DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Zakon o Šumama .9 zavideti. No kod nas, koji smo tako kulturni, pogotovo ne bi tih pogre šaka bilo moguće nikada više popraviti i baš zato ih ne smemo ni počiniti. Šteta je ako onaj, koji kritikuje, nije još imao prilike da vidi, kako ta, bar delomična ograničenja, provadjana pomoću raznih pravnih formi, faktično izgledaju kod nas u Sloveniji u praksi. Kad seljak udaje kćer ili kad otplaćuje braću ili kad mu kuća izgori itd. vrlo je sretan, što mu je državni stručnjak prije branio posve saseći šumu, a da mu sada. prema novim okolnostima, ne samo dozvoljava, već mu ide u svakom pogledu na ruku i savetom i zaštitom, kako da što bolje i što pametnije unovči svoju kroz dugo godina uštedjenu šumu. Ponavljamo, da su gotovo sve t. zv . gospodarstvene odredbe fakultativne i ništa više. Predaleko bi nas zavelo tumačenje svih ustanova u našem nacrtu, koje se na ovo odnose. Ovom prilikom upozoravamo ponovno na to, da je i Zakon o prijavi seča od 28. II. 1922., »Služb. Nov.« Br. 247 od 4. novembra 1922. god. fakultativan, glede kvantuma seče u malim privatnim šumama (poprečno tamo u 5 posto slučajeva zabranjuju se prijavljene seče!), dok je on obligatoran u prijavi seča, to jest da se te seče ne smiju ni otpočeti bez regenja vlasti i dok ih ne pregleda stručnjak u prisutnosti vlasnikovoj. Opseg te prijave prepušta i naš nacrt Uredbama, dakle prema lokalnim odnosima. Odmah nato navodi kritika da je »svakom stručnjaku jasno, da je i prekidno gospodarenje jedna vrsta prihodne potrajnosti, o kojoj ozbiljno vodi računa i nauka«. Tu upozoravamo naročito na posebn i čla n 52. našeg nacrta, u kome je to čak kodifikovano, samo da se tama za takvo prekidno gospodarenje rabi izraz »periodički prihodi«, a što je subsumovano čak pod pojam stroge potrajnosti. — No ta se potrajnost sa periodičkim prihodima nikako ne poklapa sa pojmom »produkcione potrajnosti«, jer potonja redovno računa sa periodama, koje su jednake ophodnji, a periode »periodičnih prihoda« u strogoj potrajnosti u pravilu bi smele biti samo 5 do 10 godina. Jednako tako ni u zemljoradničkom pitanju nema one »kardinalne grješke«, koju vidi kritika. Na lučenje toga pitanja u dva zasebna dela i to u snabdevanje zemljoradnika i u ekspropriaciju upozorio je u ostalome autor manjinskog nacrta već davno prije u dobroj nameri, da tačno razluči oba dela i kompetenciju obih zakona (Š. L. br. 6—1923). ..^ ko smo već spomenuli, mi ne samo da ne opažamo, da mora biti pitanje eksproprijacije rešeno prije donošenja Zakona o Šumama, već pozitivno znamo i već smo tada znali, da to ne može i ne će biti, a hteli smo utvrditi, da ton i ne srne da bude, kako bi se i budući Zakon o eksproprijaciji morao da upravlja po fundamentalnim principima Za |