DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 5 <-- 5 --> PDF |
cenalne seee i oslanjajući se pri ovom biranju na projektovanu mrežu sečnih ičlanaka, koja u ovom slučaju postaje nasljednik opšte gospodarske osnove šestarskih sistema kao i okvir celo g prostornog rasporeda, ceo niz Asploatacionih površina za najbliži decenium gospodarskog razdoblja; pri njihovom biranju rukovodi se čas i to u prvom redu njihovom sposobnošću za seču, dakle obzirima pretežno ekonomskim, čas, ako hoćemo da idemo stopama H. Judeich-a, «obzirima na čisto odredjeno prostorno uredjenje, naime pni formaciji gole seče, — u ovom slučaju dakle poglavito obzirima ekonomsfco^tehniôkog karaktera; iz sečne osnove izlazi posle «ovoga kao slučajna posledica u nju ovako uvrščenih eksploatacionih ploha a izvesan etat mase. I na taj način možemo posmatrati interesantnu pojavu: Sistemi dobnih razreda odbacivanjem opšte gospodarske osnove šestarskih sistema uspeli su da uredjenje šumskog gospodarstva u pogledu prostornom i vremenskom — u opšte uzeto — načine nezavisnim i da ga stave ma njegove vlastite osnove, ali to nisu uspeli da učine tako dosledno; radi ovoga bilo bi potrebno odbaciti i specialnu sočnu osnovu šestarskih sistema, koju su ipak sistemi dobnih razreda bez principielnih promena preuzeli, na štetu šumske proizvodnje. U onim razdobljima kratkog trajanja, za koja ovi sistemi sastavljaju svoje sečne osnove, živi dakle duh šestarskih sistema i na dalje: Da bi se održao sečnom osnovom utvrdjeni etat, potrebno je da se tačno odredjene sastojime na tačno odredjenim površinama, «za tačno unapred odredjeno doba podvrgnu seâi — postupak dakle, koji se sa racionalnom! šumskom proizvodnjom ne može složiti — odred ji van jem veličine iskorišćavanja odredjena su automatsiki i mesta iskorišćavanja, s druge strane opet mesta iskorišćavanja odredjuju veličinu iskorišćavanja — raspored vremenski i prostorni pojavljuje se ovde zbog sečne osnove, tog nasledstva šestarskih sistema, opet nerazdvojnospojen, jedan podredjen drugome. Zato možemo shvatiti L. Hufnagla, kad kaže u svojoj raspravi »Wandlungen im Gebiete der Forsteinrichtung « god. 1924.: »Zaključci matematičke ere u šumarstvu, upotrebljeni u šumskom uredjenju, nisu doneli u ovom slučaju velike promené-, šumska ploha stalno je još ostala osnovica za eksploatacione rasporede. Ublažili smo doduše naprezanje, sa kojim smo dodjeljivali eksploatacionim periodama čitava «odeljenja i propagovali smo načelo o »sastojinskom « gospodarenju, ne «dajući mu u «ostalom potrebnog života. Jer veliki sečni članci zauzeli su u prostornom uredjenju šume mesto velikih odeljenja; dali srao doduše donekle veću slobodu onoj obavezi, da za odredjeno vreme oborimo odredjene velike plohe, ali je ona i preko, toga vršila katastrofalan utieaj na obnovu šume. Kao primjer neka posluži »saksonski « odnosno Judeicbov sistem«. Zato razlaže L. Hufnagl već god. 1899. u svome napred imenovanom delu isto kao i F. Micklitz u svome radu: Beetaiideswirtsehaft und Alterklassenmethoden god. 1916. principe »pravog« ili »čistog« «sastojinsfcog gospodarstva, trudeći se da ih oslobo «di formi sistemi do-bnih razreda nisu još uspeli da šumskoj proizvodnja ,pruže potpunu «slobodu; i «oni su stavili — mada u znatno slobo«dnijoj meri — detaljno prostorno uredjeinje u službu uredjenja prinosa, ne ostavljajući šumskom vlasniku nikakvu slobodu u biranju eksploatacionih površina, stvarajući od njega rojba sečne osnove; treba dakle u težnji 211 |