DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1927 str. 10 <-- 10 --> PDF |
njene skice jasno je možda, u koliko se velikoj meri oba gledišta razmimoilaze; u prvom slučaju imamo gospodarstvo sa zemljištem, u drugom sa šumom; tamo .pojedini sastavni delo vi šume. koji se po karakteru razlikuju, tlo i sastojina — koji se mogu, šta više s vremena na vreme, moraju odvojiti jedan od drugog, ovde tlo, aimosfera i biološka zajednicadrveća kao trojednica, živo nerazdvojno društvo; tamo imamo sastojinu, koja nam se prema kapitalističkom shvatanju prikazuje poglavito kao proizvod i kao takav kao nagomilan dug, dakle zavodni kapital, ovde biološka zajednica drveća,, ne samo gotovo delo, nego u biološkom smislu zbir najveličanstvenijih transformacionih motora, tvoraca i nosioca priraštaja, bez koiih drvna produkcija ne bi u opšte bila moguća, dakle kapital osnovni. Tamo jednodobne i jednovrsne sastojine, dobni razredi popovršini odeljeni jedan od drugog, iskorišćavajući tlo i atmosferu delom nepotpuno, delom neiskorišćavajući ga u opšte, i sa horizontalnim, sklopom; ovde, gde se pojedini transformatori moraju urediti prema činjenici, da većinu materija, koje ima u drvo da traaisformuju, dohijaju iz vazduha, gde se dakle obraća naročita sistematska pažnja krunama drveća, koje se promišljeno oslobadiaju, šuma nejednake dobi, prema tome i raznovrsna, čiji su dobni razredi medjusobno izmešani, šuma sa sklopom vertikalnim. Tamo šuma, koja se prikazuje kao zbir delova, od kojih svaki ima svoj početak, više manje odredjen tok života i završetak, i kojima se već unapred odredi dužina njihovih života, ovde, gde se pojedini članovi biljne zajednice ostavljaju da žive sve dotle, dokle stvarajuu zadovoljavajućoj meri nove mase i vrednosti, i gde biološke zajednice drveća se trude da trajno zauzmu i što je moguće bolje iskoriste zemljišne i vazdušne slojeve po cei oj gospodarskoj plohi, u koliko te slojeve može da zahvate, šuma kao celina, koja sa vremenom, prividno u opšte ne menja, sama se bez prestanka obnavlja, šuma večna. Tamo zaliha, zavisna u pogledu svoje veličine od kamatne stope u indirektnom odnosu, koja bi prema tome trebala da bude u toliko skromnija, u koliko su manje sredjene opšte prilike, u koliko dakle veća kamatna stopa, u toliko hi bila više potrebna; ovde opet zaliha kao zbir transformacionih motora, prirodno, u koliko je moguće što veća, doduše sve do onog stepena, da bi jošte omogućavala što veću, što savršeniju a što ekonomičniju akciju. Tamo gorda zgrada šumskog uredjenja, sagradjena dosledno na osnovi doba starosti, ovde, gde pri neravnomernom razvitku šume nejednake dobi fizičko doba starosti ne znači skoro ništa, od nekadašnjeg šumskoguredjenja samo razvaline. Smatra se,4) da u svima pojavima duhovnog života kulturnih naroda i u svakoj periodi vladaju izvesne veze, da se dakle pri promeni, duhovnih osnova pojavi i kod sviju pojedinih njegovih odseka preokret u njihovom idejnom shvatainju; ako hoćemo da idemo tako daleko, onda a prvom gledištu možemo naići na tragove refleksa malerialističkog shvatanja sveta prenetog na šume, koji mehanizuje i racionalizuje ceo njenživot, u drugom pak gledištu refleks harmonijskog reda,; stvar je svakoga od nas, kakO´ će da se saglasi sa ovim problemima,. Za odgovornog šumskog gospodara nije do duše lako da se u ovom pogledu odluči; ne osfcudevamo u sastoji uskim tablicama prinosa, ali ono što nam nedostaje, to je dobra, svestrana mestna gospodarska statistika prinosa, naime dokaz za celishodnost gospodarskih sistema u pogledu uzgojnom i eko 4) Link — Forstwiseensehaft unđ allg. Geisteswandlung. Silva 14/1924 216 |