DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1925 str. 5 <-- 5 --> PDF |
0 šumama agrarne reforme. gledišta, čisto naučno-etičkog, potrebno, da se i naši naučni krugovi i institucije čim prije orijentišu u istom smislu i smeru. Ako već ne «e da napuste visoke ideje međunarodnosti nauke, oni toga ni ne trebaju, jer treba znati, da i to stanovište traži od njih pozitivnog aktivnog udejstvovanja obzirom na visoki moral odbrane i pravde. Slaba produktivnost naših pozvanih naučnih krugova u sve ovo najodlučnije doba stvaranja naše Kraljevine teško se oseća. Mesto naučnog istraživanja, pribiranja i razrađivanja ogromnog materijala, udaranje smerova i stvaranja nacrta, kako to rade nemački i svi drugi naučenjaci, nailazimo kod nas ne samo na neku pasivnu rezistenciju, već čak i na očitu protivnost provođenju agrarne reforme. U tim časovima nije nikako dovoljno, da ovakav najviši zbor, to jest profesorski zbor gospodarskog fakulteta narodne univerze, izjavljuje i dokazuje, da nekak o ne ide od ruke, što konačno svako zna i vidi, već je njegova sveta dužnost da kaže, šta ikako treba i mora da ide! Ovakvo stanovište najviše stručne inteligencije unelo je zbrku i neodlučnost i u merodavne upravne krugove. Dok su sve slavenske i poluslavenske države već u glavnome resile agrarnu reformu, stojimo mi još uvek onde, gde nas je ostavila prva faza revolucije u prvoj polovici 1919. godine. K tome se je pridružilo pet besplodnih godina našeg parlamentarizma. I dok mi tako stojimo, radi svakovrsna reakcija punom parom i one se prvotne greške gomilaju, tako da izgleda za mnoge površne motrioce, da će stvar nekako zaspati. No tome nije tako. Premda nemamo dosad još u našoj agrarnoj reformi detaljnih i konačnih provedbenih zakona, ipak je ona tako čvrsto zajamčena i osigurana, da je niko ne može mimoići a da ne dira temelje naše države. Već na Krfu 1917. godine svečano je bila obećana zemlja dobrovoljcima. Kraljev manifest o ostvarenju ujedinjenja i države od 1918. godine fundametalno izjavljuje, da mora prestati kmetstvo i kolonatstvo i da ima zemlja pripasti samo onome, koji je obrađuje. Isto je to rekao i Mojsije svome narodu, kad ga je vodio iz ropstva u obećanu zemlju, a isto i francuska revolucija. I doista, ta reč kraljeva stoji kao neka blagovest Slavenstva, krvlju boraca za slobodu zapisana u granitnu ploču večite pravde i istine. 5 I opet moramo požaliti i konstatovati, da ie pisac u hitnji pregledao da su oba pomenuta gledišta identična te da je on lično učestvovao na anketi u Sarajevu, koja je usvojila to gledište, a da se nije našao ponukanim da iznosi ovu tvrdnju. Ovo je to karakteristični]«, što je na toj sjednici naglašeno, da je za osnovicu rasprave uzet isti nacrt, koji je predložen pomenutom profesorskom zboru. Ova nas konstatacija rješava obaveze da se i dalje bavimo iznošenjem gledišta, što ih je pisac pomjerio. Uredništvo. e Sravni: »Agrarna reforma u Hrvatskoj, Sloveniji i Vojvodini«. Mišljenje profesorskog zbora gospodarsko-šumarskog falkuteta, Zagreb, 1923. A. Hrabar: »Zagrebački gospodarski falkutet i agrarna reforma«, »Meja«, 1924, br. 16. |