DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1925 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Sitna talašica (drvena vuna) Rade V. Dmitrašinouić [Dobrljin]: Sitna talašica (drvena vuna). (Fibre de bois, Holzwolle). Njena produkcija i upotreba. J poslijednje vrijeme opaža se velika potražnja naše drvene vune ne samo kod nas u zemlji nego i na ostalim evropskim tržištima pa i na afričkom kontinentu. Uzrok je tome ne samo povoljna cena nego i dobra kvaliteta. Da bi mogli i nadalje odoljeti konkurenciji sa strane Austrije, Češke, Švedske i Norveške potrebno je da posvetimo malo više pažnje ovoj produkciji. Mnogi se producenti bave specijalno produkcijom drvene vune, dok je neke industrije drva podržavaju kao nuz-produkciju, da bi time što bolje mogli iskoristiti i drvo, koje se inače nebi moglo upotrijebiti kao rezani materijal, bilo zbog svoje loše kvalitete, bilo zbog slabe duljine. Polazeći s ovog gledišta producent ima dve koristi, jer uz male produkcione troškove može da vuče veliku korist i u pogledu same cene. Treba paziti da se ne upotrebljava loše drvo, da se time ne gubi na kvalitetu drvene vune. Tome se lahko doskoči na taj način, da se balvani namenjeni toj produkciji, jednostavno na jedan metar duljine izrežu te onda cepaju na cepanice propisane širine i visine. Kako drvo počima obično da od srca trune to se cepanice iz sredine upotrebe za gorivo drvo, dok se iz preostale česti trupčića, vade zdrave i lepe cepanice za drvenu vunu. Tako presortirane cepanice moraju se dobro isušiti, da se onda izrežu na potrebne kraće duljine, kako bi mogle doći u mašinu. Obično se režu na 50 cm duljine za jednostavne mašine s dva noža, dakle na polovicu duljine cepanice. Kod ovako kratkih komada dadu se po tome lahko sikirom odstraniti sva žuta crvena, plava i bolesna mesta, kako se nebi bela i žuta drvena vuna pomešala. Naročito za izvoz treba da produciramo dobru i zdravu robu, jer kupac odnosno konzument brzo nalazi manu i odmah reklamira. Roba nije suha, ima mnogo žute drvene vune, debljina i širina vlakana ne odgovaraju narudžbi, duljine vlakana nijesu jednake, nije elastična, ima zadah, mešane su razne debljine i širine itd.« što on svakako smatra za mane. Evo jednog primera, iz koga se lepo vidi što sve kupac iz Afrike zahteva u svojoj narudžbi drvene vune: »Elle doit etre blanche, seche, inodore, souple 6/7 mm, en balles hydrauliquement pressées de 50 ou 75 kilos.« (Ona mora biti bijela, suha, bez mirisa, elastična u balama od 50 ili 75 kg hidraulički prešanim). |
| ŠUMARSKI LIST 7/1925 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Sitna talašica (drvena vuna) Da producenat udovolji zahtjevima kupca, odnosno da izbjegne gore spomenutim i sličnim reklamacijama treba da posvetite malo više pažnje samo produkciji. To nas i potiče da se zadržimo na pitanju produkcije. Drvena se vuna može proizvoditi iz svakog drveta, kcje se dade strugati ili rendisati. Najviše se proizvodi iz jelovine i smrčevine. U Sloveniji se u posljednje vreme mnogo proizvodi iz lipovine. Kako već pre spomenuh, producent ima na zalihi i uvek već sortiranog, izrezanog i osušenog drveta. Komadi za preradbu na običnoj mašini za struganje drvene vune (H o 1 z w o 11 m a s c h i n e) trebaju da budu 50 cm dugački, 17 cm. široki, a po mogućnosti 26 cm. visoki, da bi se što bolje iskoristilo radno vreme i rad mašine, jer su noževi široki 200 mm, pa kad bi se na pr. strugalo drvo 10 cm širine, onda bi 10 cm noža badava radilo. Radno se vreme dakle nebi potpuno iskoristilo. Vodeći računa o trajanju produkcije, ne smije se zaboravljati na kvalitetu robe koja će se proizvesti. Drvo, iz koga će se strugati drvena vuna, ne smije biti odveć kvrgavo. Ono mora biti bez kvrga (sans noeuds, astfrei). Da bi se dobili lepi glatki i pravilni nitovi upotrebljava se samo drvo s ravno i pravilno razvijenim žilicama ili žicama. Od drveta kržljave žice (Bois madré, Fladerholz), te od drveta koje je suviše žilavo i otporno za struganje ili rendisanje (hobelhartes Holz) ne mogu se proizvoditi nitovi željene duljine. Od takvog drveta otpada mnogo prašine i smeća, čim se svakako mnogo gubi na kvaliteti drvene vune. Isto tako ne smije se upotrebljavati za produkciji zasukano drvo (Drehwuchs, bois tors), jer su kod takog drveta i žice zasukane, pa noževi u duljini od 50 cm na nekoliko mesta prerezu žilice, zbog čega se nitevi raspadaju u kraće duljine odnosno u prašinu. Sve vrste truleži kao: bela trulež (Weissîâule, pourriture blanche), crvena trulež Rotîâule, pourriture rouge), modra trulež (Blaustreifigkeit, bleuissement) obaraju kvalitetu drvene vune. Za produkciju drvene vune bolje je starije drvo, jer su žice odnosno žile i cevčice kod takvog, drveta potpuno razvijene, pa se tako drvo dade lahko i strugati. Biće da je i to razlog da je drvo bosanske provenijencije bolje za ovu produkciju nego slovensko, jer su bosanske šume mnogo starije od slovenskih. Ni drvo s manom naglog razvijanja, grubo drvo (grobjâhriges Holz, cernes épaisses) nije dobro za produkciju drvene vune, jer takovo drvo nije kompaktno i nitevi dobivaju zbog toga rebarca. Drvo zimske seče mnogo je bolje za produkciju nego proletnje, jer u njemu nema sokova, od kojih bi drvena vuna dobila zadah, ili koji bi drvenu vunu držali vlažnu. Kad se drvo stavlja u mašinu od velike je važnosti, da se drvo stavi tako, da noževi režu niz žicu, a ne možda uz žicu. U poslednjem će slučaju vlakna biti hrapava, nejednako debela, a pada će mnogo smeća. To se smatra za grešku, koja nastaje samo zbog nepažnje nemarnosti ili neupućenosti radnika, koji rade na mašini. Od drveta koje odgovara gore spomenutim uvetima, proizvedena drvena vuna mora biti bela, glatka kao papir, kad se uzme u šaku mora da šušti. Ona mora da je elastična, a kad se nastoji prekinuti, mora da je ot |
| ŠUMARSKI LIST 7/1925 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Sitna talašica (drvena vuna) porna pa makar bila i najtanje vrste. Naročito treba paziti da se ne reže mokro drvo već s gledišta same produkcije, jer se noževi režući mokro drvo brzo istupe. Noževi se uslijed trenja brzo ugriju a uslijed vode i sokova, koji se još nalaze u drvetu, zakale se i poplave, nakon čega istupe. Ako se reže suho dn o dovoljno je svaka 2—3 sata menjati noževe. Poprečni otpadak kod produkcije drvene vune ako se struže propisano široko drvo je 8—9%, a to je onaj dio drveta koga noževi ne mogu do kraja da izrežu. Taj se otpadak dade upotrebiti za gorivo drvo, koje se veže žicom u svežnjiće, pa tako producent ne štetuje više od 1—2%. Što god se tanja drvena vuna reže. to će mašina za isto vreme i proporcionalno manje drvene vune izrezati. Kod same produkcije širina vlakanaca neutječe na trajanje produkcije. Za produkciju je jedino od velike važnosti debljina koja se reže. Stoga razloga ću navesti najglavnije debljine nitova koji se potražuju odnosno proizvode. Najfinija drvena vuna je od 0.07 mm debljine. Ona izgleda kao kosa, ako se reže na 1 mm širine. Zatim dolaze debljine od: 0.1 mm, 0.15 mm, 0.2 mm, 0.26 mm, 0.32 mm, 0.4 mm. Radi lakšeg opredeljena drvene vune postavljeni su brojevi za pojedine debljine i tako: No. 0 za debljinu vlakana od 0.07 mm » 1 » » 0.1 mm » 2 » » » » 0.1 . mm » 3 » » > 0.2 mm » 4 » » » » 0.26 mm » 5 » » » 0.32 mm » 6 » » » » 0.4 mm Širina vlakana se reže prema narudžbi od 1 mm do 7 i 8 mm. Često se mešaju dve razne širine ili debljine već prema narudžbi kupca ili zbog brže produkcije. Za kalkulisanje cena od velike je važnosti za koliko se prije jedna debljina može izrezati od druge za isto vreme. Tako se No. 1 u isto vrijeme za 42.86 % proizvode više od No. 0 No. 2 » » » » 50 % » » » No. 1 No. 3 » » » » 33.33% , » » » No. 2 No. 4 » » » » 30% » » » No, 3 No. 5 » » » » 23.09% » » » No. 4 No. 6 » » » » 25 No. 5 Prema gornjim odnošajima No. 6 se za 471.43% može proizvesti više od No. 0 dakle za gotovo 5 puta više. Izradjena drvena vuna preša se pomoću mašine za prešanje u bale i tako se šalje u trgovinu. Bale obično važu od 30—70 kg već prema tome kako je mašina za prešanje jaka odnosno koja se debljina drvene vune preša. Svakako će u balu jednakog volumena stati više drvene vune od 0.07 mm debljine od 0.4 mm, jer je drvena vuna 0.07 mm mnogo mekša i pokornija, pa se dade i bolje stisnuti. Sprešane bale oblože se s dva kraja daščicama i po tome. se na dva mesta svezu žicom ili željeznom pantljikom (Bandeisen). Bale do 40 kg težine najbolje je vezati s paljenom žicom od 2.8 mm debljine, dok teže |
| ŠUMARSKI LIST 7/1925 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Sitna talašica (drvena vuna) bale treba vezati s željeznom pantljikom pošto kod 52 kg težine žica uslijed rastezljivosti drvene vune puca. Za prekomorsku prodaju prave se teže bale. da bi se što bolje mogla iskoristiti tovarni prostor broda odnosno zakupljeni dio. Kod fob1) prodaje zahteva to sam kupac, dok kod c i f ) prodaje je u interesu samog prodavaoca da pravi teže bale1!). Upotreba drvene vune je velika. Najviše se upotrebljava za pakovanje takovih stvari i predmeta, koje bi se promećući lako razbili, oštetili ili pokvarili (tako za pakovanje stakla, staklene robe i redmeta, nameštaja, jaja, plodova itd.). Njom se pune strunjače a mnoge se je trošilo za vreme rata na frontama po rovovima i kavernama jer ona drži toplinu. Drvena vuna No. 0 upotrebljava se u ljekarstvu i u sanitetske svrhe. Fibre de bois. (Paille de bois). Une courte description de la production, de . utilisation et du commerce du fibre de bots. .1 1 f o b = kratica za oznaku prodaje u prekomorskoj trgovini. Reč dolazi od engleskog »free on board« njem. Franko an Bord, franc, mis (rendu, pris) a bord, a znači da prodavaoc ima robu postaviti na obalu uzduž parobroda polazne luke. Sve troškove, osiguranje i podvoz do te luke snosi sam prodavaoc. Isto tako i utovar na parobrod. — Pisac. " c i f = kratica za oznaku prodaje u prekomorskoj trgovini. Dolazi od engleskog »cost, insurance, freight«, njem. Kosten, Versicherung, Fracht, franc. cout-assurance fret. Kod c i f prodaje prodavaoc snosi sve troškove kao i osiguranje i podvoz do ugovorene luke. Roba se ima istovariti na obalu uzduž parobroda isto na teret prodavaoca. — Pisac. — :l 1 u prvom i u drugom slučaju prodaje prodavaoc ima robu na svoj račun postaviti na obalu uzduž parobroda. Da nebi nastali sporovi kod ovakove prodaje stavla se još uz oznaku cif ili fob klauzula Sous palan le long du bord du navire, njem. Uuter die Schiffskrankette langsseits des Schiffes auf dem Schiffsbord. — Ispod čekrka uzduž parobroda na pristaništvu — Pisac. t |