DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 8 <-- 8 --> PDF |
neće žnjeti — mišljenje, koje na jednoj strani, gde se osećaj odgovornosti u toliko više probudi, vodi ka najvećem naprezanju i upinjanju, ali isto tako s druge strane vodi i ka nemarnosti i zaboravljanju dužnosti. U svetlosti finansijske nauke prikazuje nam se vrednost sečne soestojine tog proizvedenog dobra kao ekvivalent celokupne produkcione naklade, dakle kao nagomilani dug, koji sastojina vrednošću svoje sečne eksploatacije mora da plati; sastojine su dakle u svetlosti ovoga shvatanja obrtni kapital; jedini kapital, koji u šumskom gospodarstvu trajno ostaje i stalno nove vrednosti stvara, to je zemljište; izmedju poljske privredei šumskog gospodarstva dakle nema nikakve razlike, sem možda te, što dužina produkcionog procesa iznosi ovde na pr. u godina, a tamo samo jednu godinu ili samo jedan deo godine; ovo vreme, zvano ophodnja, izmerićemo u napred tako, da bi nam omogućila, stvarajući okvir gazdinstva, da postignemo najveći prihod od zemljišta kao ekonomskog cilja. [Med ove razlike dohiće sečna eksploatacija svake godine sa gospodarske plohe samo približan njen u-ti deo; cela dakle gospodarska ploha razvrstana je prema dobu starosti sastojina, na osnovi doba starosti sagradjeno je dosledno celo šumsko uredjenje, procenjivanje šuma i šumska statika. Sa gledišta pomenutog shvatanja prikazuje se prema tome šuma kao zbir samostalnih, uzajamno nezavisnih, više manje jednodobnih i jednovrstnih sastojina, od ikojih svaka ima odredjen početak, mehanički tok života, veoma sličan slici, brojno izraženoj u nekom, odeljku sastojinskih tablica prinosa, kao i odredjeni kraj odnosno završetak, zaokruženo doba, ostavljeno za njen život, izmereno je unapred prema finansdjskim principima, u najtešnjoj zavisnosti od kamatne stope, kojaprema svojim osnovama leži potpuno izvan šume; u istoj zavisnosti prikazuje se i veličina dozvoljene zalihe; pojedini dobni razredi su uzajamno prostorno odeljeni i sa horizontalnim sklopom; tlo i sastojina ne stvaraju ovde celinu za sebe, već su to po karakteru dva potpuno raznoroda sastojka: šumsko tlo osnovni kapital, sastojina pak nagomilan dug, koja ga mora s vremena na vreme otplaćivati svojom smrću, prinudnim odvajanjem od tla, posle čega šumar opet polazi od gole zemlje. To je dakle prvo gledište na šumu, Izvedeno veslački u opšte iz analogija i elemenata, koji su izvan nje, koji su daleko od suštine šume, ali na neki način oficijelno gledište; suprotno ovome drugo gledište trudi se da se formira iz same šume i njenog života. Biće možda eelishodno, ako pri iznošenju ove druge slike a u najužoj vezi sa našim tematom pokušamo odmah da idemo u mislima istini putem kao i H. Biolley,3) čije će ime isto tako kao i ime njegovog učitelja Gurnaud´a ostati sa idejom kao 1 sa konstrukcijom »kontrolnih metoda « za uvek nerazdvojno ´Spojeno; možemo to učiniti u toliko lakše, pošto sledbenici ovog drugog gledišta, tako na pr. A. Moller, upravo veoma često se pozivaju na Biolley-a radi dokazivanja svojih sopslvenih tvrd jenja. Biolley gleda na šumu kao na trojednicu, kao na živu formaciju, u kojoj su tri komponente intimno medju sobom spojene: tlo, atmosfera i biološka zajednica drveća; do ovog pojma dolazi on na osnovi života šume i njenih manifestacija, kao i na osnovi sastava njenog proizvoda, drveta. Ovo se sastoji u širokoj razmeri iz: 3) Biolley IL: Die Gesichtspunkte der >Méthode du Contrôle« 1924. 214 |