DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Državne šume pred Reparacionom Komisijom u Parizu 237 Jng. Žarko Miletić (Zagreb): Državne šume Hrvatske, Slavonije i Vojvodine pred Reparacionom Komisijom u Parizu. Da iskreno kažem, o toj temi prvobitno nisam namjeravao da pišem za javnost. Ne zbog toga, što ta tema ne bi bila moguće dovoljno zanimljiva, već jedino obzirom na delikatnost toga pitanja, koje ipak zahtjeva izvjesnu diskreciju. To je pitanje još svježe, u stadiju konačnog riješavanja, pa ne bi želio, da kojom nepodesnom izjavom nanesem, ma i nehotice, kakovu štetu našoj stvari. Međutim, Uredništvo Štimarskog Lista je u svom februarskom broju obećalo, da će po mom dolasku iz Pariza donijeti opširniji prikaz o tom pitanju. Nema sumnje da sam predmet, zanima našu šumarsku javnost, koja sigurno nestrpljivo očekuje da čuje, kako smo prošli pred Reparacionom Komisijom u Parizu. Pošto je opravdano zanimanje naše javnosti za to pitanje, pošto želim da iskupim obećanje Uredništva, što mi je donekle i dužnost kao članu redakcionog odbora, a konačno u želji da i javnost obavijestim o svom radu kao eksperta kod Reparacione Komisije i da u neku ruku položim javni račun o svom djelovanju u jednom tako važnom pitanju, mijenjam svoju raniju odluku, pa ću u najkraćim crtama, ukoliko je to s općeg gledišta dopustivo, prikaziti razvoj, stanje i riješenje toga pitanja. Zbog nagomilanih i zaostalih zvaničnih poslova, nisam dospio, da već za martovski broj lista priredim ovaj članak. Moguće, da je i bolje, što je ovaj prikaz ponešto okasnio. A.) OPĆENITO 0 REPARACIJAMA. Veliki je rat prošao. Raznim ugovorima o miru likvidirana su mnoga pitanja, koja su godinama ugrožavala svjetski mir. Teritorijalne promjene likvidirane su brzo, mnogo lakše od svih ostalih pitanja. Ostadoše još jedino financijska pitanja, koja su ugovorima o miru, istina, bila regulisana, ali, čije je konačno likvidiranje zapravo teže od teritorijalnih pitanja. To riješavanje financijskih pitanja vuklo bi se još godinama, da nije Dawesov plan ubrzao rad raznih odbora Reparacione Komisije u Parizu. Princip reparacija bio bi taj, da pobedene države imaju da naknade štete, nanesene ratom drugoj grupi država pobjednica. Međutim, u brzo se pokazalo, da je pobijeđenim državama jednostavno |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 28 <-- 28 --> PDF |
238 Državne šume pred Reparaciooom Komisijom u Parizu nemoguće u cijelosti namaknuti sve gubitke, kako države tako i pojedinaca, prouzročene destruktivnim djelovanjem i posljedicama rata. Pobijeđene države, izbačene iz gospodarske ravnoteže, s umanjenim teritorijem, a uz to prožete željom, da se što više otmu plaćanju reparacija, nisu davale sliku pouzdanog dužnika. Stoga su se stala tražiti i druga vrela, iz kojih bi se mogli namaknuti kapitali, preko potrebni za obnovu financija i čitavog ekonomskog života. Pogled je u prvom redu pao na nove nacionalne države, koje su ratom ponovo vaskrsle i koje su, po ispunjenju svog nacionalnog ideala, davale opravdanih nada, da će i ekonomski ojačati. Takove države, ne bi bile dubiozni dužnici, kao grupa pobijeđenih država. To je razlog i geneza onih odredaba raznih ugovora o miru. koje propisuju, da naslijedile države preuzimaju u svoje vlasništvo sva dobra bivše, opstojale države, ali uz naplatu potpune vrijednosti. Za vrijednost tih preuzetih dobara umanjuju se reparaciona potraži vanja države naslednice, a budu li ova premašena, ili nema uopće reparacionih potraživanja, tad se za toliki iznos zadužuje ta država u općem reparacionom fondu. Ta odredba, ukoliko se na prvi pogled i ukazuje posve prirodna, ipak. prema mišljenjima mnogih uglednih pravnika nije opravdana. Na primjer, trošak izgradnje jednog mosta, željeznice, državne zgrade, lučkog uređaja, regulacije rijeke i t. d., mi smo svojevremeno već pla tili u vidu državnog poreza, ako su ti objekti bili izgrađeni iz redovnih budžetnih sredstava. Ako li su ti isti objekti izgrađeni izvan sredstava redovnog budđžeta, dakle pomoću kakovog naročitog investicionog zajma, tad smo i u tom slučaju platili troškove njihove izgradnje time, što smo u smislu specijalnih odredaba ugovora o miru, preuzeli na se, alikvotni dio duga bivše države. Prema tome, odredba o naplaćivanju vrijednosti državnih domena i objekata, prema mišljenjima pravnika, nepravedna je i na našu je štetu u svakom slučaju.1 Međutim te su odredbe sadržane u raznim ugovorima o miru, koje je i naša država potpisala, pa su prema tome, poput zakona za nju obavezne. Nije bila naša krivnja ili propust, što su takove odredbe uopće ušle u ugovore o miru; drugi su bili razlozi, koji su govorili upravo za takovo riješenje, a druge jače sile, van našeg domašaja bile su zainteresovane upravo na takovom riješenju toga pitanja, koje može da dovede do dalekosežnih ekonomskih i političkih posljedica. Tako na pr. naša država participira s izvjesnim udjelom na svim reparacionim potraživanjima. Bude li iznašala konačna suma vrijednosti preuzetih državnih dobara svotu ispod tih naših reparacionih potraživanja, tad smo još dobro prošli, jer efektivn o ništa ne plaćamo, premda se za toliko umanjuju naša reparaciona potraživanja. Naprotiv, preskoči li vrijednost tih preuzetih dobara naša repa raciona potraživanja, tad se za taj višak zadužujemo u općem fondu za 1 Naša šumarska stručna javnost ustala je također protiv ovoga tumačenja. Vidi Ugrenović: »Nage šume pred reparacijonom komisijom"´. >Jug. Šuma«: |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Državne šume pred Reparacionom Komisijom u Parizu 239 reparacije. Ta mogućnost dovela bi našu državu bezuslovno u težak položaj sa vrlo nepovoljnim političkim i ekonomskim posljedicama. Upravo našim reparacionim primanjima ima se zahvaliti, da je naš saobraćaj doveden u red i da je mnoga hitna državna i privatna potreba na taj način podmirena. Još čitavi niz godina trebat će nam te reparacione dobave, da svoj ekonomski život održimo ne samo u ravnoteži, nego da ga i unapredimo. Lako možemo da si predstavimo stanje našeg budžeta i dinara, kad bi jednim mahom prestale te reparacione dobave, ili šta više, kad bi nas još i zadužili u općem reparacionom fondu, a taj dug morao bi se ipak jednom platiti iz državnih prihoda. Upravo kod tih reparacionih obračunavanja, šume mogu da imaju veliki značaj. Šuma je jedno ogromno, glomazno, imponderabilno dobro, velike vrijednosti zbog znatnih drvnih masa i silnog prostranstva, stoga je i vrijednost šuma mogla da iznese veliku svotu u tom sklopu reparacionih pitanja. Tu je dakle ležala jedna opasnost, iz tih razloga valjalo je kod procjene šuma postupati svim oprezom, obzirem na zamašnost i posljedice toga rada. Trebalo je dakle imati pred očima ne samo usku, stručnu stranu procjene državnih šuma, već je na to pitanje trebalo gledati s nekog višeg gledišta i obuhvatiti ga u svoj njegovoj cjelini i sa svim njegovim posljedicama. Trebalo je dakle voditi naročitog računa i o općem značenju te procjene u nacionalno-ekonomskom i političkom pogledu. Te misli su me rukovodile kod rada kao eksperta za šume kod naše Delegacije u Parizu. Ovih par općenitih redaka o reparacijama napisao sam stoga, da pred javnosti iznesem važnost i zamašaj toga pitanja, i ujedno da dadem neke konture onih sila, koje djeluju kod riješavanja toga pitanja. B. PRAVNI TEMELJI. Između saveznih i udruženih država s jedne i Ugarske s druge strane, sklopljen je 4. juna 1920. u Trianonu ugovor o miru. Tim aktom riješena su definitivno teritorijalna pitanja i ujedno su određeni principi, po kojima treba likvidirati probleme financijske prirode. 0 regulisanju tih financijskih pitanja pobliže govori član 191., pa ga donašam u cijelosti prema francuskom originalu: TRAITE DE PAIX entre LES PUISSANCES ALLIEES ET ASSOCIEES ET LA HONGRIE, PROTOCOLE ET DECLARATION du 4 JUIN 1920 (TRIANON). Article 191. Les Etats, auxquels un territoire de l´ancienne monarchie austro-hongroise a été transféré ou qui sont nés du démembrement de cette monarchie, acquerront tous biens et proprieétés appartenant au gouvernement hongrois ancien ou actuel et situés sur leurs terri toires respectifs. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 30 <-- 30 --> PDF |
240 Državne šume pred Reparacionom Komisijom u Parizu Au sens du présent article, les biens et propriétés du Gouvernement hongrois ancien ou actuel seront considérés comme compre nant les biens de l´ancien royaume de Hongrie et les intérets de ce royaume dans les biens indivis appartenant a la monarchie austrohongroise, ainsi que toutes lea propriétés de la Couronne et que tous les biens privés de l´ancienne famille souveraine d´Autriche Hongrie. Les Etats ci-dessus mentionnés ne pourront toutefois élever aucune prétention sur les biens et propriétés du Gouvernement ancien ou actuel de la Hongrie, situés en dehors de leurs territoires respectifs. La valeur des biens et propriétés acquis par les différents Etats, la Hongrie exceptée, sera fixée par la Commission des réparations pour etre portée au débit de l´Etat acquéreur et au crédit de la Hongrie, a valoir sur les sommes dues au titre des réparations. La Com mission des réparations devra également déduire de la valeur des propriétés publiques ainsi acquises une somme proportionnée a la contribution en especes, en terre ou en matériel, fournie directement a l´occasion de ces propriétés par des provinces, communes ou autres autorités locales autonomes. Dans le cas d´un Etat acquéreur conformément au présent ar ticle et sans qu´il soit porté atteinte aux dispositions de l´article 186 concernant la dette gagée, sera déduite de la somme portée au cré dit de la Hongrie et au débit de l´Etat acquéreur, la part de la dette non gagée de l´ancien Gouvernement hongrois, mise a la charge dudit Etat acquéreur en vertu dudit article 186 et qui, dans l´opinion de la Commission des réparations, correspondrait a des dépenses faites sur les biens et propriétés acquises. La valeur a déduire sera fixée par la Commission des réparations d´apres tels principes qu´elle jugera équitables. Parmi les biens et propriétés du Gouvernement hongrois ancien ou actuel il faut comprendre une part des biens immobiliers de toute nature en Bosnie-Herzégovine, pour lesquels le Gouvernement de l´ancienne monarchie austro-hongroise a, en vertu de l´article 5 de la Convention du 26 février 1919, payé 2.500.000 livres turques au Gouvernement ottoman. Cette part sera proportionnée a la contribution supportée par l´ancien royaume de Hongrie dans ledit payement et la valeur, estimée par la Commission des réparations, en sera portée au crédit de la Hongrie au titre des réparations. Par exception aux dispositions ci-dessus, seront transférées sans payement: 1. les biens et propriétés des provinces, communes et autres institutions locales autonomes de l´ancienne monarchie austro-hon groise ainsi que les biens et propriétés en Bosnie-Herzégovine qui n´appartenaient pas a l´ancienne monarchie austro-hongroise; En outre et apres autorisation de la Commission des réparations, les Etats visés a l´alinéa premier et aux quels des territoires ont été transférés, pourront acquérir, sans payement tous les immeu blés ou autres biens situés sur lesdits territoires et qui ont précé |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Državne šume .... ijeparaciononi Komisijom . Parizu 24 . demment appartenu aux royaumes de Boheme ou de Croatie-Slavonie- Dalmatie ou a la Bosnie-Herzégovine ou aux républiques de Raguse, de Venise ou aux principautés épiscopales de Trente et de Bressanone, et dont la principale valeur consiste dans les souvenirs historiques qui s-y rattachent. Jezgra odredaba toga člana bila bi, d a s v a d r ž a v n a d o b r a bivše kraljevine Ugarske na teritorijama, koja su pripala nasljednim državama prelaze u potpunu vlasnost tih država nasljednica, ali uz naplatu nj i hove vrijednosti, koju će ustanoviti Reparaciona komisija . Naprotiv dobra pokrajina, općina i lokalnih autonomnih institucija, zatim škole i bolnice, vlasništvo bivše austro-ugarske monarhije prelaze u vlasništvo nasljednih država bez ikakove naplate njihove vrijednosti. Prema tome taj je članak potpuno jasan, jedino ostaje da se utvrdi, koja su dobra državna, a koja opet autonomna, da bi se moglo pristupiti po tim odredbama. Za šume i za domene Vojvodine je jasno, da su to nepreporna državna dobra bivše kraljevine Ugarske, pa o tom pitanju nije ni raspravljano. Naprotiv, glede pitanja vlasništva državnih šuma Hrvatske i Slavonije zastupale su obje delegacije, t. j . naša i ugarska, potpuno oprečna stanovišta. Delegacija ugarske vlade zastupala je gledište, da su državne šume Hrvatske i Slavonije isključivo vlasništvo bivšeg »kr. ugarskog erara«, dakle madžarske države, stoga naša država treba da naplati potpunu vrijednost tih šuma. Naprotiv naša delegacija je odlučno zastupala gledište, da su te šume autonomno vlasništvo Kraljevine Hrvatske i Slavonije i da je to dobro u smislu cl. 8. ugarsko-hrvatske nagodbe iz godine 1868. stajalo samo pod zajedničkom upravom. Tom zajedničkom Upravom nije nikako dirano u pitanje vlasništva tih šuma, jer spomenuti član nagode spominje šume kao »nepokretno dobro Hrvatske i Slavonije«, koje se ne može otudjiti bez saslušanja i privole hrv. Sabora. To je gledište zastupala naša Delegacija kao svoju glavnu tezu. Tek u onom slučaju, da Reparaciona komisija ne bi uvažila ovo naše stanovište, tad bi u drugoj, podređenoj tezi trebalo zastupati gledište, da su te šume zajedničko, t. j . ugarsko-hrvatsko dobro, u kome Kraljevine Hrvatska i Slavonija participiraju s udjelom od 44%, to jest razmjerno tangenti. Podnipošto se ne može priznati da bi te šume bile isključivo dobro ugarske države. Međutim odbor Reparacione komisije za procjenu dobra, izjavio se nenadležnim za riješavanje pravnog pitanja vlasništva tih državnih šuma; njegova je zadaća jedino da prema izvjesnim principima ustanovi vrijednost tih šuma i da tako dade podlogu za definitivno riješenje po samoj Reparacionoj komisiji. 0 pitanju vlasništva riješit će se kasnije, po saslušanju pravnog odsjeka Reparacione Komisije. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 32 <-- 32 --> PDF |
242 Državne šume pred Reparacionom Ko´inisijom u Parizu Uz ogradu, da su državne šume nepreporno i autonomno vlasništvo Hrvatske i Slavonije, prešla je naša Delegacija na saopćenje vrijednosti tih šuma. C. Procjena vrijednosti šuma. 1. Općenito. Procijeniti vrijednost neke šume moguće je na više načina. Izbor same metode obračuna ovisi u mnogome o posvetnoj svrsi šume, mogućnosti iskorištavanja drvnih masa, dakle o prometalima i uloženim investicijama, o javno-pravnim obzirima i šumsko-političkim smjernicama, prema kojima želimo da gospodarimo nekom šumom. Sam izbor metode je od velike važnosti, jer se primjenom raznih metoda, za isti objekt može doći do raznih vrijednosti, kako ćemo vidjeti malo kasnije. Kod procjene vrijednosti šuma postavili smo se na princip, da neka šuma vrijedi samo toliko, koliko je sposobna da trajn o odba čuje prihoda, a da sama supstanca šume kod toga ne bude nikako ugrožena. Prema tome vrijednost šume jednaka je kapitaliziranom čistom prihodu. U koliko ima investicija; (izgradnja novih zgrada, puteva, željeznica i t. d.), one se ne uvršćuju u izdatke, nego se njihova vrijednost posebno stavlja u račun. Pošto su se drž. šumama gospodari po principima potrajnosti, to je jasno, da se i njihova vrije dnost ima prosuđivati prema sposobnosti davanja trajnih i podjednakih prihoda. Stoga se podnipošto ne može i ne smije primijeniti ona vrijednost tih šuma koju bi one imale eventualno za jednog eksploatatora, koji bi ih iskoristio u razmjerno kratkom vremenu a sječine kasnije isparcelisao. S državnim šumama treba gospodariti konzervativno uvažujući i javno-pravne obzire, šumarsko-političke smjernice, što sve umanjuje prodajnu vrijednost šuma. Dosljedno gore istaknutom principu ustanovljena je vrijednost tih šuma kapitalizovanjem čistog, poprečnog godišnjeg prihoda za vrijeme od 1894.—1914. godine. Prema zvaničnim podanicima i obračunu između Ugarske i Hrvatske iznosio je prihod tih državnih šuma, kako slijedi:1 Godina Primitak Izdatak Čisti prihod K. K. K. 1894. 1895. 4,450.277 ne može se 1,032.575 naći obračun 3,417.702 1896. 1897. 1898. 1899. 4,166.904 4,813.272 4,702.950 4,562.870 1,183.582 1,131.374 1,165.864 1,243.958 2,983.322 3,682.898 3,537.086 3,318.912 ´ Prema podacima sadržanim u elaboratu o procjeni tih šuma, izrađenom po univ. prof, g dru Gjuri Nenadiću |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Državne Sume pred Reparacionorn Komisijom u Parizu Godina Primitak Izdatak Čisti prihod K. K. K. 1900. 3,714.084 1,295.935 2,418.149 1901. 3,571.700 1,258.715 2,312.985 1902. 4,247.221 1,428.787 2,818.434 1903. 3,777.526 1,313.042 2,464.484 1904. 4,687.404 1,221.887 3,465.517 1905. 4,500.037 1,216.908 3,283.129 1906. 5,461.222 1,230.984 4,230.238 1907. 2,288.526 1,281.952 1,006.574 1908. 1,355.676 1,457.302 — 1909. 2,907.262 1,487.928 1,419.334 1910. 4,031.289 1,492.632 2,538.657 1911. 3,961.964 1,657.674 2,304.290 1912. 2,528.609 2,024.191 504.418 1913. 3,890.526 1,956.847 1,833.679 1914. 2,332.006 952.585 1,379.421 Prosečno na godinu 3,797.566 1,352.585 2,445.981 dakle prosječno g ;odišnje: 2,445.981 zlatna kruna. Kapitaliziranjem tog čistog prihoda izračunaju se ove ^ vrijed nosti šuma: 1.) Uz p 2 °/c> vrijednost = 2.445.981 -.-_: 122,290.200 zlatnih kruna U-62 2.) „ p = 2´/2°/, „ = 2,445.981 = 97,838.960 „ 0-025 3.) » p = 3"/, „ = 2,445.981 = 81,532.800 . .-.. 4.) , p = 3-5°/, , = 2,445.981 — 69,885.268 , 0-035 5.) , p = 4--7, „ = 2,445.981 = 61,149.600 „ 0´04 Kako se razabire iz ovog pregleda, izračunava se za isti objekt i kraj istih prihoda razna vrijednost, već prema tome, koji se kamatnjak odabere za kapitalizaciju. Prema tome je izbor kamatnjaka od najveće važnosti, jer se njima može po volji, već prema određenoj svrsi, umanjivati ili povećavati vrijednost šuma. To je svakako jedan nedostatak rentovne metode. Uvažujući sve momente, koji su kod toga od važnosti, odabrao se kamatnjak od 3% za kapitalizaciju, jer taj najbolje odgovara prilikama. Prema tomu iznosila bi vrijednost državnih šuma Hrvatske i Slavonije okruglo: 81,532.000 zlatnih kruna. Od te je svote odbijena: 1. Vrijednost od 2.884 kat. jutra državne šume, koja se ima još predati bivšima krajiškim komunitetima: Zemun, Brod, Bjelovar, Ko |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Državne šume pred Reparacionorn Komisijom u Pai´izu stajnica, ] vanićgrad, Senj i Karlobag, u ime otkupa njihovih servitutnih prava u državnim šumama u smislu carskog reskripta od 15. augusta 1877. godine. 2. Vrijednost od 146.451 kat. jutra šume, s naslova još ne pro vedene ili pogrešno i pristrano provedene segregacije pojedinih imovnih općina. Vrijednost tih odbitaka iznosi 24,425.319 zlatnih kruna i za toliko se umanjuje napred iskazana vrijednost šuma. Prema tome deklarirana je sa strane naše Delegacije vrijednost državnih šuma Hrvatske i Slavonije sa 57,106.681 zlatna kruna. 3. Državne šume Vojvodine. Za ustanovljenje vrijednosti ovih šuma nije se mogla potpuno primijeniti metoda kapitalizacije čistog prihoda, jer toga uopće nije bilo. Te su šume za vrijeme razdoblja od deset godina prije rata bil« stalno pasivne. Uvažujući nadalje i tu činjenicu, da se za vrijeme od 1904. do 1913. bez ostatka iskorištivao sav prirast tih šuma, dolazi se do rezul tata, da se njihov prihod ne može više povećati, a da se kod toga ne dira u samu supstancu šuma. Stoga je trebalo iz računa eliminirati investicije , a upravne troškove sniziti na najopravdaniju mjeru, da bi se polučio odgovarajući prihod u gospodarenju. Detaljnim računom, kojega na ovom mjestu ne mogu saopćiti, ustanovio sam vrijednost šuma Vojvodine, t. j . sadanje Direkcije ti Apatinu sa 3,350.00(1 zlatnih kruna. 4. Pregled procjena. Eksperti ugarske vlade računali su vrijednost spomenutih šuma t. zv. direktnom metodom, to jest, izravno se odredila vrijednost drvne mase, zgrada, agrikulturnog zemljišta i t. d. Promijenili su dakle me todu »rasparčanja posjeda« (Zersplitterungsvvert) na njegove sastavne dijelove. Na ovom mjestu ne mogu se upuštati u kritikovanje te me tode, jer to ne držim zgodnim, a ujedno bi nas to odvelo od same svrhe ovog prikaza. Prema tome bila su Odboru Reparacione Komisije za procjenu dobara podnesene ove procjene: Procjena eksperala vlade: Državne šume Kraljevine: Srba Hrvala 1 Uzorak . područja : i Slovenaca zlatnih, predratnih kruna : Hrvatske i Slavonije 57,106.681 271,320.385 Vojvodine : 3,350.000 29,814.875 1 Svega : 60,456.681 301,135.260 | |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Državne šume pred RepaTacionotn Komisijom u Parizu 245 Razlika između obe te procjene je ogromna svota od 240,678 579 zlatnij kruna; sama ta razlika u procjenama bila je gotovo četiri puta veća od naše procjene. 5. Riješenje odbora Reparacione Komisije. Prema oficioznom saopćenju zajedničkog delegata1 u tom odboru za procjenu dobara, procijenio je taj komite, na osnovu podnesenih podataka, dokazala i objašnjenja, vlastitu procjenu na ovaj način: 1. Državne šume Hrvatske i Slavonije na: 80,500.000 zl. kruna 2. Državne šume Vojvodine 4,500.000 zl. kruna Svega na 85,000.000 zl. kruna Pravno pitanje svojina državnih šuma u Hrvatskoj i Slavoniji, nije odbor riješavao, jer nije bio zato nadležan. To će pitanje riješiti sama Reparaciona Komisija, na osnovu mišljenja njene pravne sekcije, kojoj je naša Delagacija predložila svoj elaborat o pravnom pitanju tih šuma. Međutim kod procjena šuma Hrvatske i Slavonije uzet je u obzir i na one obveze, koje terete te šume u pogledu sagregacija. 6. Zaključak. Procjena odbora Reparacione Komisije viš a je od naše za 24,543.319 zlatnih kruna, a za 216,135.260 zlatnih kruna niž a je od procjene madžarskih eksperata. Prema tome odluka odbora znatno se primakla našoj procjeni. Površina državnih šuma Hrvatske i Slavonije, privedenih redovnom gospodarenju (zaštitne šume su izuzete) iznosi 481.000 kat. jutara, s masom od 59 mil. kubnih metara. Prema toj procjeni odbora vrijedilo bi jedno katastralno jutro šume s poprečno 122 m:! drvne mase okruglo: 167 zlatnih kruna. Površina šuma u Vojvodini iznosi 46.000 kat. jut. s masom od 1,550.000 m3. Prema tome iznosi vrijednost 1 kat. jutra šume sa 33 m* drvne mase okruglo: 97 zl. kruna. Uzmu li se u obzir i agrikulturna zemljišta, to se izračunava još niža vrijednost po 1 kat. jutru. Na koncu ovog prikaza čast mi je izjaviti, da su oni stručni eksperti, koji su sudjelovali i radili oko procjene ovih državnih šuma, učinili sve moguće, da riješenje padne u prilog naše države. Sada je stvar naše Delegacije u Parizu, da nastoji da se i pravno pitanje svojine državnih šuma Hrvatske i Slavonije po nas povoljno riješi, To je Države Male Aantante imaju u tom odboru, koji se sastoji iz 4 člana, svog zajedničkog delegata, koji je delegiran sa strane Čehoslovačke Republike. Delegatom je g. Ing. P. Koller, koji se i za našu stvar mnogo zauzimao, tako. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1925 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Državne šume pred Reparacicmom Komisijom u Parizu jedno čisto pravno pitanje, kod kojega prestaje nadležnost nas šumara; zadaća je dakle poznavaoce upravnog prava i financijskih odnošaja, da to pitanje brane i zastupaju pred nadležnim forumom. Što se tiče naše procjene vrijednosti državnih šuma i riješenja odbora Reparacione Komisije, to se, iz pomljivih razloga, ne mogu o tom izjavljivati, već prepuštam nepristranoj stručnoj javnosti, da si ona o tome stvori svoj sud. Les forets domaniales de jougoslavie devant la commission des réparations. Cet article est un abrégé du rapport de notre expert a la commission des réparations a Paris. Rédaction. @m |