DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 9 <-- 9 --> PDF |
O šumama agrarne reforme. uživanje drugih servitutnih prava. Član 9. određuje za takove opterećene šume, da se moraju ne samo održati, nego se mora i gospodarenje u njima urediti na primeren način i voditi po načelu potrajnosti. Propisuje se za nje fakultativno i privredni plan odobren od nadležne vlasti. Te općenite odredbe nisu dostajale za provođenje uspešnog nadzora i zaštite šuma iza oslobođenja. Zato se je po uzoru mnogih naprednih zemalja zavela »prijava seča« vladinom naredbom od 19. maja 1920. g. Ta je naredba dne 28. februara 1922. g. postala zakon (Služb. Nov. 247/22). Drugim zakonom o potrajnom gospodarenju u agrarnoreformnim šumama od dne 30. julija 1920. g. određeno je, da se u svemu ima postupati po propisima gornjih zakona i da je svaka seča preko redovnog godišnjeg etata strogo zabranjena. Zakonom od 28. februara 1922. g. uređeno je opet davanje ogreva i građe zemljoradniciima sa velikih poseda. Iz svega jasno proizlazi, da se sa agrarnoreformnim posedima mora i u ovo prelazno vreme gospodariti potrajno, načelno u smislu gornjeg čl. 9. zakona iz godine 1852., a detaljno po propisima ovih drugih zakona, naročito zakona o prijavi seča. Taj zakon u svom či. 2. tačno propisuje, kakve se seče moraju prijaviti, odnosno ne smeju izvršiti bez dozvole, a čl. 5. propisuje, da može prijaviti seču samo pravi vlasnik šume ili njegov zakoniti zastupnik. Čl. 20. toga zakona pretvara onu fakultativnost izrade predloženja privrednog plana ili programa za sve agrarnoreformne šume u obligatornost. Pri tome zastupa interesente agrarne reforme sada još agrarna vlast kao stranka. Kršenje tih propisa kažnjava se po čl. 21. potonjeg zakona globom do 5000 Din i prema veličini prestupka do tri meseca zatvora, a povrh toga i zaplenom jednog dela ili svega protuzakonito posečenog drveta u korist šumskog fonda. Osim toga se po čl 13. tog zakona kaucija za pravovremeno i pravilno izvršenje svih ostalih zakonitih propisa u visini, koju će eventualno izvršenje tih radova uredovnim putem približno tražiti. Sada nastaje pitanje, što se razume pod tom oznakom »potrajnog« gospodarenja, odnosno pod pojmom »redovnog godišnjeg e t a t a«, koji se ne sme prekoračiti. To je naime osnovica i glavna tačka čitavog problema. Kako je gori navedeno, čl. 9. zakona o šumama iz 1852. godine propisuje za šume, koje su opterećene servitutima, tom e prime re n način gospodarenja i da se prema tome izradi i nacrt odnosno privredni plan, saslušavši sve interesente. Ta »primerenost gospodarenja « znači toliko, da se moraju štititi interesi i prava pravoužitnika, ukoliko, ukoliko je to u okviru trajne produkcione sposobnosti dotičnog zemljišta moguće, bez obzira na gospodarsku stranu posednika šume. I ona propisana potrajnost mora da se shvati u tome smislu. Nema tu dakle mesta onoj širokoj, liberalnoj produkcionoj |