DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 8 <-- 8 --> PDF |
148 0 šumama agrarne reforme. A prvotni onaj visoki novac, kojim je ta ista naša trgovina i industrija posed daleko preplatila, putuje naravno smesta u inozemstvo. Poznajem nekoliko slučajeva, gde je tik za vlas narodnim vlastima u zadnjem trenutku uspelo preprečiti, bar zasada, sav taj logičan proces raspadanja i razmetanja narodnog bogatstva. No ta tajna borba traje dalje. Nema gotovo velikog poseda u nas, o kojem se ne bi bilo već govorilo i pripravljalo takovih »nacionalizacija «. Zbog toga nužno je potrebno jednom javno i sa ovim naglasom upozoriti razne naše ljude, možda i lakoverne, na sve posledice i pogibelji, u koje time srcu. Dozvoli jednome, pa ne možeš zabraniti drugima, još čestitijim, poštenijim, narodnijim: daj mali prst i srušio si naše ponosno šumarstvo. A ne popusti li vlast, što ona ne može i ne sme, jer je veže zakon, propasti će — ne šume nego takvi kupci. I pored one privremene nesređenosti uspelo je naime smotrenom radu šumskopolitičke uprave u Slovenačkoj da pravovremeno zakonskim propisima potpuno uredi iskorištavanje agrarnoreformnih šuma odnosno prepreci njihovu devastaciju i za to prelazno doba. Potrebno je dakle da načelno upoznamo našu javnost sa glavnim tim propisima. Time će doći u mogućnost, da pravilno oceni faktičnu vrednost poseda, što će opet mnogoga u pravo vreme odvratiti od riskantnih špekulacija i time resiti i šumu i njega. II. Temeljni šumski zakon od 3. decembra 1852 g., drž. zak. bi-. 250, uređuje načelno postupanje sa šumama i šumskim zemljištima u smeru trajnog održanja šume. Šuma se bez naročite, strogo zaklauzulirane dozvole vlasti ne sme krčiti u svrhu promené kulture, ona se ne sme pustošiti, ogolela šumska zemljišta moraju se opet pošumiti u roku od 1 do 5 godina. Načelno je uređeno i pitanje ispaše i i naše gledište, kojemu smo dali izražaja i pomenutim nacrtima u p´.tanju agrarne reforme i u projektu novoga zakona o šumama. Ako uzmemo na oko šume agrarne reforme do vremena eksproprijacije, onda moramo konstatovatl, da smo (S. L. 1922., str. 565.) i mi baš za te šume (tač. 7.) tražili prihodu u p o t r a j n o s t. Ovo tim opravdaniie, što se naređenja o obligatornom podmirivanju potreba zemljoradnika iz šuma agrarne reforme moraju i. pravno i šumarsko-politički kvalifikovati kao servituti. Dakle i po zakonu od 3. XII. 1925. (Čl. 9.) a i po našem projektu (Čl. 50.) ptosve je opravdano ovo ograničenje. Izrađujući projekat novoga zakona o šumama stali smo na gledište, da će prije njegova stupanja na snagu biti riješeno pitanje eksproprijacije velikoga posjeda. Kod izrađivanja! projekta zakona o šumama držali smo u vidu srednji i mali nacijonalni šumski posjed. Za ovaj se po našem uvjerenju n e mož e i ć ! dalje od produkcijske potrajnosti. To bi zahvatanje značilo nepoštivanje privatne svojine, koia je zagarantovana ustavom. A ne bi bilo zato ni povoda, jer su interesi opći, što ih drže na umu ustav, zaštićeni produkcijonom potrajnošću. Uredništvo. |