DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Grješke drveta. Aleksandar Ugrenović [Zagreb] : Grješke drveta. Naše udruženje posjeduje svoj šumarski muzej. U njemu se nalazi — pored ostalih — i tehnološka zbirka. Njen bi zadatak trebao da bude da u što potpunijoj slici prikaže čitavo područje iskorišćivanje (uporabe) šuma. Dakle: dobivanje, prerađivanje i trgovinu drveta. Čitav šumarski muzej nalazi se udržavnoj upravi odnosno u upravi gospodarsko-šumarskog fakulteta u Zagrebu. Ustupanje i preuzimanje društvenoga muzeja u fakultetsku upravu imalo je prije svega svrhu, da njegove zbirke ne ostanu mrtve, već da se na taj način omogući upotreba muzeja i njegovih zbirki u nastavne ciljeve. Na drugoj strani na taj je način udruženje riješeno svake brige oko uprave muzeja, a otpao je i sav trošak njegovog uzdržavanja, koji ovako snosi država. Pošto sam nedavno preuzeo upravu šumarskog muzeja u ime zagrebačkog fakulteta, dužnost mi je da se pobrinem, kako bi se muzejske zbirke upotpunile i proširile. Prirodno je, da kod toga valja uzeti na oko one zbirke, koje su najnepotpunije a koje imadu osobitu praktičnu važnost. Među te nepotpune zbirke valja u prvom redu ubrojiti tehnološku zbirku. Njeno kompletovanje svima drvnim sortimentima već je pokrenuto, no moći će se konačno sistematski izvršiti tek onda kad budu konačno uglavljene naše nove uzanse za trgovinu drveta. Zbirke će se udesiti tako, da u njima budu sadržani svi oni sortimenti, o kojima govore uzanse. No ima jedno područje, koje spada u tehnološku zbirku, a njegovim se kompletovanjem može započeti i prije nego budu konačno uglavljene uzanse za trgovinu drveta. Ta je zbirka grješaka drveta. Čini se na prvi mah, da ta zbirka ne mora da bude po svom obimu velika. No čim pokušamo da uđemo u oblast grješki drveta, odmah se opaža, da je ona prilično prostrana, a broj grješki vrlo znatan. Nikako nije moguće kompletovati ovu zbirku radom samog upravnika muzeja i njegova pomoćnika, već je od potrebe da taj rad uprave ispomogne što veći broj vanjskih sila našega udruženja. Za to se mi evo obraćamo molbom na sve članove našeg udruženja: na drugove šumare po struci, na gospodu trgovce drvetom i industrijalce kao i na posjednike šuma, da nas pomognu u ovoj akciji za sabiranje grješki drveta. Mi se čvrsto nadamo, da će ova naša molba naići na razumijevanje, uvaženi e i potporu sa strane državnih šumarskih vlasti i svih onih krugova šumarske i drvarske struke, koji su na ovom pitanju zainteresovani. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Grješke drveta. Da bi svatko dobio neku preglednu sliku o onim grješkama drveta, koje su od interesa, donosimo ovdje pregledan popis onih grješki, koje su po iskorišćivanje šuma i trgovinu drveta od interesa. No prije toga htjeli bi da upozorimo da pod pojmomgrješke razumijevamo u prvom redu one, koje su od važnosti po dobivanje, prerađivanje i trgovinu drveta. U drugom redu dobro su nam došle i one grješke, koje su samo od teorijskog (fitopatološkog, anatomskog) interesa. Pojam samih grješki nije uvijek posvema jednak. Često puta ono, što je grješka sa gledišta tehničkog i trgovačkog, nije grješka sa gledišta botaničkog ili fizijološkog (na pr. ekscentricitet srca, kanelirano deblo, zasukanost i t. d.) pa ni sa šumarsko-uzgojnog (na pr. stabla sječena u glavu). Na drugoj strani i sa samoga tehničkoga gledišta jedna te ista pojava može da bude jednoč prednost, drugi put mana (grješka). Tako je na pr. zakrivljenost kod trupaca za piljenje u pravilu grješka a kod brodarske gradje (krivače, klečke, račve) ona je u pravilu potrebna osebina. Nema sumnje, da je poznavanje grješki drveta neophodno potrebno ne samo onima, koji uče već naročito onima, koji se bave radom oko iskorišćivanja šuma. Ono je jednako potrebno onome, tko šumu procjenjuje i prodaje, kao i onome, tko šumu procjenjuje, kupuje i preradjuje. Ova potreba dobrog poznavanja grješki sve je veća, što je veća tehnička uporabivost i vrijednost nekoga drveta i što dalje idemo u preradjivanju drveta. Da si uzmognemo stvoriti jasnu sliku o vrstama grješki potrebno je prije svega da ih grupišemo . Ovo grupisanje najzgodnije provesti sa čisto praktičnog gledišta. Uzevši na oko vremeni slijed radova oko iskorišćivanja te meko i tvrdo drvo, kako se ono razlikuje u praksi iskorišćivanja šuma, mogu se grješke grupisati ovako: I. Grješke na stojećem (dubećem) drvetu II. Grješke na oborenom drvetu III. Grješke na preradjenom drvetu Posve je razumljivo, da način prikazivanja ovih triju grupa grješki za demonstrativne ciljeve i zbirke ne može da bude jednak. Grješke stojećeg drveta mogu se prikazati gotovo isključivo slikama, fotografijama i crtežima, a grješke oborenog drveta dijelovima debla, na kojima su vidljivi poprečni presjeci i površne partije robe, a grješke preradjenog drveta dijelo vima gotove preradjene robe ili njenih otpadaka , na kojima su vidljiva dva ili tri lica. Saglasno sa ovim grupisanjem mi ćemo ovdje pobrojati sve one najvažnije grješke, koje su od interesa po iskorišćivanje šuma. No nije moguće samo našim terminom dovoljno jasno označiti pojedinu grješku. Potrebni su zato i strani termini. Ôvo je naročito potrebno za to, što i terminološka strana ovoga pitanja nije do danas prečišćena.1 Bit ćemo zahvalni svakome tko će ims pomoći i u radu oko sabiranja terminološke grade. |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Grješke drveta. I. GRJEŠKE NA STOJEĆEM STABLU (bez razlike mekog i tvrdog drveta). 1. Stabla uzrasla na osamici (l´arbres croissant a l´état isolé) za razliku od stabla uzraslog u sklopu (l´arbre croissant dans un massif, forme forestiere). 2. Stabla sa jednostrano razvijenom krošnjom uslijed jednostranog svjetla (na prosjecima, putevima, na rubu šume). 3. Stablo sa jednostrano razvijenom krošnjom uslijed upliva vjetra izvjesnog smjera (l´arbre en drapeau, Fahnenwuchs, windgeschert, windgepeitscht). 4. Deblo sa živićima (fute avec les branches gourmands, Wasserreiser). 5. Stabla trajno kresana u glavu (tetards, Kopfhôlzer). 6. Stabla okresivana za brst (les arbres d´émonde, Schneitelstamme). 7. Stabla ogrižena i oštećivana po stoci i divljači, (čungari), (bois rabougris, arbres rabougris, Gaistannli [u Švajcarskoj], Wolf, Kniebusch, Kollerbusch). 8. Stabla oštećivana mrazevima (l´arbres déformés par la gelée, Strauchbuche). 9. Presavijanje i prelamanje stabala pod pritiskom snijega (pression de la neige, Schneedruek). 10. Stabla zakrivljena pritiskom leda (u poplavljenom području Posavine), (pression de la glace, Eisdruck). 11. Vjetrolomi (tubatak, stup. krnjug, okrnjak), (volis, chandeliers, Windb ruche). 12. Vjetrolomi sa sekundarnim vršikama (Candélabres, Kandela berstamme) 13. Nabrekline od smolarenja (gonflement produit par resinage, Anschwellungen von der Harznutzung). 14. Izrasline, guke, guše, nabrekline, rak ( od nametnika — Vis- cum, Loranthus, Aecidium i t. d.), (excroissances, tumeurs, gibbosités, bourrelets, tubercules, chancres, Krôpfe, Knollen, Beulen, Wullste i t. d.). 15. Pravnost nepotpuna, zakrivljenost (courbure unilatérale, einseitige Kriimmung). 16. Krivost (courbure bilatérale, zweiseitige Kriimmung, Windschieîe). 17. Sabljast rast (tige en sabre, Sabelwuchs). 18. Jedrina (punodrvnost) srednja (bois médiocrement tenu, soustenu, mittlere Vollholzigkeit), jedrina loša (stablo nejedro), (bois mal tenu [soustenu], Abholzigkeit). 19. Zasukanost (drvo zasukane žice), (bois tors, Drehwuchs, gedreht). 20. Suhovrhost (couronnement, mort en cime, Gipfeldurre, Zopfdiirre). 21. Prestarelost (bois dépérissant, Abstandigkeit). 22. Zapaljen je kore (rouille. Rindenbrand). |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Grješke drveta. 307 23. Gaćnjacistâmme). (račvasta stabla), (rameau bifurqué, Zwiesel24. Kora: a) neobičnosti boje (boja drugog intenziteta ili tona nego u prosječnog stabla). b) nejednoličnost boje u istoj partiji debla (raznog intenziteta i tona boje). c) nejednolično braždenje i raspucavanje kore u istoj partiji debla. 25. Španjana (iverana) stabla (zasječena radi ispitivanja cjepkosti). 26. Stabla oštećena prizemnim šumskim požarom. II. GRJEŠKE NA OBORENOM I PRERADJENOM DRVETU. A.) Meko drvo (jela, smreka, bor, ariš). 1. Grješke vidljive na oborenom drvetu (na poprečnom presjeku). I. Prema obliku presjeka. Periferija presjeka je: 1. Krug: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herz exzentrisch). 2. Elipsa ili elipsoid: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herzexzentrisch). 3. Nepravilna: a) žljebasta, užljebljena, (canellé, spannruckig, hohlkehlig), b) dvostruko srce (coeur double, Doppelkern, Doppelherz), c) ozlede zarasle (cicatrisations, Ueberwallungen) : zimo trenost, raspukline od studeni, (gélivure produite par le froid, Eisklufte, Frostrisse), udareno gromom (touché par les coups de foudre. Blitzstâmme), mehaničko oštećivanje (blessures, Baumschlâge), udaranje, zasijecanje, vožnja kolima, gulenje, požar i t. d., d) Izrasline, guke, guše, nabrekline, (excroissances, gibbosités, bourrelets, Krôpfe, Beulen, Wiilste). 4. Šuplja stabla (tiges creuses, Hohlstamme). II. Prema stepenu zdravosti, boji i strukturi. 1. Bijela trulež, (pourriture blanche, Weisfaule). 2. Crvena trulež, (pourriture rousse, Rotîaule). 3. Trulež grana (pourriture des branches, Astîâule). 4. Okružljivost (roulure, Ringschaligkeit, Kernschaligkeit). 5. Učmanutost, sparenost (prešlo, piravo). échauffement, échauffure, Stockigwerden, erstickt). 6. Crvljivost. crvotočnost (piqure, trou de ver, Wurmstich). 7. a) Modro drvo (bleuissement ,Blauholz), b) Modričavo (bleuâtre, Angeblaut). |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Grješke deveta. 8, Grubo drvo (a couches annuelles épaisses, cernes épaisses, a grain grossier, grobjâhrig). 9. Dvostruki godovi (couches annuelles doubles, cernes doubles, Doppelte Jahresringe). 10. Zasukano drvo (bois tors, Drehwuchs). III. R aspu ea v an j e i mehaničko oštećivan je. 1. Paljivost (crevassé intérieurement, fente rayonnante partant du coeur, Kernrisse, Windrisse, Strahlrisse, Waldrisse). 2. Raspukline od isušivanja i utezanja (fentes, gerçures, Luft risse, Sonnenrisse): a) u pravcu (fentes rectilignes, geradlinige Risse), b) račvaste (fentes en angles, Winkelrisse), c) zvjezdaste (fentes étoillés, fentes radiés, Sternrisse), d) površne (fentes superficielles, Mantelrisse) 1. Na drvetu pravnih vlakanaca (fentes rectilignes, geradfaserige Risse). 2. Zasukane (fentes tors, gedrehte [schiefe] Risse). 3. Mehanička oštećivanja kod vlake, vuče, tociljan ja, klizanja (bacanja, tumbanja i t. d.). 2. Grješke vidljive na prerađjenora drvetu. (Daske, planke. četvrtače, letve fžioke], tesana građa, cijepana građa. Planches, plateaux, chevrons, lattes, bois equarri, bardeaux, douves. Rretter, Pfosten, Staffel, Kantholz, Schindeln, Dauben). I. Prema obliku poprečnog presjeka: 1. Neokrajčano (non alignée, non avivée, unbesâumt). 2. Lisičavo (flacheux, baumkantig, Baumwalze): a) na jednom licu b) s oba lica. 3. Oštro okrajeano (a vives aretes, scharîkantig). 4. Bez srca (décoeuré, herzfrei, kernfrei). 5. Prorezana srca (fendu du coeur ouvert, herzdurchschnitten, kemdur chschnitten). 6. Sa uklopljenim srcem (bois du coeur enfermée, Kernmateriai, Herzmaterial, mit eingeschlossenem Herz, Herzsfficke, Kernstucke). 7. Vitlavo, izvitlano (voilée, dejeté, windschief). II. Prema stepe nu zdravo s ti, boje i strukture. 1. Okružljivost (roulure, Kernschale, Ringschale). 2. Učmanulost, prešlo, piravo (échauffement, Schwarzstreifigkeit, erstickt, stockig). 3. Rujavost (rayures, rotstreifig): a) prema intenzitetu boje (selon gradation des couleurs, nach Farben-Abstufung), |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Grješke drveta. b) prema mjestu pojavljivanja (selon espacement, nach Stellen, wo sie auftreten). 4. Crnomodre pruge (rayures noires bleuâtres, schwarzblaue Streiîen [Agaricus, Trametes, Polyporus]). 5. Šarene pruge (kod plavljenoga ili inače navlaženoga drveta), (rayures de plusieurs couleurs, Buntstreifigkeit). 6. Bijele pruge (rayures blanches, Weisstreifigkeit [Stereum, Polyporus]). 7. Bijele pjege (taches blanches, Weissfleckigkeit). 8. Modro drvo (bleuissement, Blaustreiîigkeit). 9. Modričavo (bois bleuâtre, angeblaut). 10. Modrozeleno (bleu-vert, blaugriin) — Peziza. 11. Posivjelost (grisailement, vergraut). 12. Posmedelo (brunissure, verbrâunt). 13. Crveni trakovi srca (bandes rouges du coeur, r6tlich-braune Streifen der Kernschale) a) na površini (superficieles, einseitig), b) prodiruée (traversieres, durchgehend). 14. Široki godovi (couches annuelles épaisses, cernes épaisses, grobjâhrig). 15. Vržljav (ondulée, verwimmert). 16. Zasukan (bois tors, gedreht, drehwuchsig). 17. Grane (čvorovi, suči, sljepice, smogori), (noeuds, Aeste): a) urasle (détachés, adhérents, eingewachsene), b) napola urasle (demi-detachés, demi-adherents. halbeingewachsene), c) ispadajuée (tombants, herausfallende, lose, durci´ fallende), d) poprečne (transversaux, Querâste, Fliigelaste), e) sitne (petits, kleine), f) srednje (moyennes, mittelgrosse), g) krupne (gros, Grobâste, grosse), h) grane sa gr ješkama, manjičave, natrule (vicieux, dé fectueux, pourris, îehlerhaîte, kranke, faule, Schwammaste), i) brojne grane (nombreux, vielastig). 18. Smolenice (poche a résine Pechgange, Pechtaschen, Harzgange, Harzgallen). 19. Urasla kora, (entré-ecorce, eingewachsene Rinde). 1 TI. Raspuca van je i mehaničko oštećivan je: 1. Raspukline (fentes, Sonnenrisse, Luftrisse, Sonnensprunge) : a) pe duljini (fentes rectilignes, geradelaufend. in der Lange), b) kose (obliques, in schiefer Quere, schieîerige Kernrisse) c) u sredini (centrales, Mittenrisse), d) na ivici, na rubu (fente de l´arete, Kantenrisse), e) na čelu (fentes de tete, Kopfrisse), |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 46 <-- 46 --> PDF |
Orješke đrveta. f) na površini (fentes superficieles, oberflâchliche Risse), g) prodiruće (fentes pénétrants, fentes traversiez, durchgehende). 2. Crvotočine, crve (piqure, trou de ver, Wurmstich). B.) Tvrdo drvo (hrast, bukva, brest, jasen, javor, grab, lipa, joha, voćke). 1. Grješke vidljive na oborenom drvetu (na poprečnom presjeku). I. Prema obliku presjeka: Periferija presjeka je: 1. Krug: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herz exzentrisch). 2. Elipsa ili elipsoid: srce ekscentrično (coeur excentrique, Herz exzentrisch). 3. Nepravilna: a) žljebasta, užljebljena, (canellé, spannriickig, hohlkehlig), b) dvostruko srce (coeur double, Doppelkern, Doppelherz), c) ozlede zarasle (cicatrisations, Ueberwallungen) : zimo trenost, raspukline od studeni, (gélivure produite par le froid, Eiskliifte, Frostrisse), udareno gromom (touché par les coups de foudre, Blitzstâmme), mehaničko oštećivanje (blessures, Baumschlage), udaranje, zasijecanje, vožnja kolima, gulenje, požar i t. d. d) Izrasline, guke, guše, nabrekline (excroissances, tu meurs, gibbosités, Krôpfe, Beulen, Wulste). 4. Šuplja stabla (tiges creuses, Hohlstamme). II. Prema stepenu zdravosti, boji i strukturi. 1. Bijela trulež (pourriture blanche, Weisfâule). 2. Crvena trulež (pourriture rousse, Rôtfâule). 3. Trulež grana (pourriture des branches, Astfâule) a) mokra trulež (carié mouillée, nase Astfâule, Fliegenâste, Weisgelbe Vogelaste), b) suha trulež (carié seche, trockene weisse Astfâule, die braunen Aeste). 4. Okružljivost (roulure, Ringschâligkeit, Kernschâligkeit). 5. Učmanost, sparenost (prešlo, piravo), (échauîfement. échauffure, Stockigwerden, erstickt). 6. Trulež srži (carié, Kernfaule). 7. Crvljivost, crvotočnost (piqure, trou de ver, Wurmstich): a) veliki crv, kozlić (cvilidreta), (Cerambyx cerdo, grosser Wurm) b) mušičavost, mali crv, (kleiner Wurm, Xyloterus). 8. Grubo drvo (a couches annuelles épaisses, cernes épaisses, a grain grossier, grobjâhng). 9. Kolutavost (lunure, Mondrige [weisse Ringe, dunkle Ringe]). 10. Dvostruka bijel (aubier double, Doppelter Splint). |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Grješke drveta. 11. Pjege (taches, Flecken): a) cmkaste (noitres, schwarzliche), b) žute (jaunes, gelbe), c) smeđe (bruns, stammbraune), d) smeđe-sive ((bruns-grises, braun-graue). 12. Zasukano drvo (bois tors, Drehwuchs). 13. Srž smeđa, siva, crvena (coeur brun, gâté, gris, rouge, brauner, grauer, roter Kern). III. R aspuca van j e i mehaničko oštećivanje: 1. Paljivost (crevassé intérieurement, fente rayonnante partant du coeur, Kernrisse, Windrisse, Strahlrisse, Waldrisse). 2. Raspukline od isušivanja i utezanja (fentes, gerçures, Luîtrisse, Sonnenrisse) : a) u pravcu (fentes rectilignes, geradlinige Risse), b) račvaste (fentes en angles, Winkelrisse), c) zvjezdaste (fentes étoilîes, fentes radiés, Sternrisse), d) površne (fentes superficielles, Mantelrisse), 1. na drvetu pravnih vlakanaca (fentes rectilignes, geradfaserige Risse), 2. zasukane (fentes tors, gedrehte [schiefe] Risse). 3. Mehanička oštećivanja kod vlake, vuče, tociljanja, klizanja (bacanja, tumbanja i t. d.). 2 .Grješke vidljive na preradjenom drvetu. (Daske, planke. četvrtače, letve [žioke], tesana građa, cijepana građe. Planches, plateaux, chevrons, lattes, bois equari, bardeaux, merrains. Bretter, Pfosten, Staffel, Kantholz, Schindeln, Dauben). I. Prema obliku poprečnog presjeka: 1. Neokrajčano (non alignée, non avivée, unbesaumt). 2. Lisičavo (flacheux, baumkantig, Baumwalze): a) na jednom licu b) s oba lica. 3. Bez srca (décoeuré, Herzfrei, Kernfrei). 4. Prorezana srca (fendu du coeur ouvert, herzdurchschnitten, kerndurch schnitten). 5. Sa uklopljenim srcem (bois du coeur enfermée, Kernmaterial, Herzmaterial, mit eingeschlossenem Herz. Herzstiicke, Kernstiicke). 6. Vitlavo, izviđano (voilée, dejeté, windschief). TI. Prema stepenu zdravosti, boje i strukture. 1. Okružljivost (roulure. Kernschale, Ringschale). 2. Ru.iavost (rayures rouges, rotstrefig): a) prema intenzitetu boje (selon gradation des couleurs, nach Farben-Abstufung), b) prema mjestu pojavljivanja (selon espacement, nach Stellen, wo si auftreten). |
| ŠUMARSKI LIST 5/1925 str. 48 <-- 48 --> PDF |
312 Orješke đrveta. 3. Mokričavost (picoté de taches claires, Wasserstreifen). 4. Crne pruge (rayures noires, Schwarzstreiîen). 5. Široki godovi (couches annuelles épaisses, cernes épaisses, grobjâhrig). 6. Vržljav (ondulée, verwimmert). 7. Zasukan (bois tors, drehwuchsig). 8. Grane, kvržice, noeds, Aeste): a) sitne, zdrave, prodiruće (petits saines, pénétrants, transitoires, kleine, gesunde, durchgehende), b) truie (pourris, îaule). 9. Urasla kora (entré-ecorce, eingewachsene Rinde). 10. Zaležine (taches de la couche, Lagerflecke). III. Raspuca van je i mehaničko oštećivan je: 1. Raspukline (fentes, Sonnenrisse, Luftrisse, Sonnensprunge) : a) u jezgri (dans le coeur, Herzrisse), b) od sunca (fentes d´insolation, Sonnenrisse). 2. Crvotočine, crve (piqure, trou de ver, Wurmstich): a) veliki crv. kozlić (cvilidreta), (Cerambyx cerdo, grosser Wurm), b) Mušičavost, mali crv, (Xyleborus), taches farineuses, kleiner Wurm). 3. Zimotrenost, raspukline od studeni (gelivures, Eisklufte, Frostrisse). 4. Vitlavost (gauchissement, gondolement, Windschiefe) a) na jednu vodu vitlavo (une fois voilé, gauchi, einmal gebogen), b) na dvije vode vitlavo (deux fois voilé, gauchi, zweimal gebogen), c) sabljasto (courbée, sâbelige Stiicke). 5. Cijepano preko žice (fendu travers de fibres, gegen den Marktstrahl gekloben). * * * Svaka pošiljka treba da sadrži popis objekata po rednim brojevima uz naznaku imena (vrsti) objekta. Molimo da se sve pošiljke šalju na ZAVOD ZA UPORABU ŠUMA (Šumarski Muzej) Univerzitet. Zagreb, Vukotinovićeva ulica 2. Prof. dr. Aleksandar Ugrenović. Predsjedništvo »Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja« moli svu gospodu šumare, trgovce i industrijalce, da podupru ovo nastojanje uprave društvenoga muzeja. Predsjednik : Tajnik : Turković s. r. Čeović s. r. Les défauts du bois. A fin d´ organiser une collection de tous les défauts de bois concernant . utilisation des forets et le commerce de boiis. f auteur publie une liste détaillée. Rédaction |