DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 12/1929 str. 6     <-- 6 -->        PDF

Država 1928 g. 1927. g. 1926. g.
Jugoslavija 757.857 821.279 778.125
Austrija 523.750 602.800 677.500


U. S. A. 120.513 107.900 96.268
Rumunija 50.773 81.402 126.827
Ukupno 1,544.911 1,684.155 1,796.243


Ova statistika pokazuje, da najveći uvoznik drveta u južnom centru,
Italija, oko polovice svojih potreba pokriva našim drvetom. Ova
poziciju naša država stalno drži uprkos velike konkurencije ostalih
država.


Po važnosti druga država, koja participira na izvozu našeg drveta,
Mađarska , ima na svojem drvnom tržištu sledeće države:5


God. Čehoslovačka Rumunija Jugoslavija Austrija Ukupni uvoz
1928. 12,721.403 9,537.378 4,949.626 1,923.477 29,396.812 q
1927. 12,893.970 9,179.534 3,535.831 1,780.727 28,120.303 q


Ovde smo doduše na trećem mestu, ali naš izvoz u Mađarsku u
stalnom je porastu, a izgledi za budućnost dosta su povoljni, samo ako
preduzmemo sve potrebne mere, da se stečene pozicije ne samo zadrže,
već i prošire.


Ako se još uzme u obzir naš izvoz u Grčku, Južnu Francusku i
Španiju, onda se mora uvideti, da naša država u južnom centru
evropskog drvnog tržišta ima sada najvažniju
ulogu . Ona na to tržište baca godišnje oko 80% svog celokupnog
eksporta (vidi tab. I. i 11.), dakle ovamo koncentriše glavnu svoju snagu,
dok su zemlje konkurencije u isto vreme u većoj meri zainteresovane i
na drugim tržištima — tako Rumunija i na centralnom tržištu, a isto tako
Čehoslovačka i Austrija. Time ne želimo kazati, da je naše tržište j cd
i n o u južnom centru i da ne možemo svoje produkte uspešno plasirati
i na drugim pijacama. Izvesni artikli bez konkurencije (na pr. slavonski
hrast) i stečeni renome naše šumske industrije omogućuju nam put u
sva tri evropska centra pa i u prekooceanske krajeve. Tako je broj
država, koje kupuju naše drvo, iznosio: 1920. — 20, 1921. — 26, 1922. —
29, 1923. — 34, 1924. — 35, 1925. — 37, 1926. — 37, 1927. — 41, 1928. —


44. Broj se dakle stalno povećava i krug naših kupaca se širi, što je
dobar znak za kvalitet naše robe, ali taj veliki krug potrošača našeg
drveta nij e stala n za sve naše drvne produkte. Udaljenost tržišta,
produkcioni troškovi, ekonomske i trgovinsko-političke mere i druge
razne okolnosti — sve su to faktori, koji nam mogu u danoj prilici onemogućiti
dalnju konkurenciju na tržištima, koja ne spadaju u sferu naše
prirodne gravitacije.
Usled gota mi te daleke pijace moramo smatrati rezervom ,
koja dobro dolazi kao odušak u doba slabe konjunkture na našem prirodnom
tržištu, dok glavnu pažnju moramo pokloniti
ovom poslednjem, na njemu se učvršćavati i pre duzi
mati mere da se suzbije tuđa konkurencija. .. prirodno
tržište za veći deo naših drvnih produkata jeste južni evropski
centar i bazen Sredozemnog mora.


Ungarns Holzwirtschaft 1928. Internationaler flolzmarkt 1929. No 99.


478