DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 12 <-- 12 --> PDF |
ovim komplikovanim prilikama ne kazuje skoro ništa, utvrdimo kod pojedinih drveta razmere, naime veličinu prsnih debljina kao rezultantu njihovih godina života, ali u mnogo većoj meri uzgojne tehnike i kvaliteta staništa; u mesto prosečnog sečnog priraštaja, čije se obe komponente ovde u opšte ne daju ni približno sigurno ´odrediti, stavićemo tekući priraštaj; u mesto sečnog procenta, pomoću koga smo odredjiivali sečnu sposobnost čitavih sastojina, ,pa ´makar da se prirodna i ekonomska starost pojedinog drveća već u jednoj i istoj jednodobnoj, i jedno vrsnoj a u toliko više u raznovrsnoj sastojim razlikovala, — stavićemo kao znak za sečnu sposobnost pojedinih drveta onu granicu pirsne debljine, kod koje priraštaj po masi, a naročito po kvalitetu počinje da prestaje. Pojam stvaranja stabla odpašće; podelil eksploatacija u sečne i predsečne, za koje pri postupku šumske proizvodnje, koja kod ovih formacija deluje kako odozgo tako i odozdo, nije moguće naći makar donekle siguran kriterium ni u celisbodnosti eksploatacije, ni u starosti, zato ćemo ih možda ipak izvesti na najzgodniji, u glavnom na jedan podjednak način, ako podjemo od numeričke osnove, ako dakle izaberemo izvesmu veličinu prsne debljine kao arbitra u pogledu pripadnosti, kao što je to davno predlagao L. Hufnagl. Na mesto odnosa dobnih razreda doćiće odnos prsnih razreda debljina, na mesto sastojinsfce tabele i sastojiinskih mapa opšti gospodarski popis pojedinih šumskih odeljaka, poglavito pak marljiv popis ukupnog broja drveta počinjući od odredjeme prsne debljine razvrstan prema; vrstama drveća i prsnih razreda debljina, koji će popis dati kako šumskom gospodaru, tako i lajiku u svakom odeljfcu i u svakom pogledu jasniju i izrazitiju sliku, nego što to može dosadašnji sastojinski opis i makar kako dobro izvedena sastojinska mapa. A u tom slučaju vidimo interesantnu pojavu: Dok se šumska proizvodnja komplikuje, šumsko uredjenje — idejno uzeto — se uprošćava, većina dosadašnjih faktora šumskoga uredjenja dolazi do svoga izražaja pomoću prsnih debljina, i pred našim očima zasenjenim plohom pojaviće se opet jednostavna istina, da su zalihe stvarne šume, kod koje priraštaj po masi, a naročito po kvalitetu, počinje da prestaje, upravo one, sa kojima, se treba, najintenzivnije baviti, čije´ istarijsko kretanje u celini i u defovima moramo pratiti i konstatovati, a sa njima i pomoću njih i istorijski razvitak priraštaja; da treba dakle, kao što je to rekao L. Hufnagl, da ekonomišemo sa onim, što stvarno u šumi imamo, da je dakle naša prva i očigledna dužnost, da. ono, sa čim treba da. vodimo ekonomiju, do najmanjih sitnica poznamo. I na taj način dolazimo do treće tačke programa kontrolnih metoda, kako je definiše H. Biolley ka uvodjenju d održavanju odgovarajuće kontrole i ka uvodjenju neprestanog ispitivanja šume. Isto onako kao što direktor tvornice smatra*za jasno samo po sebi da u najmarljivijoj evidenciji vodi svoj mašinski inventar, tako isto utvrdjuju i kontrolne metode u koliko je moguće marljivo i često, u intervalima od 6—8 godina, ceo inventar transformacionih motora uvek istih potpuno oštro i nepromenjivo ograničenih odeljaka šume, da bi bilo moguće tačno uporedjivanje; ova t. zv. inventarisanja zaliha kako u pogledu njihove veličine tako i sastava izvode se dosledno od jedne i iste prsne debljine (kod Biolley-a od 17.5 cm.) i uvek na isti način, upotrebljavajući za ovu svrhu t. zv. tarifu, i. j . tablice za masu. Isto onako kao što se fabrikant trudi da prvobitno preuzet mašinski inventar postepeno poboljša, znajući dobro, da nije 218 |