DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 7 <-- 7 --> PDF |
u kakvim razmerama bi trebalo izbirati eksploatacione mase, to bi, veli, trebalo da spada u kompetenciju i u delokrug rada dotičnog šumskog gospodara; on sam, veli, treba da snosi odgovornost za svoj rad u šumi, i da ne može da je svaljuje na grbaču šumskom uredjenju; ali zato će mu pripasti i čast i puna lična satisfakcija zbog postignutih ekonomskih rezultata, Ph. Flury traži dakle onoi, što je u ovom pogledu propovedao Ilundeshagen a do god. 1815. šta više i I. Cobta, a posle njih sa malim izmenama čitav niz istaknutih ljudi kako ma polju šumske proizvodnje (K. Gayer, Engler, Chr. Wagner, A. Moller) tako i šumskog uredjenja (A. Tichy, A. Kubolka, L. Hufnagl, H. Biolley) : potpunu slobodu šumskog gospodara u pogledu unutrašnjeg prostornog uredjenja, slobodu razume se uslovnu, disciplinovanu, sa punom odgovornošću. U ovom stadijumu razvića suziće se u suštini značaj i uticaj šumskog uredjenja s pogledom na ranija vremena: Odričući se u korist šumske proizvodnje najvećim delom od uticanja na prostorno uredjenje šume, izgubiće svoju dosadašnju vlast u šumi, postaće samo prost pomoćnik šumskog gazdinstva, vratiće se svome prvobitnom zadatku — ali će zato izmed j u njega i šumske proizvodnje da nastane potpuno izmirenje. U koliko se gospodarski intenzitet penje, u toliko se stalno emanjiuju dolovi šume, koje šumska proizvodnja smatra kao dosta važne, da bi ini poklonila pažnju i odgovarajuću brigu; sastojina, skupina, drvo, to su stupnjevi ovog razvitka, pri čemu za oba poslednja je karakteristično to, da se ploha, koju zauzimaju, ne da više geometrijski skicirati. Sistemi dobnih razreda, kod kojih je glavni, mada i veoma nesavršen i mnogo puta varljivi instrument površinski odnos dobnih razreda, nisu zgodni kod ovih delikatnijih ekonomskih formacija: skupinskog i probirnog gospodarstva, kod kojih se pojam »sastojina« a sa njim i njena plošna osnova rasplinula — za ove priliko zgodnije su: III. kontrolne metode; njihov odnos prema šumskoj proizvodnji je bez zamerke. Da bismo prodrli dublje u smisao ovih metoda, moramo sebi jasno predstaviti oba suprotna gledišta na šumu, koja se još od prvih početaka šumarstva kao naučne discipline medjusobno bore za venac pobede. Istina je, da je zemljoradnja starija vrsta ljudskog zanimanja nego šumarstvo, koje je šta više dugo vremena bilo podredjeno zemljodelstvu kao usavršenijem od sebe. Pri ovakvom odnosu ne možemo se ni u kom slučaju čuditi, što je šumarstvo počelo da gleda na šumn isto onako kao što gleda zeinljodelstvo na svoje njive. Zemljoradnik polazi odi gole zemlje, poseje u nju na pr. repino seme; kad ovo nikne, oplevi ga i proredi, posle čega čeka izvesno vreme, dok mu gospodarski sazre; žetva mu vrati zajedno sa interesom sve izdatke — a u onom što mu pretekne daće mu »rentu od zemlje«, kao od jedinog kapitala, koji u njegovom gospodarstvu trajno ostaje. Ovo je gledište bilo preneto na šumu i postalo je više manje sve do> danas oficijelno gledište. Prema njemu i šumar polazi od gole zemlje, poseje u nju seme, i kad ovo nikne i predje u sastojinu, oplevi ga i prebere; na taj način sastojina pre no što mu ekonomski sazre, postaje za njega izvor za iskorišćavanje pre seče, eventualno i slučajnoiskoirišćavanje, i pružiće mu najzad mogućnost kad proteče izvestan broj godina od njenog osnivanja, da je iskoristi glavnom završnom sečom. U ovakvom shvatanju leži skoro svuda ukorenjeno mišljenje, da šumaru nije data da uživa plodove svoga rađa, da žanje što nije sejao, seje, što 213 |