DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 4 <-- 4 --> PDF |
dnake dobi i sastava, koji se od svoje okoline iz osnova razlikuju, koji imaju osobitu gospodarsku formu i veličinu. Sistemi sastojinskog gospodarstva teže ka tome, da uvedu u svakoj pojedinoj1 sastojim naročit način gospodarenja, koji odgovara njenom stanju, sastavu, individuelndm osobinama i potrebama, kako bi svaka za najkraće vreme produkovala najveće vrednosti; udaljavanje od ovog programa dozvoljavaju u pojedinostima samo u onim slučajevima, kada to neodložno zahteva opravdan obzir na uredjenje celine, koje je ovde potisnuto na drugo mesto. Ovaj preokret, kojd uporedjen sa sistemima rašestarenja znači ogroman korak unapred isto tako i u pogledu oslobodjenja šumske proizvodnje, glavna je zasluga matematičkog pravca u šumarstvu, koga je inaugurisao E. Pressler, primenio u šumskom uredjenju H. Judeich, a u šumskoj statici G. .....; ekonomski princip je bio taj, koji je sastojinu oslobodio od njene ranijo beznačajnosti, dao joj samostalnost, učinio .. za dugo osju šumskog gospodarstva i uzeo u svoje ruke rešavanje njene sudbine. Posledice ovoga preokreta ogledaju se prirodno i u vremenskom uredjenju : Dok su sistemi rašestarenja uitvrđjivaM najpre otat na veliko pa se posle -toga trudili, kako će ga iz šume izvući, dotle ga sistemi sastojinskog gospodarstva dobijaju komad po komad iz potreba svake pojedine sastojine pa ga onda koriguju s pogledom na celinu. Ovakav postupak zahteva da se izrađjuju gospodarske osnove za vrlo kratka uredjajna razdoblja, a uzdiže značaj revizije; podela ophodnje na ekeploatacione periode i raspored gospodarske plohe prema njima pomoću opšte uredjajne osnove postaje sa gledišta istinskog »sastojinskog« gospodarstva poitpuno iluzorno i kad odpadne ova, koja je vršila kod ranijih sistema na prostorno uredjenje odlučujući utieaj stavljajući ih u službu vremenskog uredjenja, onda i prostorno uredjenje dohija slobodu kretanja,, koja. mu omogućava, da se do izvesne mere formira, samostalno i to u prvom redu na osnovama produkciono-tehničkim. Obadva zadatka šumskog uredjenja javljaju se ovde već u velikoj meri odvojeni jedan od drugog; veličina; etata odredje-na je ovde u glavnim potezima u opšteveličinom decenalne seče, koja je izvedena iz konkretnih okolnosti dohnih razrreda, s obzirom na ekonomsko stanje šume i zalihu za seč u zrelih sastojina, dakle još stalno nezavisno od izvesnih sastojina; prostorno pak uredjenje, pošto posle odpadanja opšte uredjajne osnove nije prinudjeuo da vrši direktno u šumi razgraničavanja ni u pogledu oblika ni u pogledu veličine dotacije pojedinih perioda, može — i u duhu sastojinskog gospodarstva, koje isključuje sastojine kao osobite, samostalne gospodarske jedinice, mora pri projektu deobne mrežie da podje od prirodnih linija, bilo stanišnih, bilo terenskih, bilo saobraćajnih, posto i ove stvaraju po pravilu i sastojinske granice, — isto tako kao prostoran rasporedšto može po projektu više manje prirodne deobne mreže, respeiktujući u punoj meri produkciono-tehničkc momente, i u njenom okviru pristupiti slobodno i nezavisno od opšte veličine etata ka projektu mreže sečnih članaka, koji odredjuju pojedine sekorede, izvedenih iz sastojinskih prilika slobodno svoj oblik i svoju veličinu a ostavljajući sečišni tempo u njima slobodnoj sopstvenikovoj odluci. Sve dovde nema izmedju postupanja šumskog uredjenja i mogućnosti slobodnog razvitka -šumske proizvodnje nikakvih razmirica; slika se odmah menja, čim načinimo prema uobičajenom dosad načinu sečnu osnovu za najbliže eksploataciono razdoblje, po pravilu za decenium. Ova izabere, u granicama dozvoljene de 210 |