DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1926 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Zakon o Sumama 105 toga nikako ne možemo složiti s mišljenjem, da treba da bude rasprava o tako važnom pitanju sa spomenutom ocenom završena. Činjenica je naime, da smo se u predmetu informisali kod pojedinih kolega praktičara iz najrazličitijih krajeva naše prostrane države i svi su zjavili, da za svoje krajeve nemaju ništa načelnoga , čemu bi u »nacrtu manjine « morali prigovoriti. A kad je tome tako, moramo da ispravimo nekoje bez sumnje nehotimične pomutnje i nesporazume (Š. L. 1925.383), oceni, koje bi stvari samoj mogle škoditi. Pre svega reci „Narodni Zakon o Šumama" neispravno su shvaćene. Nije tu mišljena reč »narodni« u isključivom smislu »nacionalni«. Oznaka »narodni« mišljena je u širem smislu reci: seljački, zakon za t. zv. »male« ljude, kojih ima naša Otadžbina 90 posto, u opreci sa velikim posednicima i eksploatatorima, kojih nema niti 1 posto. Tako treba da se ona shvati. Iskreno smo blagodarni za vanredne i jedva zaslužene lične pohvale, kakvima shvatamo toliko prijateljsko naglašivanje našega idealizma. Doista ima jedna velika razlika u našim radovima., koja se na prvi pogled opaža: jedan je radjen na osnovu dosledne naučne argumentacije i logike, a drugi više ra osnovu zdravog osećaja, niklog u flugoj detaljnoj praksi. U ljubavi za šumu i za narod, t. j . za našeg sadanjeg i budućeg malog posednika i uživaoca šume, »idemo u svome »manjinskom« nacrtu doista tako daleko« i još dalje, da: strahujemo pred krčenjem šuma i i na relativnom šumskom tlu bez dozvole i ocene narodnog šumarskog i ekonomskog stručnjaka, pošto upravo vrlo dobro znamo, da je sve naše (i srednje-evropsko) poljoprivredno zemljište nastalo zapravo dugim istorijskim procesom »krčenja« šuma, u mnogo navrata i vrlo nepotrebnim i nesretnim, naročito za te »male« ljude. Mi nadalje u toj velikoj ljubavi za narod i za njegovu šumu protežemo pojam pustošenja i na sastojinu upravo zbog toga, što dovoljno poznajemo i općinske šume u Hrvatskoj i druguda, i male šume u Sloveniji, i šikare u Macedoniji i Srbiji, i pusti kras Hercegovine, Dalmacije i Crne Gore te znamo, da su na taj način kroz stoleća a i danas još davali i ...... najveću kategoriju pustošnika ne žurno naše male općine, nego uopće pretežan deo čitavog .. ^ nar da. pošte nije bilo zakona, koji bi prisilio stručnjaka, da narodi pomogne i da roi kaže, .... tene sam kopa grob svojim potomcima i svojoj budućnosti. A narod se već danas sve to više kaje, što toga nije bilo i što nije znao, šta čini. No znademo i to, da se radi prekršaja »pustošenja sastojine« »krutim poli cijskim bičem« još nikad nije »slomila šija niti jednog malog slovenačkog čovjeka, koji sjekući smrekovu sastojinu od 5—10 godina dobavlja »božična drvca« ili onog bosanskog seljaka, koji bi bez »šubaraka i |