DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1929 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Jela ne dolazi u Zagrebačkoj gori u posve čistim sastojinama, već pretežno miješana sa bukvom ili podrasla u bukvi kao niži dio sastojine ili opet kao (pojedinačno) skroz sporedni sastojak u bukvi, hrastu i kestenu (vidi kartu za sva tri slučaja). Sa šumarskog gledišta valja pogodovati jeli, u koliko lokalne potrebe — osobito u nižim predjelima — ne iziskuju uzgoj druge vrsti drva. LITERATURA*. He g i: Illustrierte Flora von Mittel-Europa, München 1907. Petračić : Uzgajanje šuma, Zagreb 1925. Hire : Revizija hrvatske flore, Zagreb, Jug. Ak. 1903.—13. Hempel-Wilhelm: Die Bäume und Sträucher, Wien 1912. J. Mattfeld : Die Pflanzenareale, Berlin 1926 I. 2. Braun-Blanquet : L´origine et le développement de flores (cit. po Mattfeldu) dans le massif central de France, Zürich 1923. Šarić : Vegetacija zagrebačke okoline, glasnik hrv. Prirodoslov. Društva 1902. Forenbacher : Formacije zagrebačke okoline, Rad Jug. Akad. Znanosti i Umjetnosti 1907. Fekete-Blattny : Die Verbreitung der Bäume und Sträucher in ungarischen Staaten, 1914. Kišpatič : Zagrebačka gora, Spomenica Hrv. Plauin. Društva o 10-godišnjici, Zagreb 1884. Gorjanović-Kr am berger: Geologijska pregledna karta zagrebačke okoline, Zagreb 1908. Lukas : Geografija Kraljevine SHS, Zagreb 1922. Iz te osnove mogao sam samo jedno vidjeti, a to je, da nema jele na Brestovcu, dok sam je ja našao. Podaci o odnošaju jele i bukve po g. L e u s t e k u (za cjelokupnu šumu računato) 1876. 1908. 192C. bukva 68% 79% 80,6% jela 12% 11% 7,8% Ujedno mi je g. Le us tek rekao, da jele ovdje nema sađene. Podatke od kaptolske šume nisam mogao dobiti, jer ih nemaju. Résumé. C´est une oeuvre de géographie botanique, dans laquelle l´auteur vient a cettes conclusions: Le sapin s´étend dans la Montagne de Zagreb plutôt sur les pentes et les vallées septentrionales. Vers le haut, son étendue naturelle n´a aucune limite; vers le bas, sa limite est du coté S au moyen de 390 m, du coté N au moyen de 200 m. Les expositions favorables a la prospérté du sapin sont N, NE, partiellement aussi E et NO. Le sapin ne se trouve pas, dans la montagne de Zagreb, dans des peuplements purs, il fait plutôt des peuplements melés — principalement avec le hetre — ou des étages inférieurs dans des peuplements de hetre. Du point de vue forestier, il faut favoriser le sapin a moins que les circonstances locales n´exigent d´autre essence. * Pri koncu radnje dobio sam od g. L e u s t e k a, šum. nadzornika grada Zagreba »Gospodarsku Osnovu« od god. 1877., sastavljenu od M. V r b a n i ć a za Gradsku Šumu. 358 |