DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 6 <-- 6 --> PDF |
da bi se odstranile diferencije izmedju šumske proizvodnje i šumskog uredjenja ići još malo unapred, no što se dosada išlo, a ovaj put mora hteli ne Meli da vodi preko dosadanje forme sečne osnove, koja se u ovom slučaju mora žrtvovati. Krajnji cilj ovog dugogodišnjeg razvitka ne može biti drugojačiji nego principijelan, do krajnjih konsekvenca izvedeno odvajanje i nezavisnost oba zadatka, koje je šumsko uredjenjedo sada imalo pred sobom: vremensko i prostorno uredjenje šumskog gospodarsiva, kao što je to već skoro pre 100 godina zahtevao Hundeshagen. Nijedan od ova dva zadatka ne itreba da utiče jedan na drugog, niti odredjivanjo veličine etata na mesto, gde bismo ga hteli dli mogli uzeti — niti briga za prostorno uredjenje na visinu etata.1) Ovaj zadatak trebalo bi izvesti na sledeči način: Šumsko uredjenje s obzirom na stvarno stanje šume a vodeći računa o principima, ekonomije´ i obzir o bezbednosti prinosa, odredi za najbliže gospodarsko razdoblje na osnovi priraštaja, i zalihe, eventualno konkretne seče i presečne zalihe kao i priraštaja ma ha sečnih sastojina uračunavajući tu i ono što se prema principima šumskog gazdinstva smatra, za neophodno potrebno (na pr. upotrebom metode 1. Niraburskog ili Stotzer-Hufnagla) dozvoljenu veličinu eiaia po masi, koja je za šumskog gospodara obavezna, i to potpuno, .samostalno, ne vršeći pri tom nikakav uticaj na prostorno uredjenje, pošto mašta iskorišcavanja, pri ovom radu nisu unapred poznata — a. istovremeno spreči i povratni uticaj mesta iskorišcavanja na veličinu ukupnog etata, dolazeći na taj način do pravednijeg etata; time bi ona prava 1 nezavisna uloga šumskog uredjenja, uredjenje vremensko, bila završena, Utvrdjivanjem etata po masi ne stavljaju se nikakve prepreke samostalnom, od njegove veličine potpuno nezavisnom, izvodjenju prostornog ´uredjenja ni sa spoljne nii sa unutrašnje strane; deobnu mrežu kao´ i mrežu sečnih članaka moguće je projektovati dosledno i u prvom redu na produktno-tehničklm osnovama; ali i unutrašnje prostorno uredjenje, t. j . uredjenje biološke zajednice drveta, može se izvesti prema istim idejama vodiljama — pošto ništa ne stoji na putu, da se celoku.pan etat mase rasporedi na pojedine zgodne sastojine potpuno, prema načelima i potrebama šumske proizvodnje, iskorišcavanja i zaštite kao i šumarske ekonomike a u punoj harmoniji i sa celim šumskim gospodarstvom prema potrebi, kao i posle zrelog razmišljanja i u svakom pojedinačnom slučaju; sečna osnova, raspored ju j ući ukupni etat mase prema vrstama drveća a u glavnim crtama i s pogledom na. pojedina mesta iskorišcavanja, mogla bi biti prema prirodi same stvari u ovom slučaju samo neobavezan program. Kad je stvar ovako rešena, onda, razume se, prestaje prostorno uredjenje da bude isključivo domena šumskog uredjenja, kao što je to bilo dosada, i nastaje pitanje, u kolikoj meri šumsko uredjenje treba, odnosno mora da se odrekne svoga uticaja na njih radi slobode šumske proizvodnje. Ph. Flurv, direktor instituta za šumarska istraživanja u Ziiriehu. koji za Svajcarsku hoće da održi suprotno drugim jačim težnjama princip »sastojine« kao ekonomske i taksacione jedinice, 1 kome se prema tome zaista ne može pripisivati da naginje ka radikalnim prevratima, drži, s obzirom na nemaeke prilike,2) da će zadatak šumskog uredjenja u budućnosti biti geometrijsko-taksacioni rad, eventualno tu i utvrdjivanje etata i statistike prinosa; kako, gde, kada i 1) Wagner Clir.: Die Grundlagon der raumliehen Orđmmg im Walde HI/1914. 2) Flurv Ph,: Foistliche Reiseskizzen aus Deutsehland S. Z. f. F. 7—8/1924. 212 |