DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1925 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Eksploatacija gljiva u našoj državi. šene gljive, da ih ili neposredno eksportira ili da ih odašilje poznatim eksporterima u Sloveniji. I za to bi mogla ljubljanska berza notirati dnevne cene. 4. Ministarstvo trgovine i industrije treba da bilo samo, bilo u sporazumu sa Ministarstvom Poljoprivrede (Šuma i Rudnika op. pisca) te Socijalne Politike namesti stručnjake kao državne instruktore za gljivarstvo, kako već imadu takve putujuće učitelje Švica, Bavarska, Francija i dr. Ti bi instruktori morali držati teoretska i praktična predavanja po svim krajevima države, gde ima u blizini šuma. Naročito nek bi priređivali tečajeve za učiteljstvo, za invalidske organizacije i za kupce suhih i svežih gljiva te za sabirače uopšte. Najuspešniji bi bili takvi tečajevi odnosno predavanja u sezoni gljiva, to jest od meseca maja do novembra, kada se mogu sa posetnicima kurzeva praviti ekskurzije u šume. No predavanja bi se mogla vršiti i u zimsko doba pomoću dobrih slika, naročito pomoću dobri h modela , kad bi vlada odobrila kredit za nakup takvih modela (komad po 63 din.). 5. Nužno bi bilo potrebno, da izda Ministarstvo popularn o sastavljenu brošuru sa obojenim slikama za sabirač e gljiva . Pošto treba u početku proširiti poznavanje u prvu ruku takvih gljiva, koje dolaze u obzir za sušenje i za eksport, opsezala bi takva brošura samo oko 16 tabli te 1 arak teksta (kratak opis gljiva, uputa, kako treba gljive sabirati, rezati, sušiti, čuvati i eksportirati, dalje kako se gljive suše na suncu, na zraku, u pećima, sušnicama i t. d.). Kako u južnim krajevima počinje sezona gljiva već meseca maja, trebalo bi da se sve navedene pripr&ve izvrše cim prije« Gornjem članku ne trebamo mnogo dodavati. Poznato je, da su gljive izvrsna i tečna hrana te da sadržavaju naročito vrlo mnogo belančevine. A poznato je također, da gljive rastu na humoznim tlima šuma. Gljive su dakle u prvome redu šumski proizvod od velike vrednosti. Pri tome primećujemo, da nije trebalo da i kod toga dođe inicijativa s druge strane, a kad je već tu, da će sigurno i naše Ministarstvo oberučke prihvatiti tu misao i učiniti svoju dužnost. Poznato je daleko u inostranstvu i bolje nego kod nas, da su bosanske velešume pravi vrtovi-rasadnici za sve najplemenitije vrste gljiva i da upravo ogromne množine toga plemenitog sada svake godine neiskorištene sagnjiju u tim šumama. Ne preteravam ako tvrdim, da bi se iz samih državnih šuma Srbije, Bosne, Crnegore i Like moglo izvesti godišnje do 1000 vagona suhih gljiva, u vrednosti do 250 milijuna dinara! Samo sušenje posve je jednostavno i obično ne iziskuje nikakvih troškova. Jedan kilogram dobro osušenih vrganja (za što treba oko 10 kg svežih gljiva) prodavao se prošle jeseni na našem trgu po 70 do 80 Din.! Misli, koje izvodi u gornjem članku naš najbolji teoretični i praktični poznavalac gljiva i trgovine gljivama, bez sumnje su dobre, samo šteta što je pri tome posve zaboravio na glavne faktore, koji su upravo |