DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1928 str. 33 <-- 33 --> PDF |
NASTAVA I NAUKA O fakultetima i studiju šumarske privrede. U »Šumarskom Listu« br. 5. iz 1928. g. štampan je komentar rezolucije o šumarskom i rudarskom fakultetu u Sarajevu, koji je napisao g. profesor dr. Ugrenović. Neka mi je dopušteno na ovom mestu da se osvrnem na taj komentar. Najpre da objasnim postanak i razloge sarajevske rezolucije. Medu intelektualcima u Sarajevu, a naročito u inženjerskim krugovima i uz vrlo živo učešće šumara i rudara, dugo se raspravljalo pitanje koji bi fakultet najbolje zadovoljio potrebe centralnih oblasti države, i došlo je do zaključka da bi to bio pre svega šumarski fakultet. A evo zašto. Glavno šumsko bogatstvo naše države leži u ovim oblastima, gde su šume najveće prirodno blago i glavni izvor rada i bogatstva u opće. Tako je danas, a tako će biti i u buduće, jer se šumsko zemljište ovih oblasti po svom položaju i sastavu tla ne može inače racionalnije iskoristiti. Šume se ovde rapidno otvaraju industriji i ne eksploatišu ekonomski i po načelu potrajnosti. Malo je učinjeno da se šumska privreda intenzivira i usavršuje. Svi problemi pravilno organizovane šumske privrede: katastar sa premeravanjem, ograničavanjem i arondiranjem šuma u vezi sa kolonizacijom, razdeoba servitutnih i slobodnih državnih šuma sa uređenjem šuma, pretvaranje prašuma, kržljavih šuma i šikara u više privredne oblike, uz pomoć prirodnog i umetnog pošumljavanja, pomeranje razmera u korist boljih vrsta drveta, pošumljavanje krša i goleti sa zaštitom od bujica, problem male drvarske industrije, problem dugoročnih ugovora i rada u državnoj režiji, problem učešća države u velikoj šumskoj industriji, oslobođenje stručne šumarske službe od političke uprave, gradnja šumarskih upravnih i poslovnih zgrada, izgrađivanje šumske saobraćajne mreže, organizovanje saobraćaja na šumskim industrijskim željeznicama, stoje ovde otvoreni i ispremešani. Veliki je državni interes da se ti problemi shvate i rese pravilno, jer su u pitanju milijarde narodnog imetka, pa i egzistencija naroda na našoj planinskoj i rasnoj hrptenjači, na kojoj drvo zamenjuje pšenicu. Razmišljali smo o tome, može li se poveriti našoj jadnoj upravi, u kojoj su i dobri stručnjaci nemoćni pred terorom političkih i partijskih vlasti, da isključivo sama rešava te probleme, a da oficielna naša nauka ostane posve po strani u tome poslu. I došli smo do zaključka da je potrebno da i praksa i nauka´ uzmu učešća u velikim zadaćama naše šumske privrede. Nacionalna šumarska nauka treba da shvati da je njezino učešće u ovome radu prva njezina dužnost i da se radi te dužnosti treba da useli ovamo, da bi mogla na samome terenu izučavati probleme i izabirati i pripremati stručne sile koje već od kuće donose sposobnosti, volje i razumjevanja za teške poslove svoga budućeg poziva. To su razlozi radi kojih se traži šumarski fakultet u Sarajevu.1 Obzirom na veliko rudno bogatstvo centralnih oblasti, koje se također privodi eksploataciji, osetiće se uskoro i iz sličnih razloga da im treba i rudarski fakultet. I jer je jedan fakultet preskup, postavljeno je pitanje, da li bi se obadva fakulteta mogla da udruže. Najbolji šumarski i rudarski stručnjaci iz ovih krajeva složili su se jedno 1 Za širu javnost ja sam ovu stvar objasnio u članku: ...... ......... .. ...... . ........ ......... Beogradska „...", br. 1213. od g. 1928, 359 |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1928 str. 34 <-- 34 --> PDF |
glasno u tome, da je to udruženje i prirodno i moguće, da nije novo i da je u sličnim prilikama davalo vrlo dobre rezultate. I odlični agronomski stručnjaci izjavili su, da je obzirom na terenske prilike ovih oblasti posve pravilno, da se studij šumske privrede veže sa rudarstvom a ne sa poljskom privredom. I tako se iskristalizovala ideja o osnutku jedne visoke škole za šumsku i rudarsku privredu u Sarajevu. 0. dr. Ugrenović ne će da primi gornjih razloga, pa kaže da je iz osnova pogrešno, kada se radi bogatstva šume traži fakultet u Sarajevu. Za uspešnu nastavu traži uzorne objekte, gde se vidi rad šumara stručnjaka, a bosanske su mu šume ekonomski negativni objekti. On za´hteva nadalje mogućnost za lako upoznavanje svih biljno-geografskih regija i svih načina podizanja, eksploatacije i uređenja šuma, dobre saobraćajne veze i kontakt sa srodnim i pomoćnim naukama na univerzitetu, a Sarajevo koje mu leži periferno toga svega nema. Zato Sarajevo nema nikakvih uslova za visoku šumarsku školu, a za rudarsku ipak ima. Može se dakako diskutovati o uslovima koje ima Sarajevo za visoku školu, ali se još više može diskutovati o razlozima koje navodi g. dr. Ugrenović. a koje ni jedan objektivan stručnjak ne može u celosti prihvatiti. Pre svega nije tačno da je bogatstvo šuma jednoga kraja irelevantno za šumarsku nastavu, sve i kada te šume nisu na visini. Kada je nastava u centru šumske privrede, onda je lakše upoznati tu samu privredu. A od velike je važnosti da se student upozna sa objektima svoga budućeg rada i sa primenom boljih, savremenih metoda rada na samim tim objektima. To osećamo svi mi koji smo studirali na modernim visokim školama u inostranstvu, pa se posle toga povratili u Bosnu. Što se tiče raznih biljno-geografskih regija, raznih načina eksploatacije šuma, izrađivanja, prerađivanja i trgovine drvsta, gradnje šumskih objekata i uređenja šuma, toga svega ima u Bosni dosta, i upravo u onome stadiju razvitka koji će studenti kao budući šumari nastaviti u1 praksi. Ja nikada ne bih tvrdio, da su bosanski objekti u tome pogledu za studij negativni. I upravo sam protivnog mišljenja, da se tehnički i komercionalno može mnogo da nauči u bosanskoj šumskoj privredi i u pozitivnom smislu. Na žalost ne mogu to isto da tvrdim u pogledu podizanja i obnavljanja šuma. Ali kad se g. dr. Ugrenović poziva baš na moje svedočanstvo, veliko je pitanje kako bi se ja kritički izrazio i o onim objektima zbog kojih Sarajevo leži periferno za edukaciju šumarstva. Za sada kažem samo toliko, da je pitanje hoće li uopće biti kakovih uzornih objekata u našoj zemlji, ako se bude nastavilo po dosadašnjem kursu. Neka niko ne uobražava, da će šumska privreda propasti u Bosni, a ostati pošteđena u drugim oblastima. A ako je dobra volja tu, i u Bosni se mogu razmerno brzo urediti uzorni objekti, i to upravo taki koji najbolje odgovaraju prosečnim potrebama države. Ja od 1919. plediram zato, ali nema ni od kuda razumevanja ni pomoći. Ali ne uči se samo na uzorima nego i na životu, onakom kakav je. Ni klinike ne demonstriraju medecinarima samo zdrave i uzorne ljude. A naši studenti šumarstva biće po mnogo čemu budući lekari naše šumske privrede. Najposle strogo sudeći samo po kriteriji udaljenosti od uzornih objekata nije ni položaj Zagreba idealan. U Sloveniji i u Zagorju ima svakako sreskih mesta boljega položaja za šumarske fakultet; a Sarajevo i ako je geografski centar države i važno prometno čvorište leži periferno u tome pogledu. Ali šta onda, da se kaže za Beograd? Koji su to uzorni objekti, biljni geografski regioni, načini pošumljavanja, eksploatacije i uređenja na utoku Save u Dunav, koji su bili odlučni kad se tamo osnivao šumarski fakultet? Ima i jedno principijelno pitanje koje je pokrenuo g. dr. Ugrenović u svome komentaru. On je odlučan protivnik izolovanih visokih škola i tvrdi da je potrebno da se savremena šumarska nastava razvija samo na univerzitetima. Ovo pitanje treba raspraviti odvojeno od sarajevske rezolucije, da se jednom stvori pravi sud o šumarskoj struci u našoj zemlji, jer se doista pokazalo, da i medu samim šumarima postoje dva 360 |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1928 str. 35 <-- 35 --> PDF |
gledišta o njihovoj struci. Jedno je gledište, objavljeno nedavno kao neko gledište iz Generalne Direkcije Šuma, po kome šumarsko osoblje nije tehničko osoblje. Kao da je i g. dr. Ugrenović toga »hvatanja, kada forsira tieko isključivo prirodnjačko šumarstvo na univerzitetima. Ako se šumari degradiraju na administrativno osoblje, kojemu je zadaća da vrši samo šumarsku poticajnu službu, te da čuva i podiže šume, onda se ovo »hvatanje može i da razume i prirodno je donekle, da se budući šumari obrazuju jedino na univerzitetu sa pravnicima, filozofima i teolozima. Ali ima i jedno drugo shvatanje, po kome je šumar inženjer, koji treba da vlada svima poslovima šumske privrede, t. j. svima poslovima proizvodnje drveta i podmirenja ljudskih potreba u drvetu, počinjući od proizvodnje i sejanja šumskog semena pa sve do izrađivanja i prodaje drvenih polufabrikata. Po ovome shvatanju nije dosta, da šumar pozna samo šumsko tlo, geologiju šumskih raslina i metode uzgoja, nego mora biti verziran i u svima tehničkim poslovima svoga privrednoga procesa, kako mu kad dolazi, jednom da meri, procenjuje i štiti svoje područje, drugi put da izrađuje i prerađuje sortimente drveta, treći put, da gradi ubikacije i saobraćajne puteve, četvrti put da izrađuje plan svoga rada u jednom ili drugom pravcu i t. d.2 Za tog šumara je nauka o šumskoj privredi primenjena nauka, koju je bolje učiti na tehničkim školama i uz pomoć ostalih tehničkih struka. 1 doista se šumarska nastava ne razvija danas samo na izgrađenim univerzitetima, nego i na visokim tehničkim školma i na izolovanim specijalnim školama. Sasvim je pogrešno mišljenje, da su izolovane škole najnezgodnji tip visokih škola, jer se ne mogu pomagati profesorima sa univerziteta. To su upravo idealne škole, samo ako´ se osiguraju specijalistima i za pomoćne struke. A specijaliste ne moraju biti samo profesori univerziteta. Na visokim tehničkim školama postoji tendenca da i matematiku i fiziku predaju profesori inžinjeri, a ne profesori filozofije. Nezgoda je samo, što su izolovane škole preskupe. Zato se kombinuje. Zato smo i mi u Sarajevu kombinovali šumarski i rudarski fakultet. G. dr. Ugrenović je protiv te kombinacije. On kaže, da je šumarstvo privreda, a rudarstvo industrija. I to mu nije tačno. Privreda je širi pojam, pod koji se može podvesti i šumarstvo sa šumskom industrijom i rudarstvo udruženo sa topioničarstvom. Ali o tome se ovde ne radi. Za kombinaciju nastave odlučni su isti ili srodni nastavni predmeti, da bi se mogli da uštede i dopunjuju profesori. A u tom pogledu su šumarstvo i rudarstvo najbolja kombinacija. Neka dokazuju predmeti koje šumarski inženjer može kombinovati sa rudarskim: matematika, fizika i mehanika, kemija, geologija, mineralogija i pctrografija, plansko i terensko crtanje, građevna mehanika, geodezija sa crtanjem, deskriptivna geometrija, crtanje deskriptivne geometrije, opća građevna nauka, nauka o mašinama, elektro-tehnika. visoke gradnje, saobraćajne gradnje, građevne konstrukcione vežbe, hemijska tehnologija, mehanička tehnologija sa gradnjom postrojenja, pravo, nacionalna ekonomija, trgovina i knjigovodstvo. Nekoje od ovih predmeta trebalo bi predavati odvojeno za svaku struku, ali bi jh sve mogli predavati isti profesori. Razume se da bi specijalne stručne predmete predavali i pri ovoj kombinaciji, kao i pri svakoj drugoj, profesori specijalisti. Naposletku ideja nije nova. Ima odličnih šumara u našoj zemlji koji su studirali sa rudarima. To su živi dokazi dobre kombinacije, koju nažalost naši fakulteti sa svojim đacima nisu ni dostigli ni natkrili. Na koncu još nekoliko reći o izolovanosti Sarajeva. Ta je izolovanost više umišljena nego li stvarna. Sarajevo ima odlične muzeje i biblioteke, geološki zavod, fitopatološki zavod, te obilje inteligencije koja bi po potrebi mogla nadoknaditi univerzitet i iz koje se i do sada regrutovao lep broj univerzitetskih profesora. Tu su ..~ - Ja sam o tom pobliže pisao u člauku: Die Technische Richtung der modernen Forstwirtschaft. Zentralblatt f. d. gesamte Forstwesen, Heft 3—4, 1927. Wien. 361 |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1928 str. 36 <-- 36 --> PDF |
posletku najveća šumska i najveća rudarska direkcija u državi, koje i tako treba dotirati sa najboljim stručnim silama i koje br valjda nešto značile i za stručne fakultete. Bilo bi dakle dovoljno razloga da se koncepcija o visokoj školi za šumsku i rudarsku privredu bolje razume, ali nema dovoljno volje i interesa zato, pa se iznalaze svi mogući razlozi protiv. Zato se može razumeti, što nam jedan profesor šumarstva sa fakulteta iz Zagreba, koji je inače protiv izolovanih visokih škola, preporučuje izolovanu montanistiku, a drugi profesor montanistike sa univerziteta iz Ljubljane upravo protivno. Nama u Bosni ostalo bi prema tome da čekamo, dok se gospoda univerzitetski profesori iz Zagreba i iz Ljubljane putem naučne diskusije ne sporazume za koji fakultet imamo manje uslova. Možda bi se tako uzgred utvrdio i pravi nivo akademske objektivnosti u našoj zemlji. Ipak mi ne verujemo, da će na kulturni jauk Bosne sav Zagreb i sva Ljubljana odgovoriti gestom pomenutih univerzitetskih profesora. Ing. Dr. J. Zubović Nama je milo, što smo našim primjedbama u broju 5. »Šumarskoga Lista« dali autoru sarajevske rezolucije poticaj da osvijetli šumarsku stranu pitanja višeg stručnog obrazovanja. Na taj je način odstranjen onaj defekat rezolucije, sa kojim je ona ugleda svjetlo i po kojemu nam se moralo pričinjati da je šumarska nastava imala da bude tek od sekundarne važnosti u kombinaciji sa rudarskom školom. Naši su´ prigovori, izneseni u broju 5. »Šumarskoga Lista«, strogo načelni, stvarni i koncizni. Zato nema ni razloga ni povoda da se na njih ponovo vraćamo. Mi ćemo se tek zaustaviti na nekim pojedinostima gornjega obrazloženja u želji, da osvijetlimo naše gledanje na te pojedinosti. Mi priznajemo da će naša savremena šumarska politika i savremeno »stručno gazdovanje« po čitavoj državi a naročito u Bosni stvoriti strahovitu množinu teških sručnih problema, koje će morati da riješi budućnost. U toj je konstataciji saglasan s nama i autor. Ova strahovitost tih problema iskače danas ne samo pred očima šumarskih stručnjaka već i pred očima onih lajika, kojima je iskreno na srcu interes otadžbine. Jaki intenziteti oplodnih sječa, od kojih je samo jedan korak do čistih sječa, u oblasti uzgojno najtežih vrsti bukve i jele pa neracijonalnost paše, već sami po sebi ruše u prah svako stručnjaštvo. No beznadno je tražiti liječenje toga zla u smještanju šumarske nastave u centar bosanskih šuma. U Sarajevu bi mogli da rade svi mogući naučni instituti najsavremenije visoke škole — posve je svejedno, da li u formi fakulteta ili izolovane stručne škole — sa dovoljnim brojem snaga, pomagala, finansijskih sredstava i t. d., pa se ipak problem »podizanja i obnavljanja šuma« ne bi krenuo ni za pedali. To iz prostoga razloga, što »podizanje i obnavljanje« bosanskih šuma ne traži nikakav neobičan i specijalan naučni rad već samo solidan stručnjački rad. A uslove toga rada može da stvori samo valjana organizacija šumarske administracije, prosta od svih partijskih upliva. To emancipovanje stručnjaka od partijskih upliva ne može provesti ni nauka ni najsolidnije stručnjačko obrazovanje negledcći da li se ono stiče na univerzitetima ili na izolovanim školama, da li u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani ili Sarajevu. Dakle potreba podizanja i obnavljanja bosanskih šuma nije i ne može biti argumenat, koji bi dovoljno opravdavao potrebu da Sarajevo bude sjedište šumarske nastave. Autor ima pravo kad tvrdi, da »ni klinike ne demonstriraju samo zdrave i uzorne ljude«. No autor zaboravlja dvije važne stvari. Prvo, da se i na medicini prije svega — i to vrlo temeljito — uči anatomija i fizijologija dakle građa i funkcionisanie organizma zdravoga čovjeka, a tek onda patološka anatomija i bolesti i njihovo liječenje. Ako ostanemo na našem gledištu, znači da i šumari moraju prije svega da upoznaju i strukturu zdravog šumskog organizma i funkcionisanie zdravog gazdovanja. A takve objekte, kako priznaje sam autor, ne može dati uprava bosanskih šuma. Drugo, autor zaboravlja na osnovnu razliku između medicine (u običnom smislu riječi) 362 |