokim, a ne niskim proredama, kakove su danas više manje običajne. Visoka se proreda sastoji u tom, da se ne sijeku potištena stabla, nego da se sastojina proredu je u visini krošanja, tako da se krošnje preostalih stabala mogu u budućnosti normalno razvijati. Kod te se prorede imaju čuvati potištena, ali još zelena stabla kao i grmlje. Potištena stabla imaju u glavnom zadaću, da pomažu čišćenje debala od grana, te da zajedno s grmljem štite tlo od naglih i velikih promjena u temperaturi i vlazi, a osim toga da svojim lišćem gnoje tlo. Ne kanim se ovdje potanje pozabaviti s ovom knjigom i predlogom pisaca o uzgajanju hrastovih šuma, nego ću tek naglasiti, da neki navodi, koji bi u glavnom imali služiti za potkrepu glavnog njihovog predloga o apsolutnoj koristi visokih proreda u pogledu sušenja hrastovih šuma, nikako ne: stoje. Tako pisci — da dokažu, kako su mlade hrastove sastojine neotporne, jer da su gusto uzgojene — navode kao primjer za otpornost stara krošnjata hrastova stabla, što ih je stvorila sama priroda. Oni pišu doslovce ovako: »Ti drevni hrastici i pored duboke starosti (preko 250 godina) i plodnog života nisu ni danas igračka smrti od parasita. Parasiti su nemoćni pred njima, ne iz osobitog poštovanja prema njihovoj starosti, već usled toga, što ih njihovo zdravlje i čvrstina odbija od sebe. Dugi niz godina mednjača provede u strpljivom radu, dok jednu jedinu granu ubije. Gubar, kao da se plaši visine njihove krune, a pepelnica se jedva usuđuje dodirnuti njihovo lišće.« Ovaj »temeljni dokaz« o otpornosti krošnjatih hrastovih stabala protiv gubara i pepelnice otpada, jer je na stvari sasvim drugačije. U knjizi »Pola stoljeća šumarstva, Zagreb, 1926.« otisnut je u članku g. Petra M. a n o j 1 o v i ć a pod naslovom »Sadanje stanje hrastovih šuma u Slavoniji « iskaz posušenih hrastovih šuma. Ondje stoji, da se od god. 1910. do 1925. posušilo 20.574 komada starih hrastovih stabala, što čini velik 10 |