DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 7 <-- 7 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme. 147 rešava. Industrijalci i trgovci trebaju materijal za svoje proširene radove i — ambicije, i sad je nastala neka reko bi utakmica među njima, ko će i kako će što pre da dobije što veće komplekse tih velikih šuma u »eksploataciju«. Potaknuti poznatom pogreškom u nacrtu »o eksproprijaciji velikih šumskih kompleksa«, po kojoj bi sva »pravna lica ; imala da budu izuzeta iz eksproprijacije, stvaraju razne družbe i kušaju da dođu u posed takovih šuma. Upiru se na onaj vrlo važan momenat nacionalizacije, socijalno prete da će inaće morati zatvoriti radnje i otpustiti radništvo, finansijalno-ekonomski pozivaju se na problem državnih finansija te dokazuju, da država upravo sada treba najviše novaca, treba dignuti izvoz a ne obratno i t. d. Vlasti konačno u nekojim slučajevima takve prodaje dozvoljavaju, naravno s klauzulom, da prelaze sve obaveze i dužnosti agrane reforme na novog vlasnika. Dotle konačno, nemamo prigovora. No čim pogledamo dublje, vidimo, da se tu sprema jedna velika nesreća. Šume su skupe i procenjuju se tako, kao da »već« i nema agrarne reforme. Naši kupci ni izdaleka ne raspolažu sa potrebnim velikim kapitalima, već u nuždi uzimaju novac ili od banke sa 20% i više kamata, ili pak od tuđinaca, naravno uz obavezu, da će u stanovitom roku dug platiti odnosno pribaviti toliko i toliko materijala. Kalkulacija se gotovo u svim slučajevima bazira — bilo iz neupućenosti bilo iz špekulacije na nezdravost upravnog aparata — na isečenju svega »za seču sposobnog« drveta na dotičnom posedu, kako je i razumljivo obzirom na cenu poseda, koju moraju odmah u zlatu da naplate, i na visoki kamatnjak zajma odnosno predujma. Tek sada dolaze do uviđenja, da je isečenje svega drveta apsolutno nedopušteno i nemoguće, a da se rese očite propasti, kušaiu na sve moguće i nemoguće načine da ipak dobiju dozvolu za potpunu devastaciju poseda. No — idimo dalje. Ako bi im to uspelo, posedi bi se sasekli. Malim računom i treznim razmišljanjem dolazimo i u tom slučaju do logičnog zaključka, da im ni sasečenje svega drveta na posedu redovno ne bi moglo pomoći da se izvuku bez gubitka. Morali bi nužno da traže kupca sa isečen posed pod čim bolju cenu. I tu dolazi tuđinac i oni mu takav posed prodaju. Deset godina takva postupka i mi u Slovenačkoj ne bi imali više li drveta ni industrijalaca, na isečenim veleposedima šepirili bi se oš opasniji tuđinci, % naroda, koja danas živi od šuma i šumarstva, )3tala bi bez kruha i zarade.8 8 Iz toga se najbolje vidi, kamo bi nas doveo t. zv. liberalizam odnosno isti princip »produkcione potrajnost;« u velikim šumama. Ta potrajnost kod vega toga nije dodirnuta. Pisac. Ovdje moramo skrenuti pažnju na činjenicu, da valja kod promatranja voga pitanja lučiti dva gledišta. Pisac sam priznaje, da pitanje šuma agrarne iforme valja razlučiti na dvije česti: postupanje sa tim šumama prije same csproprijaciie i postupanja sa šumama po dovršenoj eksproprijaciji. Ovo je baš |