DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 9 <-- 9 --> PDF |
45% ugljenika, koji drvo uzima iz vazduha; 42% kiseonika i 6.5% vodonika, koje drvo dobi ja delom iz vazduha, delom iz tla; 1.5% azota i 5% čvrstih mineralnih materija, pepela, koje predstavljaju vlastiti udeo tla. Mada dakle tlo učestvuje u neznatnoj meri u gradji drveta, ipak njegovi mineralni sastojci igraju veoma značajnu ulogu, služeći za izgradnju njegovog čvrstog kostura ; verovatno da su izvesni asimilacioni procesi mogući samo u njihovom prisustvu. Imajući u sebi humus i budući njime pokriveno, tlo doprinosi obnavljanju ugljene ´kiseline u vazduhu, sadiste je za akciju bakterija i korisnih simbioza, a zadržava vlagu, enabdevajući biljke vodom, šumski pak vazduh parom; kad mu se poklanja pažnja sudeluje u stvaranju specijalnog šumskog klimata. Glavni pak izvor za stvaranje drvela jeste atmosfera; iz vazduha i iz tla uzete materije transformiraju se uz asistenciju svetlosti i toplote poglavito u atmosferi u drvo, ali ne same od sebe; pokretna sila za ovu transformaciju jeste u ovom slučaju biološka zajednica drveća. Delići tla, koje struja sokova izazvana odozgo izvlači na više, podležu ovde izvesnoj vrsti sublimacije; visoko iznad´zemlje, u široko razgranatim, u hiljade grana raščlanjenim krunama, gde su dodirne tačko u beskraj umnožene, gde ima toplote i svetlosti u izobilju, i gde se potrebne materije kako one odozdo tako i one odozgo tako reći »in statu nascendi« susreću, nastaje uz učešće osetljive plazme zelenih organa tajanstveno privlačenje i sjedinjavanje. Ovom transformatorskom akcijom; ipak nije iscrpljen sav rad biološke zajednice drveta; njena dalja značajna, uloga jeste stvaranje lokalnog specifičnog klimata. Dok na otvorenom polju i gore u krunama mogu svetlost, toplota i vetar da nesmetano´ vrše svoj uticaj, dotle- je njihovo- dejstvo izmedju tla i kruna i to prema jačini vazdušnog sloja koji zauzima biološka zajednica drveta jako ograničeno; statički otpor drveća, pokrivač zemljišta, isparavanje grana, nižeg raslinja i staništa održavanog u stalnoj svežini imaju u unutrašnjosti šume jedno osobito stanje: Donekle nižu, ali za to pravilniju temperaturu nego na polju, veći sadržaj vodene pare, difuznu svetlost, ograničeno strujanje vazduha; ublaženost, a pri tome i izjednačenoet ovih klimatskih faktora znaci su specifičnog ekološkog stanja (milieu ambiant forestier), koje vrši potpuno njemu svojstven uticaj kako na nadzemnu tako i na podzemnu floru i faunu, a čije je stalno poboljšavanje i obezbedjivanje bez sumnje jedan od prvih zadataka šumara. Opšti pak cilj kontrolnih metoda leži prema Biolley-u u tome, da se cela šuma dovede u takvo stanje, u kome bi mogla da za se izvuče iz produkcionih sredstava, koja su joj bila stavljena na raspoloženje, najvećumoguću korist; priroda stavlja na raspoloženje u vazduhu i u tlu bez prestanka materije i energije, samo je potrebno da se vazdušni i zemljišni prostor u ćelom1 njegovom obimu, u koliko ga je moguće biološkom zajednicom drveća obuhvatiti, što potpunije i bez ikakvog prekida iskoristi. Sredstvo da se ovaj cilj postigne jeste biološka zajednica drveća; to je posrednik, koji omogućava, da se aktivnosti atmosfere i tla dopunjuju i da se u trajnoj i savršenoj saradnji spajaju, to je — trajno zauzimanje sviju mogućih slojeva tla i vazduha, koji se mogu domašiti. Regulatorovoga rada nalazi se u šumarevoj ruci: to je gajenje sastojina, koje se sastoji poglavito u eksploatacionim radnjama. Već iz ove ovlaš nači 215 |